Jelašić: Inflacija ponovo preti

UKOLIKO se ne krene u obračun sa poskupljenjima, preti nam opasnost od pokretanja inflatorne spirale, jer će se pojačati pritisci na vladu za povećanjem zarada.

Na ovo je u petak upozorio Radovan Jelašić, guverner NBS, ističući, međutim, da ni jedna povišica plate ili penzije ne može da poveća životni standard građana u većoj meri nego što to može niska stopa inflacije.

Na žalost, očekuje se da će februarski rast tržišnih cena biti iznad šest odsto na godišnjem nivou, što je prvi put posle 14 meseci, a ukupna godišnja inflacija u ovom mesecu će preći granicu od 11 odsto. Međugodišnji rast regulisanih cena je 15 odsto, a ono što najviše pogađa stanovništvo po džepu su poskupljenja poljoprivrednih proizvoda od 30 odsto.

Trenutno, skoro svi ključni, makroekonomski faktori deluju inflatorno.

- Inflatorna očekivanja su velika i rastuća - istkao je Jelašić. - Poskupljenje struje, naročito za privredu može da dovede do rasta tržišnih cena i do skoka bazne inflacije. Uz to nafta na svetskom tržištu je dostigla rekordnih 102 dolara za barel. Kurs dinara je značajno opao od početka godine i to za 5,1 odsto, odnosno evro je skočio sa 79,24 na 83,46 dinara.Postoji mogućnost od fiskalne ekspanzije i porasta zarada.

Takođe, prema rečima guvernera NBS kretanja na svetskom finansijskom tržištu su nepovoljna. Krediti za nas su poskupeli,odobravaju se na kraći rok i u manjim iznosima. Kreditni rizik za Srbiju sada iznosi tri odsto, a kreditni rejting, prema agenciji Standard end pur isključivo je povezan sa time u kojoj meri će zemlja nastaviti evropsku integraciju i odnosom sa investitorima.

- Zbog nastale političke krize, neki investitori odlažu dolazak, čak i Narodnoj banci se otkazuju dogovoreni sastanci -rekao je Jelašić. - U Srbiji je lane, ušlo 7,1 milijarda dolara stranog kapitala, privatnim kanalima, a kakav će trend biti ove godine neizvesno je. Dodatno trošenje države u ovakvim uslovima bilo bi krajnje destabilizujuće.

NE STIDIM SE SVOJE PLATE

NE stidim se svoje plate, ma šta ko mislio - rekao je Radovan Jelašić. - Neke institucije bi mogle da pođu za mojim primerom, pa da transparentno prikažu svoja primanja. Pojedini poslanici u Narodnoj skupštini misle da je moja plata mnogo veća od njihovih primanja, ali isto tako mnogi direktori banaka, zarađuju isto toliko više koliko je moja plata veća od neke poslaničke, odnosno za dva do tri puta. Osim toga, neki sede u raznim upravnim i nadzornim odborima i za to dobijaju nadoknade,a ulože vrlo malo rada, dva-tri sata. Ja nemam ni jednu drugu plaćenu funkciju, niti učestvujem u bilo kom projektu koji se plaća.

DOZVOLJEN MINUS

OD druge polovine godine, kako je rekao guverner NBS,građani će morati sve svoje rate po osnovu kredita, kreditnih kartica i dozvoljenog minusa svedu na zakonom propisanih 30 odsto od plate. Tako, ako neko zarađuje 30.000 dinara mesečno,platu može da optereti sa ratom od 9.000 dinara. Ukoliko ima kreditnu karticu sa limitom od 100.000 dinara i minimalnom mesečnom otplatom od pet odsto, rata iznosi 5.000 dinara.

Ukoliko uz karticu koristi i dozvoljeni minus od jedne plate,odnosno u visini od 30.000 dinara, od 1. jula će opterećenje plate biti uvećano za ratu minusa od pet odsto, odnosno u ovom slučaju 1.500 dinara. To znači da za eventualni kredit klijentu rata može da bude samo 2.500 dinara.