Kamata na politički rizik

Politika

Povećanje referentne kamatne stope sa 10 na 10, 75 odsto moglo bi, prema mišljenju bankara, da prouzrokuje poskupljenje dinarskih kredita. Ipak, kako je ova vrsta pozajmica veoma popularna među građanima i privrednicima, pojedinim bankama nije u interesu da zaustavljaju njihovu ekspanziju, pa nekoliko njih obećava da se neće odlučiti na takav korak.

Jačanje inflatornih očekivanja, visoka bazna inflacija, porast zarada u javnom sektoru – razlozi su zbog kojih je Narodna banka prekjuče povećala cenu novca za 0,75 odsto, odnosno kamatu po kojoj je banke zadužuju.

Međutim, povećanje referentne kamatne stope, prema oceni Radovana Jelašića, guvernera NBS, ne bi trebalo da dovede do poskupljenja kredita građana. On ne očekuje da će banke povećati kamate, iako za to imaju opravdanje, jer bi tako ugrozile svoju poziciju i umanjile konkurentnost na tržištu.

Ipak, Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, smatra da će povećanje referentne kamatne stope upravo plaćati korisnici dinarskih kredita sa promenljivom kamatnom stopom.

– Osnovni zadatak NBS je podsticanje i održavanje stabilnosti cena. Centralna banka je za tekuću godinu utvrdila ciljanu stopu bazne inflacije u rasponu od tri do šest odsto. Ostvarenje tog cilja je ugroženo, imajući u vidu da se ubrzava rast bazne inflacije koja se približava gornjoj granici utvrđenoj za 2008. godinu. Naravno, rast referentne stope, ključnog instrumenta monetarne politike Centralne banke, imaće i uticaj na rast kamatnih stopa na međubankarskom dinarskom tržištu (Belibor). Logična posledica ove odluke bila bi i blaga apresijacija, to jest jačanje domaće valute. Međutim, Petrović objašnjava da učesnici na deviznom tržištu trenutno više težine daju političkom riziku.

Budući da je jedan od osnovnih ciljeva povećanja referentne kamatne stope upravo povećavanje cene kredita, odnosno smanjenje rasta zajmova, kako naglašava Bojan Lečić, zamenik direktora Sektora trezora banke Inteze, sigurno je da će ova mera usloviti rast kamata na dinarske plasmane, kako građanima, tako i preduzetnicima. Međutim, ona, prema Lečićevim rečima, neće izazvati poskupljenje bankarskih pozajmica indeksiranih u stranoj valuti.

Skok referentne kamatne stope, kako procenjuje Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, svakako će imati određeno, makar i odloženo dejstvo na apresijaciju kursa. Bez obzira na to što bi ono moglo da utiče na poskupljenje dinarskih kredita, ova banka neće povećavati kamatne stope.

Dinarski krediti takođe neće poskupeti ni u Unikredit banci, jer, kako objašnjavaju, takve pozajmice ne nose valutni i kursni rizik.

– Ove pozajmice su u ekspanziji i ne želimo da zaustavljamo taj rast – objasnila je Marija Blagojević, izvršni direktor Sektora za poslovanje sa stanovništvom Unikredit banke.

M. Avakumović

---------------------------------------------

NBS intervenisala prodajom 20 miliona evra

Kurs dinara ojačao je juče oko 15 časova na 83,5 dinara za jedan evro, pošto je Narodna banka Srbije (NBS) intervenisala prodajom 20 miliona evra iz menjačkih poslova, izjavio je saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić.

On je kazao da to znači da će sutrašnji zvanični kurs biti oko 83,5 dinara za jedan evro, pošto se najveći broj transakcija na deviznom tržištu među bankama obavlja do ranih popodnevnih časova.

Obim trgovanja među bankama je tokom čitavog dana mali, a šest najvećih banaka nije objavilo kotacije, odnosno vrednosti po kojima je spremno da kupuje i prodaje evre, naglasio je Nikolić.

Kako je naveo, kurs dinara je tokom prepodneva oslabio oko 3,5 odsto i u međubankarskoj trgovini oko podneva jedan evro vredeo je 84,4 dinara.

Uzrok slabljenja dinara je kriza vlade i pokušaj nametanja izolacije odbijanjem premijera i dela ministara da potpišu Prelazni politički sporazum Srbije sa Evropskom unijom, ocenio je Nikolić.

Beta

[objavljeno: 08/02/2008.]