Krv i krhotine svuda po putu

Glas javnosti

BEOGRAD - LJudima često slučaj, poput crne mačke, „pređe put“. Čak i ministrima. Ali, ponekad im baš slučaj pomogne da spasu glavu. To se, prema svemu sudeći, dogodilo srpskom ministru policije Draganu Jočiću. NJegov slučajni spasilac - posle saobraćajnoj udesa kod Velike Plane, bio je Zoran Aleksić, direktor firme „Etigraf“ iz Vranja.

Aleksić, inače apsolvent medicine, vraćao se, za Jočića kobne noći, u rodno Vranje. Kada se našao nekoliko desetina metara od velikoplanjanskog mosta i Stare ciglane u svetlosti farova video je „nešto čudno“. Međutim, pošto se kretao brzinom od 150 kilometara na sat, nije još ni stigao da razazna da su to bili delovi raskomadanog psa, a već su o pod automobila počeli da mu udaraju sitni delovi za koje se ispostavilo da su od ministrovog džipa. On je svega toga postao svestan tek nekoliko minuta kasnije, kada je, pošto je prikočio i parkirao u zaustavnoj traci, na putu video tragove krvi, pa pretrčao na drugu stranu autoputa i došao do prevrnutog vozila koje je izgledalo, kako mu se u prvi mah učinilo, kao da je na njega pala bomba, jer je bilo bez vozačevih vrata, šoferšajbne i haube.

A kako su protekli dramatični minuti spasavanja Dragana Jočića i njegovog vozača Mirka Damnjanovića, sve do unošenja teško povređenog ministra u operacionu salu broj 13 Urgentnog centra u Beogradu, za Glas javnosti svedoči sam Zoran Aleksić.

Kada ste prišli prevrnutom džipu šta ste prvo uočili?

- Tokom prvih nekoliko minuta uopšte nisam ni bio svestan da je u pitanju džip. Video sam, ako tako mogu da kažem, nešto prevrnuto. Prišao sam vozilu sa strane ministra Jočića, ali ga uopšte nisam prepoznao. Lice mu je bilo krvavo. Učinilo mi se da mu iz levog uha curi krv. Obrisao sam je i, na svu sreću, pokazalo se da to nije bila krv iz uveta, nego iz posekotine iznad njega.

TRAŽIO DOKTORA IZ UC

- Sasvim je moguće - kaže Aleksić - da je ministar Jočić, indirektno, sam odlučio da bude operisan u Urgentnom centru umesto na VMA. On mi je sam izdiktirao broj mobilnog telefona jednog svog prijatelja, lekara iz Urgentnog centra, i zamolio me da mu javim šta se dogodilo. Ja sam to, naravno, učinio i objasnio sagovorniku šta se dogodilo i u kakvom je ministar stanju. Ne sećam se imena i prezimena tog lekara. Moguće je da se zvao Joksimović.

„NISAM VIDEO NIKAKAV PIŠTOLJ“

Jočićev spasilac tvrdi da ni u džipu, ni kod povređenog ministra, nije bilo nikakvog pištolja. On, takođe, tvrdi da niko od radoznalaca, koji su se našli na licu mesta, nije bio u prilici da ga prisvoji. Jedino dopušta mogućnost da je - ako ga je Jočić uopšte imao pri sebi - negde ispao dok se džip prevrtao.

STIGLI LEKARI IZ MOSKVE

Saobraćajna nesreća, prema rečima direktora Veljovića, dogodila se u petak oko 23.30, na autoputu Beograd - Niš, u ataru Starog Sela, u opštini Velika Plana, kada je službeno vozilo MUP, „mercedes M 500 L“, registarskih oznaka M 10-20, krećući se u pravcu Niša, udarilo kod kilometarskog stuba 678 u psa, posle čega je vozač izgubio kontrolu nad vozilom.

Upravnik Spinalnog centra dr Zdeslav Milinović izjavio je da je Jočić zadobio teške povrede, kao i da mu je urađena operativna rekonstrukcija i stabilizacija na Banjici posle kojih se on nalazi na intenzivnoj nezi. Juče nešto pre 13 sati na beogradski aerodrom sleteo je tim lekara iz Moskve i odmah se uputio na kliniku. Specijalisti sa najbolje ruske neurohirurške klinike „Burdenko“,  najveće specijalizovane ustanove za neurohirurgiju u Evropi, na čelu sa akademikom prof. dr Aleksandrom Potapovom, juče popodne puna tri sata sa srpskim kolegama analizirali su zdravstveno stanje i postoperativne izglede ministra Jočića. Kako Glas nezvanično saznaje, Potapov je ocenio da je operacija urađena na najvišem nivou i da se Jočićevo opšte stanje poboljšava. Očekuje se da će ministar uskoro početi da pomera i noge.

Ruski lekari doputovali su u Beograd u pratnji Nenada Popovića, šefa ekonomskog tima Vlade Srbije za KiM, a obećali su da će i dalje pomagati u lečenju ministra Jočića i ponovo, bude li potrebno, doći u Beograd.

U kakvom ste položaju zatekli ministra Jočića?

- Sedeo je pomalo sklupčan. Glava mu je bila na polustubu na kojem se zatvaraju vrata vozila. Izgledao je izmučeno. Pogledali smo se. Pokušao je nešto da kaže, ali sam ga zamolio da ne govori. Opipao sam mu sve delove tela i puls. Kada sam video da nema ozbiljnijeg krvarenja iz otvorenih rana, upitao sam: „Ko ste vi?“. Odgovor je bio kratak i tih: „Ministar Jočić“.

Da li je gubio svest?

- Nije, ni za trenutak. Pitao sam ga: „Kako se osećate, je li vam muka?“. On je uzvratio: „Izdržaću, ne osećam noge i jednu ruku“. Potom me je ponovo zamolio da ga izvučem iz džipa. Rekao sam mu da još nije trenutak.

O kojoj ruci se radilo?

- Nije osećao levu ruku, koja mu je bila ispod Damnjanovića. Desna je bila u redu. Opipao sam mu obe noge. Tada sam uočio pušku čiji je kundak bio na podu automobila, a cev se videla u visini ministrove leve plećke. Pogledao sam bolje i video da mu je vrh cevi naneo povredu. Osmotrio sam, koliko sam mogao, ranu i odlučio da vrh cevi lagano izvučem. To je prošlo, hvala Bogu, dobro.

Da li ste ministra, tada ili kasnije, pitali šta se dogodilo?

- Nisam. Nisam ni pomislio da to pitam. Valjda zato što me sve vreme „terala“ misao da moram da učinim sve što mogu da pomognem.

Ko je stigao pre, policija ili hitna pomoć iz Velike Plane?

- Prvo je stigla saobraćajna policija. Policajcu koji je prvi prišao smrskanom džipu predao sam ministrovu pušku, a da bih mogao da je izvučem - morao sam da malo i oprezno pomerim Jočićevo telo, držeći mu glavu levom rukom. Tom policajcu sam rekao da pozove helikopter, a njegovog kolegu zamolio da mi pomogne. Taj drugi mi je dao službenu lampu. Pomoć nje sam utvrdio da je vozaču Damnjanoviću slomljena ruka.

Helikopter ste pozvali vi ili policajac?

- Na kraju, ipak, ja. U ministrovom levom džepu pronašao sam njegov mobilni telefon. Upitao sam ga: „Koga da od vaših saradnika pozovem u pomoć?“. NJegov odgovor je bio: „Pozovite šefa policije Veljovića“. Pokušao sam, ali je Veljovićev telefon bio nedostupan. Tada mi je ministar Jočić posavetovao da pozovem načelnika Uprave policije Mladena Kuribaka. NJemu sam objasnio šta se dogodilo, predstavio se i rekao da sam slučajni prolaznik iz Vranja. Sugerisao sam da se ministar, koji u tim trenucima više nije osećao noge, prebaci na VMA medicinskim helikopterom. Kuribak je, na kraju tog kratkog razgovora, rekao: „Čujemo se za minut, dva“.

Koliko su tih minut, dva potrajali?

- Vrlo kratko. Dok smo čekali da se Kuribak ponovo javi, Jočić me je ponovo zamolio da ga izvučem iz vozila. Opet sam mu rekao da to sam ne smem da uradim. Pre nego što je stigla hitna pomoć iz Plane, stigao sam još da ga pokrijem svojom jaknom. Mlada lekarka koja je došla s dvojicom medicinskih tehničara pokazala se veoma umešnom i požrtvovanom. Odmah je ministru dala koktel injekciju za umirenje bolova. Umesto Kuribaka javio se Veljović. Tada je postalo jasno da će helikopter stići kroz 25 minuta. „Heliodrom“ na autoputu, gde je trebalo da sleti, obeležavalo je sedam rotacionih svetala - kaže Aleksić.

Autor:

Ekipa Glasa javnosti