Ko ima bolju ideju neka je odmah kaže

Potpuno oprečni stavovi o evropskoj budućnosti Srbije, koje poslednjih dana iznose predstavnici vladajuće koalicije, ostavljaju prostor za spekulacije ne samo o tome kojim će nam putem država nego čak i gde je granica trpeljivosti među partnerima. Po rečima direktora Centra za proučavanje alternativa Milana Nikolića, predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadić je do sada mnogo puta činio ustupke DSS-u zato što je više od Vojislava Koštunice čuvao jedinstvo vladajuće koalicije. No, Tadić je ipak, tvrdi Nikolić, odredio crvenu liniju preko koje neće ići, a jedan od ključnih elemenata tog praga tolerancije je približavanje Srbije EU.

– Koštunica hoće u EU samo ako se Kosovo vrati pod okrilje Srbije, što se neće desiti. To znači da će se on opredeliti, pre ili kasnije, protiv Unije, i to će biti konačni rascep ove koalicije, odnosno razdvajanje DS-a i DSS-a – navodi Nikolić.

Direktor Kancelarije za evropske poslove Izvršnog veća Vojvodine Predrag Novikov izjavio je za naš list da se „konfuzija u vrhu vlasti“ oko nastavka procesa evropskih integracija mora što pre otkloniti „kako bismo konačno znali kuda ćemo“.

Dinkić: U Evropsku uniju što pre

„U Vladi postoji neslaganje oko toga šta dalje - jedni kažu da neće nikada u EU, ali u nijednoj zemlji političari nisu odlučivali o članstvu u Evropskoj uniji, već su to činili građani na referendumu, pa će tako biti i u Srbiji,“ poručio je juče lider G17 plus Mlađan Dinkić, dodajući da bi Srbija moralo da ubrza integrativni proces sa ambicioznim ciljem da se u EU uđe zajedno s Hrvatskom. „Vlada mora da radi sa minimalnim konsenzusom; mi trenutno imamo konsenzus oko nekih stvari, oko nekih imamo dijametralno suprotna mišljenja i ja priznajem da to nije situacija koja može biti održiva na duži rok. Neko od ministara iz DSS-a postavio je pitanje šta to rade neki službenici ljudi iz Vlade u ambasadi Češke, zemlje koja je priznala nezavisnost Kosova! Na šta to liči? Jel’ smo mi u nekom konc logoru ovde?”, zapitao je Dinkić. Zamenik predsednika DS Dušan Petrović rekao je, međutim, da on u ovom trenutku ne vidi da postoji spremnost učesnika u Vladi da se odreknu ciljeva na kojima je koalicioni sporazum utemeljen, među kojima je i pridruživanje EU. „Ukoliko bude drugačije, onda će morati da dođe do redefinisanja političkih odnosa u Srbiji“, najavio je Petrović.

– U reakciji na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova treba da budemo oprezni kako ne bismo unazadili našu poziciju i doveli sebe u izolaciju. Ne smemo da dozvolimo da upadnemo u rupu iz koje ne možemo da izađemo jer treba imati na umu da samo ekonomski jaka Srbija može da se bori za svoje interese – naveo je Novikov, koji smatra da je je jedan od strateških interesa Srbije članstvo u Evropskoj uniji. – Možda to nije najbolje rešenje, ali bih veoma voleo da mi neko argumentovano ukaže na neko bolje i u tom slučaju i ja ću vrlo rado promeniti mišljenje. Iako, istine radi, bolje rešenje ne vidim.

Artemije: Ulazak u EU – veleizdaja

Episkop raško-prizrenski Srpske pravoslavne crkve Artemije poručio je srpskim vlastima da bi ulazak Srbije u Evropsku uniju bez Kosova i Metohije bio čin veleizdaje i poništenje celokupne srpske istorije. Apelujući na Srbe u zemlji i rasejanju da svuda i na svakom mestu upozoravaju na nepravdu i nasilje koje se vrši nad srpskim narodom na Kosmetu, vladika je pozvao sunarodnike da prestanu da „srljaju u naručje onih koji nam srce čupaju iz grudi“. „Recimo odlučno EU da ne želimo u njihovo društvo dok nam otimaju Kosovo. Srbija može u EU samo celosna, samo sa svojim srcem - Kosovom i Metohijom“, naveo je vladika Artemije.

Direktor KEP-a je pri tome podsetio na to da je prilikom nedavne posete našoj zemlji na pripadnost Srbije Evropi ukazao čak i Dmitrij Medvedev, najozbiljniji kandidat za predsednika Ruske Federacije. Sagovornik „Dnevnika”, inače, napominje da je Izvršno veće Vojvodine nedavno odobrilo jačanje kapaciteta KEP-a, koji je svojim delovanjem počeo da pokriva i prostor izvan Vojvodine, ali da trenutna situacija prilično komplikuje posao svih institucija koji su posvećene procesu evropskih integracija.

– Svako odlaganje da se reši dilema – Evropa ili ne, ne donosi nam ništa dobro. Ukoliko se odgovor ne da u narednim mesecima, dovode se u pitanje pare koje su nam namenjene iz evropskih fondova. U tom slučaju, ostaćemo bez oko 200 miliona evra iz IPA fondova, ali se istovremeno dovode u pitanje i svi dosad potpisani ugovori, što bi moglo da uveća tu sumu – poručuje direktor KEP-a. D. Ko.

PREDSTAVLJENO ISTRAŽIVANJE

„KOSOVO I STRATEŠKE SPOLJNOPOLITIČKE ORIJENTACIJE”

Ministrov pomoćnik razočaran što Srbi ne bi u novi rat

– Svaka država kada se nađe u situaciji u kojoj se našla Srbija posle 17. februara, kada je jednostrano proglašena nezavisnost dela njene teritorije, ima pravo i obavezu da za odbranu svog suvereniteta i integriteta upotrebi sva legitimna sredstava, uključujući i vojna, kao i sredstva prisile – izjavio je juče pomoćnik ministra za Kosovo i Metohiju LJubomir Kljakić. On je to rekao komenatrišući rezultate istraživanje Agencije „Politikum“ pod nazivom „Kosovo i strateške spoljnopolitičke integracije“, a koje je naručilo Ministarstvo za KiM.

Po Kljakićevim rečima, procenat onih koji nisu za radikalne reakcije države u slučaju otcepljenja Kosova je – zabrinjavajući.

– Za mene je procenat ispitanika – 19,01 odsto – koji su smatrali da Kosovo treba da se brani svim sredstvima, uključući i vojno, neočekivan nizak – kazao je Kljakić, uz opasku da je taj procenat nešto veći (43,09) kada mu se dodaju oni koji su za malo radikalniju pravnu meru, koja podrazumeva i prekid diplomatskih odnosa.

Za Evropu, ali ne po cenu trgovine Kosovom

Gotovo 74 odsto građana Srbije smatra da ne bi trebalo prihvatiti brži pristup Evropskoj uniji ukoliko bi on bio uslovljen priznavanjem nezavisnosti Kosova i Metohije. Istraživanje je, kao i prethodna, pokazalo i da je još uvek oko 70 odsto ispitanika za ulazak u Evropsku uniju, ali da je od oktobra do danas procenat onih koji su nedvosmisleno za ulazak Srbije u NATO opao s 26 na 13 procenata.

Ne može pod tepih 17. februar

Po objašnjenju političkog analitičara Đorđa Vukadinovića, anketa je urađena pre 17. februara, nakon kojeg je atmosfera uzavrelija. On je u tom kontekstu zaključio da napori da se društveni značaj jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije minimalizuje i neutralizuje – a što se, kako je rekao, dešava poslednjih desetak dana – neće biti uspešni.

Broj onih koji smatraju da Srbija treba da bude potpuno mirna (15,86), ili da ne treba da preuzme ništa osim oštrog protesta ali bez prekidanja odnosa sa zemljama koje priznaju nezavisnost Kosova (32,73), prema pomoćniku ministra za Kosovo i Metohiju, „govori o tome da dimenzije krize u kojoj je zemlja nisu još dovoljno predočene javnom mnjenju“. Po pitanju dolaska misije EU na Kosovo i Metohiju, gotovo 48 odsto učesnika ankete je mišljenja da je ne treba prihvatiti, nešto više od 42 odsto smatra da je treba prihvatiti samo uz odobrenje Saveta bezbednosti UN, a deset odsto misli da je treba prihvatiti bezuslovno. Po rezultatima ovog istraživanja, državnu politiku prema Kosovu podržava oko 64 odsto anketiranih građana Srbije.

D. Milivojević Poslato 29.02.2008