Vesti » Glas javnosti 02.03.2008
Manipulacije sa mrtvim ljudima
Glas javnosti nedelja, 2. mart 2008.
Više od 2.500 Srba je nestalo na Kosmetu od 1998. do danas i 95 odsto njih je stradalo od albanskih terorista. U Hrvatskoj tražimo oko 1.200 naših. Od 16.000 nestalih u regionu, 5.000 su Srbi. Kada su u Srbiji otkrivene masovne grobnice, radili smo po svim najvišim međunarodnim standardima uz prisustvo i pod punom pažnjom međunarodnih relevantnih institucija, tužilaštva Haškog tribunala i jednog dela nevladinog sektora. Kosovske institucije čak ni Međunarodnoj komisiji za nestala lica nisu dozvoljavale pristup
Protekle dve godine Radna grupa za nestala lica sa Kosova i Metohije funkcioniše po protokolima koji su dogovoreni sa Unmikom. Ona se sastoji od predsedavajuće Međunarodne delegacije Crvenog krsta i dve delegacije - beogradske koja je sastavljena od predstavnika institucija Republike Srbije i prištinske koja obuhvata predstavnike privremenih institucija Kosova i Unmika. Međutim, jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova preti da ugrozi rad ove grupe i spreči srpske i albanske porodice da saznaju šta je s njihovim srodnicima koji su od 1998. do danas nestali na prostoru južne srpske pokrajine.
- Imali smo evidentiranih više od 3.300 nestalih. Danas je taj broj manji - 1.973. Preko 1.300 slučajeva je razrešen identifikacijom, neki broj administrativnim putem i ažuriranjem baza podataka. U toj strukturi je 550 Srba i ostalih nealbanaca i oko 1.420 Albanaca. Došli smo do nečega što više niko ne spori. Broj nestalih lica sa Kosova i Metohije od 1998. godine pa do danas je ozbiljno političko pitanje s kojim se najviše manipulisalo. To sada ne osporava čak ni Nataša Kandić. Ove podatke su prihvatile čak i kosovske institucije - kaže za Glas Veljko Odalović, šef delegacije Beograda u Radnoj grupi za rasvetljavanje sudbine nestalih lica na Kosovu i Metohiji.
Šta podrazumeva „administrativno rešavanje slučajeva“?
ZAČUĐUJUĆI PODATAK
Da li su savremene medicinske metode, koje pre 10 godina nisu bile dostupne, mogu da ubrzaju vaš rad?
- DNK analiza je jedina metoda kojom se tela stara 17 - 18 godina mogu identifikovati. Zato nas čudi da u laboratorijama u Zagrebu i Prištini ima toliko neidentifikovanih tela. Preciznost DNK analize je 95, 999 odsto.
OPSTRUKCIJA PRIŠTINE
Kada će odgovorni za slučajeve masovnih grobnica u Mališevu i Volujku biti procesuirani?
- Završili smo ono što je bilo do naše komisije. Tela su identifikovana i sahranjena na Orlovači, ali su zakazali istražni organi. Naši su i prikupili dokaza koliko su mogli, ali je opstrukcija od strane kosovskih organa. Oni uopšte ne žele da se upuštaju u to. Kao da su nastradali sami pali u pećinu. Samo još da kažu da su izvršili samoubistvo. A znaju ko je kidnapovao te ljude i čija je odgovornost. Porodice imaju pravo da znaju ko ih je ubio i pravo da traže da taj odgovara.
SKINUTI TABUI
- Eliminisali smo prostor za manipulaciju i skinuli neke tabue. Jedan od tih priča je da su sva tela nestalih Albanaca u Srbiji. Prošle godine smo na njihov zahtev četiri dana u Rudnici kod Raške radili istraživanje na jednoj lokaciji za koju su oni tvrdili da su tu sahranjeni. Nismo našli ništa, ali smo doveli i njih, i Unmik i predstavnike kosovskih institucija i Međunarodnu komisiju za nestala lica i Međunarodni komitet crvenog krsta da se uvere.
Takođe smo demantovali da se oni nalaze po srpskim zatvorima. Sa druge strane smo dobili vrlo malo. Da ne pričamo o procesima protiv kidnapera. Dole se zna ko je kidnapovao. Ima oko 300 kidnapera Albanaca, svi znaju ko su, a ne pokreće se nijedan proces - rekao je Odalović.
EULEKS KUPUJE MIR
Zašto smatrate da je saradnja sa Euleksom i kosovskim institucijama nemoguća?
- Protokole i radna pravila smo definisali sa Unmikom. Insistiraćemo da nastavimo taj proces poštujući ta pravila i standarde. Međunarodna misija nije spremna da se sukobi sa teroristima. Kupuju mir. Oni veruju da je dovoljno da je dovoljno da kriminalce iz šume, kojima su ruke krvave do lakata, obuku u lepa odela i promovišu ih u premijere. Međunarodna zajednica je Haradinaja, Čekua i Tačija, neosporne kriminalce, prepakovala u vajne demokrate. Kako očekivati da predsednik vlade te fantomske države da otkrije zločince, privede pravdi i procesuira ubice sa kojima je on zajedno činio te zločine? Hašim Tači je neosporno jedan od ubica policajaca na prelazu kod Glogovca. Kako njemu verovati i očekivati da radi na ovom pitanju kad je jasno da neće. To je ozbiljan problem s kojim će se međunarodna zajednica dugoročno morati da se bori jer to su sad njeni partneri. Ako međunarodna zajednica želi da reši ovaj problem, onda mora da promoviše nove ljude koji nisu ogrezli u krv i u zločine. Ko u Srbiji može da sarađuje sa čovekom koji je ovde osuđen za zločine. Euleks će u naredna četri meseca preuzimati nadležnosti od Unmika i onda ćemo za partnere imati neku kvazi državu koju Srbija nikad neće priznati i nelegalnu misiju Evropske unije - istakao je Odalović.
- Crveni krst Srbije i kosovske institucije su prikupljali podatke iz više izvora, napravili svoju listu, a onda smo uporedili spiskove. Ispostavilo se da je jedan broj lica bio već sahranjen, ali slučaj ne bude skinut sa liste. Upoređivanjem tih lista rasvetljavali smo istinu - lice je prešlo na listu ubijenih, ali se više ne vodi kao nestalo. Jedan manji broj slučajeva, iz 1999. i 2000. godine je razrešen time što su lica bila kidnapovana, ali su kasnije pobegla ili su puštena. Čak ni ta baza nije bila u potpunosti ažurirana.
Koja je sudbina 1.200 tela koja su bila u posedu Međunarodne komisije za nestala lica?
- To je bilo 1999. i 2000. godine. Kada je Tužilaštvo haškog tribunala pravilo optužnicu protiv Miloševića i ostalih, bukvalno je prekopalo Kosovo i Metohiju. Tokom ekshumacije je identifikovano 2.001 telo. Samo je bila jedna Srpkinja i 2.000 Albanaca. Očigledno je da su istraživanje radili sa određenim ciljem. Srbi ih nisu interesovali. Negde preko 1.300 tela je bilo pohranjeno u grobnicu kod Suve Reke, ali je jedan broj bio i u mrtvačnici u Mališevu. Oko 509 tela je prebačeno u mrtvačnicu u Prištini. Krv su dale i albanske i srpske porodice, ali u postupku DNK analize ispostavilo se da nema poklapanja.
Kako nameravate da utvrdite identitet tih ljudi?
- Postoji osnovana sumnja da je kod velikog broja tih tela došlo do pogrešne identifikacije, odnosno da su 1999. i 2000. porodicama data pogrešna tela i da su ih oni sahranili verujući da su to njihovi rođaci. Tada Albanci nisu dali krv i oni ih sada ne traže. Srbima u to vreme nisu davali tela. To pitanje smo nedavno otvorili na Radnoj grupi. To praktično znači da ćemo ući u proces novih ekshumacija. To je posledica procedure koja je odrađena na jednom veoma niskom profesionalnom nivou.
Za razliku od te procedure, kada su u Srbiji otkrivene masovne grobnice, mi smo radili po svim najvišim međunarodnim standardima uz prisustvo i pod punom pažnjom međunarodnih relevantnih institucija, Tužilaštva haškog tribunala i jednog dela nevladinog sektora. Danas imamo preko 95 odsto pozitivnih identifikacija sa ekshumiranih tela u masovnim grobnicama. To je veoma odgovorno i profesionalno, za razliku od Albanaca i Haškog tribunala koji su to vrlo loše odradili. Do pre nekoliko meseci nismo imali nijedan podatak o tome šta su oni uradili. Sa njihovog sajta smo skinuli podatak da su ekshumirali 4.019, tela od kojih su jedan deo identifikovali, a ostale su sahranili na samo njima poznatu lokaciju. Kasnije smo ustanovili da je u pitanju groblje u Suvoj Reci. Tako, u stvari, tek sada nalazimo jedan broj nestalih lica, prvenstveno Srba i ostalih nealbanaca.
Šta je sa 509 neidentifikovanih tela u Prištini?
- Kosovske institucije su sarađivale samo onoliko koliko su htele, čak Međunarodnoj komisiji za nestala lica nisu dozvoljavali pristup. Upravo je zato onih 509 neidentifikovanih tela u Prištini i sve je veće nezadovoljstvo porodica nastradalih, čak i albanskih. Zato i zahtevamo da se oni slučajevi koji su „čisti“ potvrde i da se krene u nove ekshumacije.
Kada će odgovorni za slučajeve masovnih grobnica u Mališevu i Volujku biti procesuirani?
- Završili smo ono što je bilo do naše komisije. Tela su identifikovana i sahranjena na Orlovači, ali su zakazali istražni organi. Naši su i prikupili dokaza koliko su mogli, ali kosovski albanci to opstruišu. Oni uopšte ne žele da se upuštaju u to. Kao da su nastradali sami pali u pećinu. Samo još da kažu da su izvršili samoubistvo. A znaju ko je kidnapovao te ljude i čija je odgovornost. Porodice imaju pravo da znaju ko ih je ubio i pravo da traže da taj odgovara.
Da li albanske porodice imaju poverenje u Radnu grupu?
- Dali smo mnogo odgovora na njihova pitanja i zahteve. Nisam imao ni incident ni problem da odgovaram pred albanskim udruženjima i medijima usred Prištine. Bilo je zaista teških zahteva, ali je naša delegacija dala mnogo više odgovora nego albanska.
Koliko je se ukupno Srba vodi kao nestalo od početka ratova u bivšoj Jugoslaviji?
- Više od 2.500 Srba je nestalo na Kosmetu od 1998. do danas i 95 odsto njih je stradalo do albanskih terorista. U Hrvatskoj tražimo oko 1.200 naših. Oko 5.000 nestalih Srba se traži od oko 16.000 nestalih u regionu.
Da li je Srbija izvršila svoje obaveze kada su u pitanju nestala lica?
- Odgovorno tvrdim da je Srbija svoj deo obaveza, u najvećem delu, ispunila. Ostajemo otvoreni da proverimo svako pitanje. Ne guramo ništa pod tepih, već se suočavamo i odgovorno radimo posao. Mi smo ispoštovali svaki zarez u dogovorima i ispunili obaveze. Ima još slučajeva koje rešavamo u hodu, ali i to će brzo biti rešeno. Pokazali smo, kao država, veliku odgovornost i otvorenost prema svakome ko želi da proveri činjenice.
Autor:
B. Pantić
Protekle dve godine Radna grupa za nestala lica sa Kosova i Metohije funkcioniše po protokolima koji su dogovoreni sa Unmikom. Ona se sastoji od predsedavajuće Međunarodne delegacije Crvenog krsta i dve delegacije - beogradske koja je sastavljena od predstavnika institucija Republike Srbije i prištinske koja obuhvata predstavnike privremenih institucija Kosova i Unmika. Međutim, jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova preti da ugrozi rad ove grupe i spreči srpske i albanske porodice da saznaju šta je s njihovim srodnicima koji su od 1998. do danas nestali na prostoru južne srpske pokrajine.
- Imali smo evidentiranih više od 3.300 nestalih. Danas je taj broj manji - 1.973. Preko 1.300 slučajeva je razrešen identifikacijom, neki broj administrativnim putem i ažuriranjem baza podataka. U toj strukturi je 550 Srba i ostalih nealbanaca i oko 1.420 Albanaca. Došli smo do nečega što više niko ne spori. Broj nestalih lica sa Kosova i Metohije od 1998. godine pa do danas je ozbiljno političko pitanje s kojim se najviše manipulisalo. To sada ne osporava čak ni Nataša Kandić. Ove podatke su prihvatile čak i kosovske institucije - kaže za Glas Veljko Odalović, šef delegacije Beograda u Radnoj grupi za rasvetljavanje sudbine nestalih lica na Kosovu i Metohiji.
Šta podrazumeva „administrativno rešavanje slučajeva“?
ZAČUĐUJUĆI PODATAK
Da li su savremene medicinske metode, koje pre 10 godina nisu bile dostupne, mogu da ubrzaju vaš rad?
- DNK analiza je jedina metoda kojom se tela stara 17 - 18 godina mogu identifikovati. Zato nas čudi da u laboratorijama u Zagrebu i Prištini ima toliko neidentifikovanih tela. Preciznost DNK analize je 95, 999 odsto.
OPSTRUKCIJA PRIŠTINE
Kada će odgovorni za slučajeve masovnih grobnica u Mališevu i Volujku biti procesuirani?
- Završili smo ono što je bilo do naše komisije. Tela su identifikovana i sahranjena na Orlovači, ali su zakazali istražni organi. Naši su i prikupili dokaza koliko su mogli, ali je opstrukcija od strane kosovskih organa. Oni uopšte ne žele da se upuštaju u to. Kao da su nastradali sami pali u pećinu. Samo još da kažu da su izvršili samoubistvo. A znaju ko je kidnapovao te ljude i čija je odgovornost. Porodice imaju pravo da znaju ko ih je ubio i pravo da traže da taj odgovara.
SKINUTI TABUI
- Eliminisali smo prostor za manipulaciju i skinuli neke tabue. Jedan od tih priča je da su sva tela nestalih Albanaca u Srbiji. Prošle godine smo na njihov zahtev četiri dana u Rudnici kod Raške radili istraživanje na jednoj lokaciji za koju su oni tvrdili da su tu sahranjeni. Nismo našli ništa, ali smo doveli i njih, i Unmik i predstavnike kosovskih institucija i Međunarodnu komisiju za nestala lica i Međunarodni komitet crvenog krsta da se uvere.
Takođe smo demantovali da se oni nalaze po srpskim zatvorima. Sa druge strane smo dobili vrlo malo. Da ne pričamo o procesima protiv kidnapera. Dole se zna ko je kidnapovao. Ima oko 300 kidnapera Albanaca, svi znaju ko su, a ne pokreće se nijedan proces - rekao je Odalović.
EULEKS KUPUJE MIR
Zašto smatrate da je saradnja sa Euleksom i kosovskim institucijama nemoguća?
- Protokole i radna pravila smo definisali sa Unmikom. Insistiraćemo da nastavimo taj proces poštujući ta pravila i standarde. Međunarodna misija nije spremna da se sukobi sa teroristima. Kupuju mir. Oni veruju da je dovoljno da je dovoljno da kriminalce iz šume, kojima su ruke krvave do lakata, obuku u lepa odela i promovišu ih u premijere. Međunarodna zajednica je Haradinaja, Čekua i Tačija, neosporne kriminalce, prepakovala u vajne demokrate. Kako očekivati da predsednik vlade te fantomske države da otkrije zločince, privede pravdi i procesuira ubice sa kojima je on zajedno činio te zločine? Hašim Tači je neosporno jedan od ubica policajaca na prelazu kod Glogovca. Kako njemu verovati i očekivati da radi na ovom pitanju kad je jasno da neće. To je ozbiljan problem s kojim će se međunarodna zajednica dugoročno morati da se bori jer to su sad njeni partneri. Ako međunarodna zajednica želi da reši ovaj problem, onda mora da promoviše nove ljude koji nisu ogrezli u krv i u zločine. Ko u Srbiji može da sarađuje sa čovekom koji je ovde osuđen za zločine. Euleks će u naredna četri meseca preuzimati nadležnosti od Unmika i onda ćemo za partnere imati neku kvazi državu koju Srbija nikad neće priznati i nelegalnu misiju Evropske unije - istakao je Odalović.
- Crveni krst Srbije i kosovske institucije su prikupljali podatke iz više izvora, napravili svoju listu, a onda smo uporedili spiskove. Ispostavilo se da je jedan broj lica bio već sahranjen, ali slučaj ne bude skinut sa liste. Upoređivanjem tih lista rasvetljavali smo istinu - lice je prešlo na listu ubijenih, ali se više ne vodi kao nestalo. Jedan manji broj slučajeva, iz 1999. i 2000. godine je razrešen time što su lica bila kidnapovana, ali su kasnije pobegla ili su puštena. Čak ni ta baza nije bila u potpunosti ažurirana.
Koja je sudbina 1.200 tela koja su bila u posedu Međunarodne komisije za nestala lica?
- To je bilo 1999. i 2000. godine. Kada je Tužilaštvo haškog tribunala pravilo optužnicu protiv Miloševića i ostalih, bukvalno je prekopalo Kosovo i Metohiju. Tokom ekshumacije je identifikovano 2.001 telo. Samo je bila jedna Srpkinja i 2.000 Albanaca. Očigledno je da su istraživanje radili sa određenim ciljem. Srbi ih nisu interesovali. Negde preko 1.300 tela je bilo pohranjeno u grobnicu kod Suve Reke, ali je jedan broj bio i u mrtvačnici u Mališevu. Oko 509 tela je prebačeno u mrtvačnicu u Prištini. Krv su dale i albanske i srpske porodice, ali u postupku DNK analize ispostavilo se da nema poklapanja.
Kako nameravate da utvrdite identitet tih ljudi?
- Postoji osnovana sumnja da je kod velikog broja tih tela došlo do pogrešne identifikacije, odnosno da su 1999. i 2000. porodicama data pogrešna tela i da su ih oni sahranili verujući da su to njihovi rođaci. Tada Albanci nisu dali krv i oni ih sada ne traže. Srbima u to vreme nisu davali tela. To pitanje smo nedavno otvorili na Radnoj grupi. To praktično znači da ćemo ući u proces novih ekshumacija. To je posledica procedure koja je odrađena na jednom veoma niskom profesionalnom nivou.
Za razliku od te procedure, kada su u Srbiji otkrivene masovne grobnice, mi smo radili po svim najvišim međunarodnim standardima uz prisustvo i pod punom pažnjom međunarodnih relevantnih institucija, Tužilaštva haškog tribunala i jednog dela nevladinog sektora. Danas imamo preko 95 odsto pozitivnih identifikacija sa ekshumiranih tela u masovnim grobnicama. To je veoma odgovorno i profesionalno, za razliku od Albanaca i Haškog tribunala koji su to vrlo loše odradili. Do pre nekoliko meseci nismo imali nijedan podatak o tome šta su oni uradili. Sa njihovog sajta smo skinuli podatak da su ekshumirali 4.019, tela od kojih su jedan deo identifikovali, a ostale su sahranili na samo njima poznatu lokaciju. Kasnije smo ustanovili da je u pitanju groblje u Suvoj Reci. Tako, u stvari, tek sada nalazimo jedan broj nestalih lica, prvenstveno Srba i ostalih nealbanaca.
Šta je sa 509 neidentifikovanih tela u Prištini?
- Kosovske institucije su sarađivale samo onoliko koliko su htele, čak Međunarodnoj komisiji za nestala lica nisu dozvoljavali pristup. Upravo je zato onih 509 neidentifikovanih tela u Prištini i sve je veće nezadovoljstvo porodica nastradalih, čak i albanskih. Zato i zahtevamo da se oni slučajevi koji su „čisti“ potvrde i da se krene u nove ekshumacije.
Kada će odgovorni za slučajeve masovnih grobnica u Mališevu i Volujku biti procesuirani?
- Završili smo ono što je bilo do naše komisije. Tela su identifikovana i sahranjena na Orlovači, ali su zakazali istražni organi. Naši su i prikupili dokaza koliko su mogli, ali kosovski albanci to opstruišu. Oni uopšte ne žele da se upuštaju u to. Kao da su nastradali sami pali u pećinu. Samo još da kažu da su izvršili samoubistvo. A znaju ko je kidnapovao te ljude i čija je odgovornost. Porodice imaju pravo da znaju ko ih je ubio i pravo da traže da taj odgovara.
Da li albanske porodice imaju poverenje u Radnu grupu?
- Dali smo mnogo odgovora na njihova pitanja i zahteve. Nisam imao ni incident ni problem da odgovaram pred albanskim udruženjima i medijima usred Prištine. Bilo je zaista teških zahteva, ali je naša delegacija dala mnogo više odgovora nego albanska.
Koliko je se ukupno Srba vodi kao nestalo od početka ratova u bivšoj Jugoslaviji?
- Više od 2.500 Srba je nestalo na Kosmetu od 1998. do danas i 95 odsto njih je stradalo do albanskih terorista. U Hrvatskoj tražimo oko 1.200 naših. Oko 5.000 nestalih Srba se traži od oko 16.000 nestalih u regionu.
Da li je Srbija izvršila svoje obaveze kada su u pitanju nestala lica?
- Odgovorno tvrdim da je Srbija svoj deo obaveza, u najvećem delu, ispunila. Ostajemo otvoreni da proverimo svako pitanje. Ne guramo ništa pod tepih, već se suočavamo i odgovorno radimo posao. Mi smo ispoštovali svaki zarez u dogovorima i ispunili obaveze. Ima još slučajeva koje rešavamo u hodu, ali i to će brzo biti rešeno. Pokazali smo, kao država, veliku odgovornost i otvorenost prema svakome ko želi da proveri činjenice.
Autor:
B. Pantić
Preuzeto sa sajta glas-javnosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari