Vesti » Blic 01.03.2008
Spas u „Kući živih“
Manastir Kovilj poslednja nada za narkomane
Blic subota, 1. mart 2008.
NOVI SAD - Monaštvo manastira Kovilj godinama je odredište mladih koji nastoje da se izvuku iz pakla narkomanije. Bratstvo koje predvodi vladika jegarski Porfirije (Petrić) prima ih otvorena srca i hrabri da krenu putem izbavljenja. Zbog teskobe u manastirskom konaku, pronađeni su dodatni prostori u Ćeneju i Vilovu, a odnedavno i Petrovom Selu, gde se četiri devojke odvikavaju od droge.
U sve tri „Kuće živih“ pedesetak mladića i četiri devojke, odvikavajući se od droge, žive i rade pod nadzorom sveštenika, ali i stručnih lica, priča za „Blic“ domaćin ove zajednice, jeromonah Jelisej (Kapor), sekretar manastirske uprave.
- Startovali smo u Čeneju pre tri godine - besedi otac Jelisej - i to je bio jedan od prvih većih centara koje je formirala Srpska pravoslavna crkva. U sve tri zajednice, kako smo ih nazvali „Kuća živih“, njeni članovi borave neprekidno, od jedne do tri godine, obavljajući različite poslove, bave se sportom i drugim aktivnostima. Postoji vreme za molitvu pošto je naš rad sa ovim ljudima zasnovan prevashodno na učenju crkve.
U zajednicu su došli i dolaze ljudi iz različitih krajeva, nastavlja monah Jelisej, baš kao što manastir pohode posetioci iz celog sveta. Dobar glas se daleko čuje, pa se javljaju ljudi iz Evrope, Kanade, Amerike i Australije.
- Nažalost, trenutno, u oba centra gde se leče muškarci, zbog prebukiranosti, nema mesta. Ali u Petrovom Selu gde se odnedavno od te pošasti odvikavaju četiri devojke ima mesta - veli Jelisije.
Iako se mnogi u zajednici stide i ustežu se da pričaju o tome, jedan momak iz Sarajeva kaže da je do dolaska u manastir bio na dnu najcrnjeg pakla.
- Pre manastira prošao sam sve terapije, bolnice i metadonske centre i druge ustanove, ali ništa mi nije pomoglo. Za desetak godina koliko sam bio zavisnik, porodicu sam uništio, izgubio prijatelje... Ovde se uz rad, red, molitvu i disciplinu već drugu godinu odupirem zlu u koje sam zapao - kaže ovaj Sarajlija.
Svi koji dođu, saznajemo od manastirskog sekretara Jelisija, tvrde da su prethodno sve pokušali da se „skinu“ sa droge, ali da nisu mogli, pa pošto je tako - ispada da im je koviljski manastir poslednja nada.
- Zato smo, na osnovu iskustva opatice Elvire Petrosi, koja je za poslednjih 30 godina u Italiji osnovala četrdesetak sličnih centara, osmislili nekoliko etapa u postupku duhovnog i fizičkog ozdravljenja. Te etape traju po nekoliko meseci i prethode useljenju u jedan od centara. U tome nam pomažu profesor sa Vojnomedicinske akademije, dr Branislav Pantić i dr Branka Bjelica iz Novog Sad. Potom ih polako uvodimo u život u zajednici. U „Kući živih“ u dogovoru sa članovima, živi se po posebnom režimu, i nema nikakvih poroka: ni alkohola, ni cigareta, ni droge, pa ni gledanja televizije - kaže Jelisej.
Iz ove zajednice, kojoj je, kako ističe vladika Porfirije, potrebno pružiti nešto više pošto njihov problem nije hemijske već duhovne prirode, moguć je izlazak samo uz blagoslov.
- Mi u manastiru pokušavamo da im pružimo ono elementarno, da razumemo njihove muke i ono što ih je dovelo do toga da potraže utehu u drogama i bekstvu od realnosti. Pomažemo im da pronađu smisao postojanja kako bi imali motivaciju da se bore sa svojim problemima - kaže vladika Porfirije.
Postojeći komentari (0)
U sve tri „Kuće živih“ pedesetak mladića i četiri devojke, odvikavajući se od droge, žive i rade pod nadzorom sveštenika, ali i stručnih lica, priča za „Blic“ domaćin ove zajednice, jeromonah Jelisej (Kapor), sekretar manastirske uprave.
- Startovali smo u Čeneju pre tri godine - besedi otac Jelisej - i to je bio jedan od prvih većih centara koje je formirala Srpska pravoslavna crkva. U sve tri zajednice, kako smo ih nazvali „Kuća živih“, njeni članovi borave neprekidno, od jedne do tri godine, obavljajući različite poslove, bave se sportom i drugim aktivnostima. Postoji vreme za molitvu pošto je naš rad sa ovim ljudima zasnovan prevashodno na učenju crkve.
U zajednicu su došli i dolaze ljudi iz različitih krajeva, nastavlja monah Jelisej, baš kao što manastir pohode posetioci iz celog sveta. Dobar glas se daleko čuje, pa se javljaju ljudi iz Evrope, Kanade, Amerike i Australije.
- Nažalost, trenutno, u oba centra gde se leče muškarci, zbog prebukiranosti, nema mesta. Ali u Petrovom Selu gde se odnedavno od te pošasti odvikavaju četiri devojke ima mesta - veli Jelisije.
Iako se mnogi u zajednici stide i ustežu se da pričaju o tome, jedan momak iz Sarajeva kaže da je do dolaska u manastir bio na dnu najcrnjeg pakla.
- Pre manastira prošao sam sve terapije, bolnice i metadonske centre i druge ustanove, ali ništa mi nije pomoglo. Za desetak godina koliko sam bio zavisnik, porodicu sam uništio, izgubio prijatelje... Ovde se uz rad, red, molitvu i disciplinu već drugu godinu odupirem zlu u koje sam zapao - kaže ovaj Sarajlija.
Svi koji dođu, saznajemo od manastirskog sekretara Jelisija, tvrde da su prethodno sve pokušali da se „skinu“ sa droge, ali da nisu mogli, pa pošto je tako - ispada da im je koviljski manastir poslednja nada.
- Zato smo, na osnovu iskustva opatice Elvire Petrosi, koja je za poslednjih 30 godina u Italiji osnovala četrdesetak sličnih centara, osmislili nekoliko etapa u postupku duhovnog i fizičkog ozdravljenja. Te etape traju po nekoliko meseci i prethode useljenju u jedan od centara. U tome nam pomažu profesor sa Vojnomedicinske akademije, dr Branislav Pantić i dr Branka Bjelica iz Novog Sad. Potom ih polako uvodimo u život u zajednici. U „Kući živih“ u dogovoru sa članovima, živi se po posebnom režimu, i nema nikakvih poroka: ni alkohola, ni cigareta, ni droge, pa ni gledanja televizije - kaže Jelisej.
Iz ove zajednice, kojoj je, kako ističe vladika Porfirije, potrebno pružiti nešto više pošto njihov problem nije hemijske već duhovne prirode, moguć je izlazak samo uz blagoslov.
- Mi u manastiru pokušavamo da im pružimo ono elementarno, da razumemo njihove muke i ono što ih je dovelo do toga da potraže utehu u drogama i bekstvu od realnosti. Pomažemo im da pronađu smisao postojanja kako bi imali motivaciju da se bore sa svojim problemima - kaže vladika Porfirije.
Postojeći komentari (0)
Preuzeto sa sajta blic.co.yu »
Komentari na drugim sajtovima
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari