Ugrožena stabilnost, inflacija ubrzana

BEOGRAD - Pošto sada svi makroekonomski faktori deluju inflatorno, da bi bazna inflacija ostala u planiranim okvirima Narodna banka Srbije mora da pooštri monetarnu politiku, kazao je juče guverner Radovan Jelašić. „U odnosu na prošlu godinu cene koje su pod kontrolom povećane su 15 odsto, poljoprivredni proizvodi skuplji su za 30 odsto, a povećana je i cena struje. Nafta je ne samo oborila rekord, već je cena i ostala na visokom nivou, inflatorna očekivanja su povećana 1,3 odsto i to sve utiče na dalji rast inflacije koja je u februaru u odnosu na isti mesec prošle godine već dostigla 11 odsto“, kazao je Jelašić i dodao da je dinar oslabio 5,1 odsto u odnosu na evro, a da je referentna kamatna stopa ispod stope inflacije.

- „Fiskalna politika sada ne deluju smirujuće na inflaciju i nikako ne bi smela da bude eskpanzivnija“, naglasio je guverner i objasnio da je povećan rizik od rasta cena u Srbiji zbog pogoršanih kretanja na svetskom finansijskom tržištu, ali i političkih izazova u zemlji. On je istakao da postoji opasnost da, ukoliko inflacija ne bude brzo smanjena, bude pokrenuta „inflatorna spirala“, jer će se pojačati pritisci na vladu za povećanjem zarada, što će izazvati dodatnu inflaciju.

Guverner je naveo da bi dodatna izdvajanja iz budžeta u uslovima povećane političke neizvesnosti i povećanog rizika iz međunarodnog ekonomskog okruženja dodatno narušila makroekonomsku stabilnost u Srbiji.

NE STIDI SE SVOJE PLATE

Na pitanje da prokomentariše odluku o objavljivanju visine njegove prosečne plate u prošloj godini od 412.175 dinara Jelašić je odgovorio da se zbog nje ne stidi i predložio da sve državne institucije objave podatke o zaradama. On je dodao da nema drugih mesečnih primanja po osnovu rada u upravnim odborima ili na raznim projektima. „Stanujem u svojoj kući i plaćam sve svoje račune“, naveo je on i dodao da se zalaže da se objavi i imovinska karta svih funkcionera, dodatna primanja i podaci da li plaćaju porez. Guverner na ukupnu godišnju zaradu treba da plati porez od 353.701 dinar, prenosi Beta. Povodom komentara da oni koji kontrolišu rad NBS, poslanici Skupštine Srbije, imaju manju platu od guvernera, Jelašić je rekao da NBS kontroliše rad banaka, čiji direktori imaju dva do tri puta veću platu od njega kao što on ima od poslanika. Guverner je zaključio rečima da je važno koliko ko ulaže rada da bi dobio određenu zaradu.

CENE U FEBRUARU VIŠE 0,7 ODSTO

Inflacija je u februaru 0,7 odsto, dok ukupan rast cena robe i usluga u prva dva meseca ove godine iznosi 1,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Maloprodajne cene robe u februaru bile su za 0,8 odsto veće nego u januaru, a cene usluga su povećane za 0,5 odsto. Poljoprivredni proizvodi su skuplji za 2,5 odsto nego u januaru. Piće je u proseku poskupelo za 1,2 procenta, dok su cene industrijskih neprehrambenih proizvoda porasle su 0,7 odsto.

ŠTEDETI U DINARIMA

Jelašić je naglasio da ostaje pri tome da bi građani trebalo da štede u dinarima i da bi pri ulaganju novca trebalo gledati kamatnu stopu i inflaciju, a ne samo kurs. „Tek sada bi bilo rizično trčati iz jedne u drugu valutu jer će u tom slučaju zaraditi samo menjači“, dodao je guverner.

Od odnosa Srbije prema EU i stranim investitorima zavisiće, prema rečima Jelašića, priliv stranih investicija i iznos zaduživanja u inostranstvu. Guverner je naveo i da je agencija „Standard end pur“ pitanje budućeg kreditnog rejtinga Srbije skoro isključivo povezala sa time u kojoj meri će zemlja nastaviti evropsku integraciju i sa odnosom prema stranim investitorima.

Prošle godine strane investicije u Srbiji bile su 2,2 milijarde dolara, a zaduživanje u inostranstvu iznosilo je 4,9 milijardi dolara, što je, kako je rekao guverner, značajno doprinelo da se finansira deficit tekućih plaćanja koji iznosi 16 odsto bruto domaćeg proizvoda i sačuvaju devizne rezerve. „Udaljavanje Srbije od EU i smanjenje priliva investicija narušilo bi makroekonomsku stabilnost u zemlji, dok bi buduća zaduživanja u inostranstvu bila skuplja, na kraći rok i u manjem iznosu“, rekao je Jelašić i podvukao da je potrebna restriktivnija monetarna politika da bi se ostvario cilj da bazna inflacija u ovoj godini bude od tri do šest odsto.

Prema procenama NBS, na kraju februara bazna inflacija iznosi šest odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je godišnja inflacija prešla 11 odsto, ali Jelašić kaže da očekuje da se ona vrati u planirani okvir tokom trećeg i četvrtog tromesečja.

Na pitanje kada će Moskovska banka dobiti licencu za rad u Srbiji guverner je objasnio da je prošle nedelje dostavljena potrebna dokumentacija koja se sada analizira. Ova banka je inače prošle godine htela da kupi akcije Agrobanke, a NBS je odobrila kupovinu paketa od 25 odsto, ali je zbog naglog skoka cena odustala. Moskovska banka ima rejting 3B minus i u većinskom je vlasništvu grada Moskve, koji ima udeo od 59,9 odsto. Ta banka ima vlasničko učešće u kompanijama koje su uglavnom u većinskom državnom vlasništvu, a bave se poslovima iz oblasti naftne industrije i saobraćaja.

Autor:

Ekipa Glasa javnosti