Narkomanija na nivou pandemije

Nijedan dan u Dispanzeru za bolesti zavisnosti ne prođe bez bar jednog novog pacijenta, broj onih koji su nekada za godinu dana umirali od droge sada važi za jedan mesec, narkomanija u Novom Sadu je uzela takvog maha da skoro da može da se govori o pandemiji, a nadležni u gradu ne čine mnogo kako se ova pojava kontrolisala ili predupredila, samo su neke od informcija i stavova koji su se mogle čuti na jučerašnjoj sednici tri saveta - za zdrasvtvo, za obrazovanje i sport, i za javni red i mir i bezbednost.

Predsednica Saveta za obrazovanje i sport Biljana Strajnić istakla je da nijedna institucija kojoj su se obraćali, među kojima su Ministarstvo prosvete i MUP, nije odgovorila na njihove dopise, a nisu dobili ni podatke iz Doma zdravlja koliko nasilja i narkomanije ima među mladima. Ona je takođe naglasila da se stiče utisak da svi guraju glavu u pesak i ne žele da priznaju sa kakvim se problemom susrećemo.

Ne hapse se veliki dileri

Na sednici saveta govorili su i članovi Udruženja za borbu protiv narkomanije, istakavši da se u Novom Sadu ne hapse veliki dileri droge, te da grad pod hitno mora da obezbedi novac za pomoć mladim ljudima koji su postali zavisnici. Istaknuto je takođe da edukacija mora da bude daleko ozbiljnija i na širem nivou, kao i da lekari ne smeju da se svedu na ulogu pisara recepata.

Od ekstazija do heroina

O iskustvima zaposlenih u Hitnoj pomoći, kada je o narkomaniji reč, Hana Šinka je istakla da nisu retke situacije u kojima zbrinjavaju mlade ljude koji su napad sličan epileptičnom dobili usled korišćenja “ekstazija”. Navela je primer dvedesetčetvorogodišnje devojke koja je dugogodišnjim uzimanjem ovog opijata mozak dovela u stanje starice od sedamdesetak godina. Nedavno su, kaže, imali slučaj dečka koji je uzeo prekomernu dozu heroina, a pronašli su ga smrznutog u jednoj napuštenoj kući. Navela je takođe primer onih koji su, uzevši dozu, bili na granici smrti, intervencijom Hitne pomoći oživljeni, da bi zatim odbili da daju podatke ili pristali da se dalje leče, pa su najčešće zavedni kao N. N. osobe.

- Veliku poteškoću u našem radu sa zavisnicima predstavlja nedostatak lekara i testova za zavisnike, odnosno apstinente, tako da se oslanjamo na roditelje koji ih sami kupuju - kazala je psihijatar u Dispanzeru za bolesti zavisnosti Snežana Nedić i dodala da su prošle godine imali 7.700 pregleda, te da praktično umesto onih koji odlaze na više instance lečenja odmah dobijaju nove pacijente.

Ona je takođe istakla da po jednom lekaru ima više pacijenata od norme, te da im jako puno vremena koje bi mogli da posvete u radu sa pacijentima oduzima pisanje recepata.

D. Lubarda Poslato 29.02.2008