Presipanjem teško do para za Kosovo

Miroslav Zdravković predlaže „crnogorski" model

Srpsko ministarstvo finansija teško će najavljenom preraspodelom unutar prilično nategnutog okvira postojećeg budžeta pronaći dodatni novac za ispunjavanje Akcionog plana Vlade vezanog za Kosovo i Metohiju, smatraju srpski ekonomski stručnjaci. Sličnog je, izgleda, mišljenja i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, koji je u petak upozorio da bi svaka fiskalna ekspanzija ozbiljno narušila makroekonomsku stabilnost u zemlji.

Odakle novac

- Najave preraspodele budžeta dokaz su da budžet nije dobro isplaniran. Za problem Kosova znalo se i u vreme donošenja budžeta za 2008, pa je ovaj trošak trebalo tada predvideti. Nije mi jasno odakle će se uzeti pare. Čak i ako bude samo preraspodele, to znači da budžet nije ekonomski, a nije ni transparentan. Jedino opravdano bilo bi smanjiti troškove administracije, a i samog Ministarstva za Kosovo i Metohiju - navodi Vladimir Vučković, profesor Ekonomskog fakulteta Beogradu.

Da će se obezbediti dodatni novac kako bi se pomoglo Srbima na Kosovu, najavilo je resorno ministarstvo prošle nedelje. Jednostavna računica da se od svakog ministarstva uzme deo planiranih prihoda i tako nađe višak za Kosovo nije nimalo jednostavna, bar iz ugla analitičara. Oni koji misle da će se pare, ipak, naći „tipuju" da će kratkih rukava ostati Nacionalni investicioni plan.

- Postojeći budžet se neće povećati a siguran sam da će se prebaciti pare iz NIP-a, jer tamo predviđen novac ni prošle godine nije potrošen. Na taj način neće biti ni povećanja poreza a ni budžetske potrošnje. Čuo sam da će se punoletnim Srbima na Kosovu dati po 200 evra. Ako je to ideja, to maticu neće tako puno koštati - ističe Miroslav Zdravković, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu.

Prošlogodišnji planovi za kapitalne investicije nisu ispunjeni, pa je od predviđenih 70,7 milijardi dinara iz NIP-a, potrošeno svega 59,4 milijarde.

- Ne vidim zašto ne bismo pomogli Srbima na Kosovu kao što smo radili 80-ih godina, kada smo u Crnu Goru slali pare za saniranje posledica od zemljotresa. Tada je to čak bilo jedan odsto BDP-a, a sada bi moglo da od NIP-a bude izdvojeno oko 0,7 odsto BDP-a - kaže Zdravković.

Ugledni ekonomski stručnjak profesor Ljubomir Madžar skeptičan je prema presipanju unutar budžeta i kaže da za tako nešto u državnoj kasi para nema, a da bi povećani budžet sigurno zatalasao ukupnu makroekonomsku stabilnost u zemlji.

- Prostora za preraspodelu budžeta nema i jedina mogućnost jeste da se poveća porez, što je već najavljeno. Kad se državna kasa, koja je ionako prevelika, dodatno poveća, to će odmah povećati cene a Narodna banka Srbije imaće težak zadatak da kontroliše inflaciju. Pritisak koji će se na taj način izazvati samo će podsticati ionako veliki uvoz a hiperinflacija i povećanje deficita su izvesni.

Profesor Ljubomir Madžar smatra da para u postojećem budžetu nema

Umesto povećanja poreza, za prikupljanje novca Srbija bi se mogla zadužiti na domaćem ili stranom tržištu kapitala ali je od ova dva izbora jedino pitanje koji je manje loš - kaže Madžar.

Umesto povećanja budžeta, Madžar predlaže nepopularno rešenje - stezanje kaiša i skromniju javnu potrošnju kako bi se uz takvu štednju države obezbedile pare za Srbe na Kosovu. Scenario koji ovaj stručnjak predviđa nije daleko od onog na koji upozorava i guverner Narodne banke Srbije, a sve se svodi na alarm koji preti hiperinflacijom. Iz Vlade, pak, ostaju pri tvrdnji da se zbog dodatnih investiranja na Kosovu neće povećavati ni porezi ni javna potrošnja, kao što je juče izjavio potpredsednik Vlade Božidar Đelić.