Kod ulaganja novca važne kamate, a ne promene kursa deviza

Politički faktori imali su presudan uticaj na slabljenje dinara i zato su se banke uzdržavale od trgovine na međubankarskom deviznom tržištu. Ipak, ostajem pri tome da građani treba da štede u dinarima, jer će mere Narodne banke i dalje biti restriktivne, a pri ulaganju novca treba gledati kamatnu stopu i inflaciju, a ne kurs - rekao je juče Radovan Jelašić, guverner NBS.

Prošle nedelje NBS je bila prinuđena da dnevno prodaje deset miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu. Razlog za te intervencije, po rečima Jelašića, nije da bi centralna banka uticala na kurs, već da bi se povećala likvidnost tržišta.

Jelašić je upozorio da skoro svi makroekonomski faktori deluju inflatorno, zbog čega će centralna banka pribeći strožim monetarnim merama kako bi bazna inflacija do kraja godine bila u planiranim okvirima.

- Inflatorna očekivanja su visoka i rastuća, dinar je oslabio u odnosu na evro za 5,1 odsto od početka godine, dok je referentna kamatna stopa ispod stope inflacije. Na rast inflacije uticaće i poskupljenje struje od 1. marta, kao i dalje prelivanje efekata rasta cena poljoprivrednih proizvoda. Fiskalna politika, koja sada ne deluje smirujuće na inflaciju, nikako ne bi smela da bude ekspanzivnija - upozorio je guverner i dodao da je povećan rizik od rasta cena u Srbiji zbog pogoršanih kretanja na svetskom finansijskom tržištu, ali i političkih izazova u zemlji.

Od odnosa Srbije prema Evropskoj uniji i stranim investitorima zavisiće priliv stranih investicija i iznos zaduživanja u inostranstvu.

Prošle godine strane investicije u Srbiji bile su 2,2 milijarde dolara, a zaduživanje u inostranstvu iznosilo je 4,9 milijardi dolara, što je, po rečima Jelašića, značajno doprinelo da se finansira deficit tekućih plaćanja i sačuvaju devizne rezerve.

Iduće nedelje biće poznato da li je „Moskovska banka“ dobila licencu za rad u Srbiji. Ukoliko dobije dozvolu ona će biti prva banka sa ruskim kapitalom u Srbiji.

Pozajmica samo koliko treba

Od 1. jula u kreditno opterećenje zarade koje može da iznosi 30 odsto, odnosno 50 odsto kada je reč o stambenim kreditima uzimaće se u obzir i po pet odsto od dozvoljenog minusa i duga po kreditnim karticama. Guverner je zato posavetovao građane da koriste onoliki iznos pozajmice koji će zapravo da troše, kako ne bi bespotrebno bili više kreditno opterećeni.

„Ne stidim se svoje plate“

Povodom javnog objavljivanja zarade guvernera NBS od 412.175 dinara, i brojnih komentara, Radovan Jelašić je istakao „da se svoje plate ne stidi“.

- Mislim da je pitanje zašto druge institucije ne smatraju da treba da povećaju transparentnost primanja. Bilo je komentara da oni koji sede u Skupštini i nadziru rad guvernera primaju mnogo manje. Mogu samo da kažem da NBS nadzire banke, a da ja kao guverner imam dva-tri puta manju zaradu od generalnih direktora banaka. Stanujem u svojoj kući, plaćam svoje račune i nisam član nijednog upravnog ili nadzornog odbora, niti projekta gde se dodatno zarađuje - kaže Jelašić.

Postojeći komentari (0)