Tužilac traži izuzeće sudije Harhofa

Politika

Umesto da izvede svog drugog svedoka, Isaka Gašija, tužilaštvo tribunala za ratne zločine u Hagu u nastavku suđenja lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju juče je zatražilo da sudija Frederik Harhof iz Danske bude opozvan, zbog toga što je u maju 1993. godine, tada kao član danskog Helsinškog odbora, učestvovao u uzimanju izjave od Gašija. Gaši, koji je u poslednjem trenutku odlučio da o navodnoj ulozi pripadnika SRS u zauzimanju Bijeljine i Brčkog svedoči javno a ne pod pseudonimom, do sada je bio svedok na suđenju Slobodanu Miloševiću, Momčilu Krajišniku i Milanu Milutinoviću. Zastupnica tužilaštva Kristina Dal objasnila je zahtev za izuzeće sudije Harhofa sledećim rečima:

"Ovde se radi o nezavisnosti sudstva. Postoje dokazi da je sudija koji sudi u ovom predmetu vršio istragu i ispitivao barem jednog od svedoka tužilaštva... Osobe koje su delovale u svojstvu istražitelja ne mogu suditi".

Međutim, Šešelj se usprotivio njenom zahtevu. "Ja skoro pet godina čekam na početak ovog procesa i napokon kad je taj proces počeo pokazalo se da tužilaštvo želi odugovlačenje i pauzu. Tužilaštvo je apsolutno nespremno. Oni nemaju nijednog svedoka ni veštaka da nastupi ovde. Ja sam predugo ovde čekao i više mi se ne čeka i neću više da čekam. To vas sad zvanično obaveštavam", rekao je Šešelj. Po njegovoj oceni Helsinški odbor za ljudska prava, danski ili bilo koji drugi, nije nikakav pravosudni, već politički organ, odnosno takozvana nevladina organizacija koja se bavila političkim anketiranjem i izjave koje su oni uzimali za sud ne mogu biti relevantne. "To nisu izjave iz istražnog postupka i to nisu izjave u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima ovog suda", tvrdio je Šešelj, koji smatra da uloga Harhofa prilikom uzimanja izjave svedoka o događajima iz 1993, kada on nije bio sudija, ne može biti osnova za izuzeće.

Osim toga, kako je rekao, pre nekoliko dana njemu je dostavljena treća izmenjena optužnica u kojoj se uopšte ne spominju Brčko, Bijeljina. Šamac i Zapadna Slavonija, pa shodno tome tužilac nema razloga da dokazuje krivična dela koja su počinjena na ovim mestima.

Odgovarajući na optužbe, sudija Harhof je rekao da on sam nije pisao izveštaj, već je samo bio prisutan prilikom davanja izjave Isaka Gašija.

"Kada sam prihvatio posao u ovom predmetu, ja nisam bio upoznat sa činjenicom da Gaši treba da bude saslušan u svojstvu svedoka. Prema tome, ja nisam bio u mogućnosti da predvidim ovu situaciju do koje je sada došlo... Te 1993. godine bio sam mladi docent na predmetu međunarodno pravo na Univerzitetu u Kopenhagenu i volonterski sam radio za Helsinški odbor u Danskoj... Sećam se razgovora koji je vođen sa Gašijem, ali ja nisam učestvovao u celom razgovoru jer je tamo bila prisutna i gospođa Gaši i ja sam neko vreme proveo s njom van prostorije u kojoj se vodio razgovor", seća se Harhof.

Šešelj kaže da su za njega ovo "tričarije".

"Na sve načine tužilaštvo mi ometa odbranu, a sad bi htelo i pauzu, jer posle ovog zahteva ja pretpostavljam da se postupak obustavlja dok predsednik suda donese odluku. A, onda, ako se zahtev prihvati novom sudiji treba dva ili tri meseca da se pripremi za proces. Ja smatram da ta igra sa mojim nervima treba da se obustavi", naglasio je Šešelj.

Suđenje lideru radikala počelo je 7. novembra, a prvi svedok optužbe, koji je bio potpuni promašaj tužilaštva, američki sociolog Entoni Oberšal je od 11. do 13. decembra svedočio o njegovoj propagandi.

Šešelj se dobrovoljno predao Haškom tribunalu 24. marta 2003. godine.

Optužen je za progon, ubistva, mučenja, deportacije, prisilno premeštanje, okrutan tretman, pljačku i bezobzirno uništavanje naselja u Hrvatskoj i BiH, kao i za proterivanje Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci od 1991. do 1993. godine.Predsedavajući sudija Žan Klod Antoneti se obavezao da će o novonastaloj situaciji u najkraćem roku da podnese izveštaj predsedniku Haškog tribunala Faustu Pokaru. Suđenje se nastavlja danas.

Lj. Milisavljević