JELAŠIĆ: Mere oštre, možda će biti još oštrije

Od početka ove godine Narodna banka Srbije je jedna od najaktivnijih državnih institucija, pod pritiskom zakonske obaveze da održi stabilnost cena: za ovu godinu predviđena je stopa bazne inflacije između 3 i 6 odsto. Svoju obavezu, kako najavljuje, namerava i da ispuni, pa je tako već drugi put ove godine povećala referentnu kamatnu stopu na 11,5 odsto, a najavljuje i druge mere ako to bude potrebno.

Bankari su ove poteze “pročitali” kao najavu još veće restriktivnosti, a njihovi klijenti kao mogućnost povećanja kamata za kredite čija je otplata u toku. Iz bankarskih krugova moglo se čuti da bi najbolje bilo da NBS mere donese početkom godine i da ih onda ne menja, jer ni njima ni klijentima prilagođavanje ne pada lako. Guverner Radovan Jelašić, međutim, kaže za “Dnevnik” da mere supervizije koje će se primenjivati od 1. jula a o kojima se ovih dana dosta govori, nikako nisu mogle da iznenade bankare.

- O tome se razgovaralo u decembru prošle godine na jednoj od sednica Udruženja banaka Srbije, te na Odboru za upravljanje rizicima, a potom su objavljene i u “Službenom glasniku”. Znači sve se znalo i zna pola godine pre primene. Zato iznenađenju stvarno nema mesta, to najblaže rečeno nije fer. Uz to, dobar deo restriktivnih mera sproveden je bez bilo kakvog uticaja NBS. Međunarodno finansijsko tržište postalo je znatno opreznije prema celom regionu, pa i prema Srbiji. Politički izazovi poput Kosova i našeg odnosa prema Evropskoj uniji takođe deluju u tom smeru. Za nas to znači manje direktnih stranih investicija i skuplje zaduživanje u inostranstvu. Sve to uzimamo u obzir kada kreiramo monetarnu politiku na srednji rok.

Pažljivo pratimo šta se događa na tržištu i ako se pokaže da mere koje smo preduzeli nisu dovoljne, ili dođe do ekspanzije fiskalne politike, NBS će sve preduzeti da se bazna inflacija zadrži na predviđenom nivou. To znači da ćemo biti prinuđeni da dodatno zaoštrimo sve postojeće mere i ako treba da povećamo obaveznu rezervu.

Kako reagujete na burna politička zbivanja i na letak koji građanima sugeriše da zatvore račune i povuku novac iz banaka koje su osnovane stranim kapitalom?

- Mogu samo da kažem “hvala bogu da u Srbiji ljudi jedno pričaju a drugo rade”. Čini mi se da najveći zagovornici domaćih banaka svoje račune drže u stranim. Sećam se jednog stručnog skupa na kome mi je jedan od profesora Ekonomskog fakulteta rekao da bi bilo bolje da se devize troše na revitalizaciju “Zastave”, a ne na uvoz automobila. A na pitanje šta vozi, odgovorio je: “Mercedes”. Slično razmišljaju i mnogi naši građani. Tako se na račun Evropske unije upućuju najgrublje uvrede i komentari, a istovremeno se od nje traži finansijska pomoć. Razbijaju se filijale stranih banka, a od njih očekuje još više kredita pod povoljnijim uslovima. Pale se “Mekdonalds” restorani kao simboli imperijalizma, a onda se očekuje više stranih investitora. Pa pozivi na bojkot robe...

Treće doba u naučnoj fantastici

Zagovornik ste drugog stuba penzionog osiguranja. Koliko smo u ovom trenutku daleko od toga?

- U zemlji gde politički ciklusi traju godinu ili dve, gde se unapred deli nezarađeno po nepoznatim kriterijumima, priča o ozbiljnoj penzionoj reformi spada skoro u naučnu fantastiku. Političari ovde nisu u stanju da previde problem do koga će doći za 30 dana, a kamoli za tri decenije. U međuvremenu, prihodi od privatizacije troše se na kupovinu vatrogasne opreme, krečenje domova zdravlja i slične stvari, i svi se trude da uđu u NIP. A to znači da će penzije za pet ili deset godina zavisiti od milosti i nemilosti političara koji će tada biti vlast.

Siguran sam da će sve to uticati na negativno raspoloženje stranih investitora prema Srbiji, pogotovo ako se ovakvo ponašanje nastavi. Jedini način da se ublaže negativne posledice je jačanje konkurencije na bankarskom tržištu. Svako razume emotivne reakcije na nepravdu i neprincipijelnost kada je u pitanju Kosovo, ali zaboravlja se da su strani bankari naši najbolji ambasadori sve dok ne razbijamo njihove filijale.

Kurs domaće valute poslednjih dana se menjao. Kakav razvoj tu očekujete, hoćete li morati da intervenišete na međubankarskom tržištu ili će se dinar i bez toga održati u stabilnim okvirima?

- Dinar se do sada držao i bez učešća NBS na međubankarskom tržištu. U nekoliko prethodnih dana smo intervenisali. Trudićemo se da naše učešće ubuduće bude minimalno, a cilj nam je da se poveća obim trgovanja, što je garancija za tržišno formiranje kursa. Očekujemo skoru normalizaciju prometa na deviznom tržištu – to zahteva ekonomski život.

Često savetujete građanima da štede u dinarima, da se zadužuju u dinarima a najavili ste i povoljnije uslove za njih. Da li nas sada zbog referentne stope očekuju i nepovoljniji uslovi za dinarske kredite?

- Neke banke već nude, a neke planiraju da uvedu u ponudu dinarske kredite sa kratkim rokovima otplate. Problem je i u tome što naši građani misle da niža kamata uvek obezbeđuje jeftiniji kredit. Dinarski krediti su zbog stope inflacije kod nas viši od onih indeksiranih u evrima. Ali to može biti varka jer se zaboravlja na valutni rizik. Oni koji su krajem 2007. uzeli kredit indeksiran u evrima danas duguju 4 odsto više nego kada su zajam uzimali zbog kretanja kursa. Planiramo da uvedemo dodatne pogodnosti za dinarske kredite u drugom polugodištu, ako to prilike dozvole. Što se tiče referentne stope i nedavnog pomeranja, u pitanju je mera namenjena postizanju predviđene inflacije.

Nedavno se moglo čuti da bi jedna od budućih mera mogla biti povećanje rezerve za kros border kredite namenjene privredi.

- NBS razmatra i donosi mere kojima je cilj postizanje i održavanje stabilnosti cena. To je naš osnovni cilj. Sledeći je – privredni rast. Činjenica je da rast kod nas zavisi od ovih kredita, koji najmanje utiču na spoljnotrgovinski deficit jer se novac ulaže u razvoj, a ne u potrošnju. Mogućnost uvođenja obavezne rezerve postoji, kao i pooštravanja drugih mera, ali će to zavisiti od situacije. Za sada se ne planira njihovo uvođenje.

Moskovska banka je objavila da je već obezbedila poslovni prostor u Beogradu i samo čeka dozvolu NBS da počne da radi...

- Kada su u pitanju grinfild investicije u bankarskom sektoru, odnosno ulazak na tržište bez kupovine neke od starih banaka u procesu privatizacije – uslovi su jasni. Nema tu nikakvog “ali”, “možda” ili pogađanja. Zahtevi svakoj od banaka su da moraju da prođu jasnu proceduru, a kada se taj proces okonča i NBS donese odluku, obavestićemo javnost.

Kakvo je interesovanje stranih osiguravajućih kuća i fondova za ulazak na naše tržište?

- Na žalost, ne samo da nema novih poseta u cilju ulaska na naše tržište, već se i one koje su već bile zakazane otkazuju.

Dušanka Vujošević Poslato 01.03.2008