Vesti » Večernje novosti 02.03.2008
Svetske firme otporne na krizu
Večernje novosti nedelja, 2. mart 2008.
DA bi ostvarila neophodnu stopu privrednog rasta od bar šest odsto, povećala bruto društveni proizvod, odnosno stvorila osnov za povećanje zaposlenosti i veće plate, Srbiji je godišnje potrebno između tri i pet milijardi dolara direktnih stranih investicija.
Od 2000. u Srbiju je stiglo 13,5 milijardi dolara stranih investicija, od čega najviše u poslednje dve godine, više od sedam milijardi dolara. Nažalost, sve ukazuje da ovu godinu nećemo pamtiti kao rekordnu po broju ili vrednosti stranih ulaganja. Projekcija od čak pet milijardi dolara sigurno neće biti ispunjena, ali se računa da ipak možemo da se nadamo da ćemo u narednih devet meseci ostvariti oko tri milijarde dolara stranih investicija.
- Stranci veruju da je politička nestabilnost, koja je obeležila ovaj februar, samo privremenog karaktera - kaže za "Novosti" Jasna Matić, državni sekretar za ekonomske odnose sa inostranstvom u Ministarstvu ekonomije. - Najavljene posete potencijalnih investitora su zasad odložene i verujemo da će svi koji su zainteresovani za ulaganje uskoro doći.
Sličan stav ima i direktor Agencije za strana ulaganja Vesna Perić:
- Od druge polovine 2006. godine primetan je pad učešća stranih investitora na berzi, a i naša agencija u poslednje vreme dobija signale koji ukazuju na rezervisanost međunarodnih kompanija prema planiranim projektima u Srbiji. Zasad nema većih negativnih efekata političke nestabilnosti na priliv stranih ulaganja, zbog realizacije projekata koji su započeti znatno ranije. Verujem da neće doći u pitanje najavljeni projekti velikog obima.
Kod nas, podseća Perić, sa uspehom već posluje veliki broj najpoznatijih multinacionalnih kompanija:
- Pred nama je, međutim, ozbiljan izazov da privučemo neke od velikih kompanija iz automobilske, elektronske ili industrije informacionih tehnologija, posebno iz zapadne Evrope, SAD i zemalja Dalekog istoka, koje su masovno prisutne u najuspešnijim ekonomijama istočne Evrope - naglašava direktor Agencije za strana ulaganja.
A, šta su velike svetske kompanije donele Srbiji, poslujući na našem tržištu, pokazuje i statistika. Naime, više od 70 odsto srpskog izvoza plasira se baš iz firmi koje su ovde kupili ili napravili stranci. Među 20 najvećih izvoznika je 12 multinacionalnih kompanija. One zapošljavaju više od 60 odsto radno aktivnog stanovništva, a podaci o ličnim primanjima govore i da upravo u stranim preduzećima zaposleni imaju i najviše prihode.
Recimo, o prodaji smederevske železare američkoj korporaciji "Ju-Es stil" mnogi su govorili kao o vrlo sumnjivoj. Validnost tog preuzimanja danas ispituje i tužilaštvo. Međutim, poslovanje ove kompanije demantuje da je američko preuzimanje "Sartida" bio loš posao. "Ju-Es stil Srbija" je danas najveći izvoznik naše zemlje. Prema poslednjim podacima, ova kompanija izvezla je proizvode od čelika za ukupno 664,6 miliona evra, što je dvanaesti deo izvoza Srbije. Od 2003. do 2007. godine "Ju-Es stil" je investirao više od 200 miliona dolara u svoje pogone u Smederevu, Šapcu i Kučevu.
"Telenor" je pre dve godine kupio dotadašnji "Mobtel" za rekordnih 1,5 milijardi evra. Ova norveška kompanija je, inače, prošlu godinu završila sa prihodom od 10,5 milijardi evra, a od 143 miliona korisnika širom sveta, 2,9 miliona nalaze se u Srbiji. Krajem prošle godine objavili su da su u razvoj na ovom tržištu dosad uložili oko šest milijardi dinara.
Nemačka "Štada" je, avgusta 2006. godine, preuzela vršački "Hemofarm". Nemački koncern, inače, ima oko 13.000 zaposlenih, uključujući i radnike u Vršcu, a prihoduje oko 1,4 milijardi evra.
Neto prihod švajcarskog "Holcima", koji je pre pet godina preuzeo Fabriku cementa u Popovcu, povećan je prošle godine za neverovatnih 97,8 odsto i to na 3,85 milijardi švajcarskih franaka. U Popovcu, gde je zaposleno 458 radnika, sa prosečnom platom oko 55.000 dinara, prošle godine proizvedeno je oko 900.000 tona cementa.
"Filip Moris", koji na globalnom nivou ima prihode 40 puta veće od srpskog BDP, u poslednje četiri godine u DIN je uložio 600 miliona evra, a od prodaje njihovih proizvoda državi je, samo od akciza, uplaćeno prošle godine oko 18 milijardi dinara.
"Koka-kola" u Srbiji posluje od 1997. godine, a trenutno ima više od 1.500 zaposlenih i oko 5.000 poslovnih partnera. U poslednjih deset godina ovde su uložili dve milijarde evra.
Strane firme, a posebno one multinacionalne, izrazito poštuju principe takozvanog društveno odgovornog ponašanja.
- Oni, po pravilu, najviše ulažu u obrazovanje i standard svojih zaposlenih, ali i u lokalnu zajednicu u kojoj deluju - kaže Jasna Matić.
U poslovnoj mreži CSE Evropa, koja okuplja 70 svetskih kompanija, a koje poštuju principe društveno odgovornog ponašanja, od srpskih firmi su uglavnom one čiji su vlasnici stranci. Tu su "Koka-kola", "Majkrosoft", "Lafarž", "Sosijete ženeral", "Pireus banka". Od "pravih" domaćih - samo "Delta holding".
AUSTRIJSKA FIRMA DEMANTUJE DA SE POVLAČI IZ IZRADNJE AUTOPUTA
RADOVI OD 1. APRILA
Radovi na izgradnji autoputa Horgoš - Požega kreću 1. aprila kako je i planirano, potvrdio je u subotu za „Novosti“ Dragoljub Đokić, iz austrijske „Alpine“, koja je uz FCC i POR jedan od koncesionara na ovom projektu.
- Sve se odvija kako je i planirano, zasad nikakvih problema nema i već smo podneli zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju - navodi Đokić. - Dobili smo revidovane i overene idejne projekte i pripremamo glavni. Mašine će zabrujati paralelno na deonicama Feketić - Novi Sad i Obrenovac - Ub.
Da nikakvih problema nema ni sa glavnim finansijerom, kod kojeg će se koncesionar zadužiti, a to je „Dojče banka“, potvrdio je i Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu, koji je prošle nedelje u Beogradu razgovarao sa predstavnicima ove banke.
- Od „Dojče banke“ dobio sam uveravanja da je sve u redu, i da oni od ovog projekta finansiranja neće odustati, ali su zbog političke situacije u našoj zemlji zatražili dodatne konsultacije - kaže ministar Ilić za „Novosti“. - Jedino što banka zahteva, i što je potpuno razumljivo, da iz naplate putarine koncesionar prvo izmiri obaveze prema svom finansijeru, odnosno, da „Dojče banka“ bude u prioritetu.
Povodom informacija koje su se pojavile u javnosti da od koncesije nema ništa i da će se finansijer - „Dojče banka“ povući iz posla, Ilić kaže da iza tih glasina stoji firma „Buig“ koja je takođe učestvovala na tenderu, samo što je njena ponuda bila za milijardu evra skuplja u odnosu na pobednika.
ŠTA VOLE, A ŠTA ZAMERAJU STRANI ULAGAČI
ZA:
- jeftina i kvalitetna radna snaga
- niske stope dažbina
- sporazum sa Rusijom
PROTIV:
- izrazita birokratija
- politička nestabilnost
- korupcija
RUSI
RUSKE kompanije se među srpskim investitorima nalaze na 11. mestu sa ukupno 300 miliona dolara investicija. Krenuli su, međutim, nešto intenzivnije na srpsko tržište.
- Verujem da je to posledica činjenice da su, u postupku privatizacije, aktuelne one delatnosti u kojima su ruske kompanije veoma značajne na svetskom tržištu - kaže Vesna Perić. - To je, pre svega, energetika, a možemo očekivati i dolazak njihovih poslovnih banaka.
Od 2000. u Srbiju je stiglo 13,5 milijardi dolara stranih investicija, od čega najviše u poslednje dve godine, više od sedam milijardi dolara. Nažalost, sve ukazuje da ovu godinu nećemo pamtiti kao rekordnu po broju ili vrednosti stranih ulaganja. Projekcija od čak pet milijardi dolara sigurno neće biti ispunjena, ali se računa da ipak možemo da se nadamo da ćemo u narednih devet meseci ostvariti oko tri milijarde dolara stranih investicija.
- Stranci veruju da je politička nestabilnost, koja je obeležila ovaj februar, samo privremenog karaktera - kaže za "Novosti" Jasna Matić, državni sekretar za ekonomske odnose sa inostranstvom u Ministarstvu ekonomije. - Najavljene posete potencijalnih investitora su zasad odložene i verujemo da će svi koji su zainteresovani za ulaganje uskoro doći.
Sličan stav ima i direktor Agencije za strana ulaganja Vesna Perić:
- Od druge polovine 2006. godine primetan je pad učešća stranih investitora na berzi, a i naša agencija u poslednje vreme dobija signale koji ukazuju na rezervisanost međunarodnih kompanija prema planiranim projektima u Srbiji. Zasad nema većih negativnih efekata političke nestabilnosti na priliv stranih ulaganja, zbog realizacije projekata koji su započeti znatno ranije. Verujem da neće doći u pitanje najavljeni projekti velikog obima.
Kod nas, podseća Perić, sa uspehom već posluje veliki broj najpoznatijih multinacionalnih kompanija:
- Pred nama je, međutim, ozbiljan izazov da privučemo neke od velikih kompanija iz automobilske, elektronske ili industrije informacionih tehnologija, posebno iz zapadne Evrope, SAD i zemalja Dalekog istoka, koje su masovno prisutne u najuspešnijim ekonomijama istočne Evrope - naglašava direktor Agencije za strana ulaganja.
A, šta su velike svetske kompanije donele Srbiji, poslujući na našem tržištu, pokazuje i statistika. Naime, više od 70 odsto srpskog izvoza plasira se baš iz firmi koje su ovde kupili ili napravili stranci. Među 20 najvećih izvoznika je 12 multinacionalnih kompanija. One zapošljavaju više od 60 odsto radno aktivnog stanovništva, a podaci o ličnim primanjima govore i da upravo u stranim preduzećima zaposleni imaju i najviše prihode.
Recimo, o prodaji smederevske železare američkoj korporaciji "Ju-Es stil" mnogi su govorili kao o vrlo sumnjivoj. Validnost tog preuzimanja danas ispituje i tužilaštvo. Međutim, poslovanje ove kompanije demantuje da je američko preuzimanje "Sartida" bio loš posao. "Ju-Es stil Srbija" je danas najveći izvoznik naše zemlje. Prema poslednjim podacima, ova kompanija izvezla je proizvode od čelika za ukupno 664,6 miliona evra, što je dvanaesti deo izvoza Srbije. Od 2003. do 2007. godine "Ju-Es stil" je investirao više od 200 miliona dolara u svoje pogone u Smederevu, Šapcu i Kučevu.
"Telenor" je pre dve godine kupio dotadašnji "Mobtel" za rekordnih 1,5 milijardi evra. Ova norveška kompanija je, inače, prošlu godinu završila sa prihodom od 10,5 milijardi evra, a od 143 miliona korisnika širom sveta, 2,9 miliona nalaze se u Srbiji. Krajem prošle godine objavili su da su u razvoj na ovom tržištu dosad uložili oko šest milijardi dinara.
Nemačka "Štada" je, avgusta 2006. godine, preuzela vršački "Hemofarm". Nemački koncern, inače, ima oko 13.000 zaposlenih, uključujući i radnike u Vršcu, a prihoduje oko 1,4 milijardi evra.
Neto prihod švajcarskog "Holcima", koji je pre pet godina preuzeo Fabriku cementa u Popovcu, povećan je prošle godine za neverovatnih 97,8 odsto i to na 3,85 milijardi švajcarskih franaka. U Popovcu, gde je zaposleno 458 radnika, sa prosečnom platom oko 55.000 dinara, prošle godine proizvedeno je oko 900.000 tona cementa.
"Filip Moris", koji na globalnom nivou ima prihode 40 puta veće od srpskog BDP, u poslednje četiri godine u DIN je uložio 600 miliona evra, a od prodaje njihovih proizvoda državi je, samo od akciza, uplaćeno prošle godine oko 18 milijardi dinara.
"Koka-kola" u Srbiji posluje od 1997. godine, a trenutno ima više od 1.500 zaposlenih i oko 5.000 poslovnih partnera. U poslednjih deset godina ovde su uložili dve milijarde evra.
Strane firme, a posebno one multinacionalne, izrazito poštuju principe takozvanog društveno odgovornog ponašanja.
- Oni, po pravilu, najviše ulažu u obrazovanje i standard svojih zaposlenih, ali i u lokalnu zajednicu u kojoj deluju - kaže Jasna Matić.
U poslovnoj mreži CSE Evropa, koja okuplja 70 svetskih kompanija, a koje poštuju principe društveno odgovornog ponašanja, od srpskih firmi su uglavnom one čiji su vlasnici stranci. Tu su "Koka-kola", "Majkrosoft", "Lafarž", "Sosijete ženeral", "Pireus banka". Od "pravih" domaćih - samo "Delta holding".
AUSTRIJSKA FIRMA DEMANTUJE DA SE POVLAČI IZ IZRADNJE AUTOPUTA
RADOVI OD 1. APRILA
Radovi na izgradnji autoputa Horgoš - Požega kreću 1. aprila kako je i planirano, potvrdio je u subotu za „Novosti“ Dragoljub Đokić, iz austrijske „Alpine“, koja je uz FCC i POR jedan od koncesionara na ovom projektu.
- Sve se odvija kako je i planirano, zasad nikakvih problema nema i već smo podneli zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju - navodi Đokić. - Dobili smo revidovane i overene idejne projekte i pripremamo glavni. Mašine će zabrujati paralelno na deonicama Feketić - Novi Sad i Obrenovac - Ub.
Da nikakvih problema nema ni sa glavnim finansijerom, kod kojeg će se koncesionar zadužiti, a to je „Dojče banka“, potvrdio je i Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu, koji je prošle nedelje u Beogradu razgovarao sa predstavnicima ove banke.
- Od „Dojče banke“ dobio sam uveravanja da je sve u redu, i da oni od ovog projekta finansiranja neće odustati, ali su zbog političke situacije u našoj zemlji zatražili dodatne konsultacije - kaže ministar Ilić za „Novosti“. - Jedino što banka zahteva, i što je potpuno razumljivo, da iz naplate putarine koncesionar prvo izmiri obaveze prema svom finansijeru, odnosno, da „Dojče banka“ bude u prioritetu.
Povodom informacija koje su se pojavile u javnosti da od koncesije nema ništa i da će se finansijer - „Dojče banka“ povući iz posla, Ilić kaže da iza tih glasina stoji firma „Buig“ koja je takođe učestvovala na tenderu, samo što je njena ponuda bila za milijardu evra skuplja u odnosu na pobednika.
ŠTA VOLE, A ŠTA ZAMERAJU STRANI ULAGAČI
ZA:
- jeftina i kvalitetna radna snaga
- niske stope dažbina
- sporazum sa Rusijom
PROTIV:
- izrazita birokratija
- politička nestabilnost
- korupcija
RUSI
RUSKE kompanije se među srpskim investitorima nalaze na 11. mestu sa ukupno 300 miliona dolara investicija. Krenuli su, međutim, nešto intenzivnije na srpsko tržište.
- Verujem da je to posledica činjenice da su, u postupku privatizacije, aktuelne one delatnosti u kojima su ruske kompanije veoma značajne na svetskom tržištu - kaže Vesna Perić. - To je, pre svega, energetika, a možemo očekivati i dolazak njihovih poslovnih banaka.
Preuzeto sa sajta novosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari