Preskup novac banaka

Odluka srpskog ogranka Pireus banke da poveća kamate na gotovinske kredite, pa neki naši čitaoci sada naprasno plaćaju 16,42 odsto, umesto prvobitno ugovorenih 12,36 odsto kamate, o čemu smo pisali u Biznisu od petka, otvorila je pitanje koliko iznose kamate drugih banaka na gotovinske kredite. Ovaj vid kredita naročito je popularan u Srbiji i gotovo da nema porodice u našoj zemlji koja nije zadužena nekim od tzv. keš kredita.

Pireus banka najnovije povećanja kamata na gotovinske kredite, o čemu je obavestila klijente koji su već uzeli kredit sa obrazloženjem da je to „poslovna politika banke", pravda time da u poslednje dve godine nije povećavala kamate. U Pireusu tvrde da „ostale banke kamate menjaju na kvartalnom nivou", a da su njihovi uslovi za dobijanje gotovinskih kredita, i pored povećanja od gotovo četiri procentna poena, „i dalje među najnižima na našem tržištu".

Tvrdnja iz Pireusa o povećanju kamatnih stopa na kvartalnom nivou stoji, jer u ugovorima sa klijentima mnogih banaka u Srbiji naznačeno je da kamatna stopa zavisi od promene euribora (referentne kamatne stope u trgovini između banaka u EU), a on se obično gleda kao prosek na tromesečnom ili šestomesečnom nivou. Takođe stoji i da banka može da poveća kamatnu stopu po svim stavkama koje stoje u ugovoru koji je klijent potpisao, ali je legitimno i pitanje građana da li to znači da uzmete kredit po deset odsto kamate a na pola otplate banaka vam kaže da je kamatna stopa skočila na dvadeset.

Poređenjem kamatnih stopa banaka na srpskom tržištu došli smo do prilično raznolike ponude i još šarenijih cena. Efektivne kamatne stope na gotovinske kredite (indeksirane u evrima i sa 20 odsto depozita) kreću se od 13,33 odsto, što je najniža stopa za svog klijenta, do čak 30,30 odsto, koliko može da plati neko ko dobije kredit a nije klijent banke. Očigledno je da se iza tako širokog raspona nalazi i mnogo drugih različitih troškova, jer je nemoguće da bi bankari dozvolili da kod konkurencije kredit bude upola jeftiniji.

Iako bi efektivna kamatna stopa, prema instrukcijama Narodne banke Srbije, trebalo da prikazuje sve troškove koje klijent ima pri dobijanju i otplati kredita, već na prvi pogled mogu se videti značajne razlike u tome kako banke vide (i prikazuju) svoje troškove. Administrativni troškovi obrade kredita kreću se od 1,5 odsto do čak tri odsto vrednosti kredita, zatim mogu biti jednokratni, ali može vam se desiti da plaćate i koji dodatni procenat godišnje za nešto što se zove „adminstriranje kredita". I ako budete želeli da pre vremena vratite kredit, bilo da ste iznenada popravili kućne finansije ili jednostavno želite da refinansirate stari kredit novim kod druge banke, sačekaće vas dodatni trošak prevremene otplate.

Posebna priča je kurs evra, kojim su krediti mahom indeksirani, a koji uvek radi u korist bankara. I tu se banke različito ponašaju, a najgora varijanta je da vam banka odobri kredit po najnižem, kupovnom kursu (kao da ste joj prodali evre) a kada dođe vreme da uplatite mesečnu ratu, evro vam se obračunava po prodajnom (kao da kupujete evre od banke). U idealnom slučaju, banka bi u oba slučaja koristila srednji kurs, bilo svoj bilo NBS. Da kursna razlika nije beznačajna stavka pokazuje enormna razlika između prodajnog i kupovnog kursa za devize kod banaka ovih dana. Tih četiri do pet odsto razlike u kursevima znači dodatnih petnaestak evra na ratu od recimo 300 evra. Posebna je priča što pojedine banke, i pored suptilnog skretanja pažnje centralne banke da to nije baš najbolja bankarska praksa, u obračunavanju rata i dalje prate kretanje kursa evra samo kada on raste.