Primadona svetskih scena

U razmišljanju kako da na najbolji mogući način ostvarim svoju ideju o osnivanju fonda iz kog bi se školovali mladi i talentovani budući pevači, prevagnulo je opredeljenje da Novom Sadu, gradu bogate kulturne, pre svega pozorišne i operske tradicije, ponudim osnivanje jedne takve institucije. Nadam se da će vaš grad biti pogodno tlo iz kojeg će nići ova plemenita ideja - rekla je pre 30 godina Melanija Bugarinović, obrazlažući nameru da upravo Novom Sadu zavešta svu svoju imovinu i osnuje Fond „Melanija Bugarinović i ćerka Mirjana Kalinić-Kalin“ za unapređenje vokalne umetnosti mladih.

Dugo se dvoumila da li će sve ostaviti Beogradu ili Novom Sadu. Jovan Dejanović, bivši gradonačelnik Novog Sada, koji je 1978. godine sa Bugarinovićevom potpisao ugovor o zaostavštini, kaže da je s njom više puta razgovarao.

- Cenila je, najpre tiho i samo za sebe, a posle i u razgovoru sa mnom, da su Vojvodina i Novi Sad kulturno područje sa velikom tradicijom. Ako bi to poklonila Beogradu, govorila je, to bi se izgubilo u veličini, a istovremeno je znala da u Novom Sadu radi sjajna muzička škola „Isidor Bajić“, ali i Muzička akademija. Bila je dosta oprezna i nije iz prve odlučila. Trebalo je dosta razgovora oko toga jer su je prijatelji odgovarali od te namere, ali je imala veliko poverenje u mene, a ja sam osećao da je njena namera divan i humani gest. Imali smo brojne razgovore, uz puno pažnje i poštovanje njene ličnosti i ona je sigurno osetila da je mi veoma uvažavamo - seća se Dejanović.

Kad su se upoznali, kaže, ona je već bila dama u godinama, ali vrlo dinamična i temperamentna.

- Kad smo razgovarali o donaciji, ona je već imala oko 75 godina, a bila je vrlo držeća dama, i mentalno i fizički. Visprena i inteligentna, odavala je sjajnu ličnost i u tim godinama. Bila je, međutim, razočarana jer je osećala da joj se ne pridaje pažnja koju je imala u prošlosti i koju zaslužuje. To se, nažalost, dešava i danas. Zaslužni građani vrlo lako padaju u zaborav, i to je vrlo ružno. Trajne vrednosti se u svetu drugačije tretiraju, a kod nas su, izgleda, poništeni svi kriterijumi vrednosti - priča Dejanović.

Melanija Bugarinović rođena je 1903. godine u Beloj Crkvi, a već sa šest godina pevala je u pevnici crkve u rodnom gradu, a nastavila u školskom horu.

- Učitelj me je stalno vukao za uši jer je moj glas kvario hor - izjavila je ona u jednom od mnogih intervjua.

Muzičku školu učila je u Temišvaru, gde se i udala i rodila ćerku Mirjanu, kasnije poznatu opersku pevačicu. U Beograd je došla 1930. godine, gde je ubrzo primljena u Operu, a još brže dobila glavne uloge u operama. Čuveni kompozitor Stevan Hristić, tada joj je rekao: „Bogat glas, nemaš dovoljno škole, ali ako budeš učila, napredovaćeš brzo“.

Iako su se za njene opere karte kupovale kod tapkaroša, 1937. godine je otpuštena i iz Beograda odlazi u Beč gde je angažuje ondašnja Državna opera, a odbivši angažman u Berlinu ona postaje i prva Srpkinja sa stalnim angažmanom u Bečkoj operi. U Beograd se vratila posle Drugog svetskog rata, i to kao zvezda po koju su naročito slali auto u Beč. Iz javnosti se povukla 1968. godine, govoreći da je „bolje otići dok je još snage i glasa i tako ostati u lepoj uspomeni“. O osnivanju fonda počela je da razmišlja nakon smrti ćerke, a konačnu odluku donela je 1978. godine.

- I meni je takav fond bio potreban, ali ga nisam našla. Prošla sam težak put do operske scene i kasnije, pa želim da se pravi, istinski talenti ne muče toliko, da njihovo školovanje ne zavisi samo od materijalnih prilika - izjavila je tada Melanija Bugarinović.

Melanija Bugarinović umrla je 1986. godine, a iza nje su ostale dve kuće u Beogradu od po nekoliko stotina kvadrata, izuzetno vredne numizmatička i filatelistička zbirka, te raskošan zlatni nakit. Jedna kuća je u međuvremenu prodata, a najvredniji deo zbirki i zlatnog nakita bez traga je nestajao u poslednjih dvadeset godina.

Računima u stranim bankama izgubio se trag

U izveštaju Odeljenja za nauku i kulturu Skupštine opštine Novi Sad, iz 1993. godine, navodi se da je posle njene smrti pronađena i gotovina od preko milion ondašnjih dinara i četiri štedne knjižice kod domaćih banaka, na kojima je bilo na desetine hiljada austrijskih šilinga, nemačkih maraka i američkih dolara. Pronađene su i dve knjižice Bečke banke na ime Mirjane Kalinić i to sa više od pola miliona austrijskih šilinga. U izveštaju, međutim, nema informacija šta se desilo s tim novcem.

Sudila se sa gradom

U kontaktu sa predstavnicima Novog Sada, Melanija Bugarinović je, nakon izvesnog vremena, počela da izražava nezadovoljstvo što je imovinu poklonila Novom Sadu, da bi 1982. godine pokrenula i postupak za raskid i poništenje ugovora. Posle četiri rasprave, na miroljubiv predlog Bugarinovićeve parnični postupak je prekinut, ali su odnosi i dalje ostali hladni.

Postojeći komentari (0)