Vesti » Dnevnik 03.03.2008
Šest godina do „Južnog potoka”
Dnevnik ponedeljak, 3. mart 2008.
Prošle nedelje potpisan je sporazum o saradnji između „Gasproma“ i JP „Srbijagasa“ o izgradnji gasovoda za tranzit prirodnog gasa preko teritorije Srbije poznatijeg kao „Južni potok”.
NJime je predviđeno da gasovod prolazi preko teritorije naše zemlje u dužini od oko 500 kilometara, a on će biti deo novog tranzitno-magistralnog gasovodnog sistema koji polazi od obale Crnog mora u Rusiji, preko Bugarske stiže u našu zemlju, odakle se planira dalja izgradnja prema zapadnoj Evropi. Projektovani kapacitet ovog gasovoda je namanje 10 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje. Ruska i srpska strana dogovorile su se da će najkasnije do kraja maja osnovati kompaniju koja za najduže 18 meseci od osnivanja treba da pripremi tehničko-ekonomski elaborat za izgradnju gasovoda, a da u roku od najviše 24 meseca od usvajanja elaborata gradnja i počne.
Po rečima v.d. generalnog direktora JP „Srbijagas“ Saše Ilića, izgradnja ovog gasovoda izuzetno je značajna za Srbiju jer će naša zemlja postati tranzitna za ovaj energent, što joj obezbeđuje da na gasovodnoj karti Evrope postane bitan faktor, te da se pravi energetski koridor koji omogućava i povećavanje kapaciteta.
- Izgradnja i prolazak magistralnog gasovoda kroz našu zemlju obezbeđuje nam niz pogodnosti - kaže Ilić za „Dnevnik”.
- Pre svega se povećava sigurnost i stabilnost snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom jer sada imamo samo jedan pravac snabdevanja, iz Mađarske, a poznato je da je njegov kapacitet ograničen. Takođe, budući da će Srbija biti tranzitna zemlja, ostvarivaćemo prihod od toga, a sigurno da je dobra vest i to što će u izgradnji ovog gasovoda biti angažovane domaća industrija i privreda a reč je o ulaganju od najmanje milijardu evra.
Iz Srbije bi ovaj gasovod mogao da ide u dva pravca, a za sada su obe opcije aktuelne i studija izvodljivosti će pokazati koji pravac je najbolji. Naime, kaže Ilić, gasovod bi iz Srbije trebalo da preko Bosne i Hercegovine i Hrvatske stigne do Italije, ili da se račva ka Mađarskoj, do Austrije. Što se tiče kapaciteta ovog gasovoda, Ilić ukazuje da se godišnje u Srbiji potroše oko 2,2 milijarde kubnih metara prirodnog gasa, što je manje nego krajem osamdesetih godina kada su privredni kapaciteti bili mnogo više uposleni. Procenjuje se da će do 2015. godine potrošnja prirodnog gasa u našoj zemlji rasti i dostići oko 3,5 milijade kubika godišnje. Ipak, potrošnja preko 5 milijardi kubika gasa, što je polovina planiranog kapaciteta gasovoda, kaže Ilić, do 2020. godine na domaćem tržištu teško da bi mogla biti dostignuta.
Banatski dvor čeka punjenje
Za stabilnost snabdevanja potrošača prirodnim gasom izuzetno je značajno podzemno skladišpte prirodnog gasa u Bantskom Dvoru. Ono bi, ukazuje Ilić, naredne grejne sezone trebalo da bude u funkciji jer je tehnički spremno za rad.
- Punjenje bi moglo startovati nakon ove grejne sezone i to bi obezbedilo da se dnevno u njega utiskuje oko milion kubika, a da se proizvodi, odnosno iz njega izvlači oko pola miliona kubika dnevno - kaže Ilić.
Naglašava i da će podzemno skladište gasa, nakon završetka prve faze izgradnje, koja se očekuje do 2010. godine, biti dovoljno za podmirivanje potreba domaćeg tržišta, ali da bi se proširenjem kapaciteta, do 2013. godine, otvorila i mogućnost za uslužno skladištenje prirodnog gasa za zemlje u regionu.
- Očekuje se da bi prirodni gas mogao da potekne kroz ovaj gasovod 2014. godine. Do tada treba uraditi mnogo - studija izvodljivosti treba da da odgovore na sva pitanja vezana za projekat, izgradnju, održavanje gasovoda, kao i period potreban za vraćanje novca. Nakon toga treba izraditi projektno-tehničku dokumentaciju, pribaviti neophodne saglasnoti, nabaviti opremu... i to bi trebalo da bude urađeno do kraja 2011. godine, posle čega bi se krenulo u izgradnju gasovoda - kaže Ilić.
Vlasnici gasovoda kroz Srbiju biće „Gasprom“ i JP „Srbijagas“ i to u odnosu 51 prema 49 odsto. Kako Ilić naglašava, reč je o suvlasništvu i takav odnos vlasništva nad gosovodima nije neobičan i u drugim, mnogo razvijenijim zemljama od naše.
O prvcima snabdevanja prirodnim gasom zapadne Evrope razmišlja se već duže, a bilo je niz predloga, među kojima je i projekat „Nabuko“, kojim je planirano da se izgradi gasovod koji bi ovaj energent „nosio“ do zapadne Evrope: od Turske, preko Bugarske, Rumunije, Mađarske, do Austrije. Od kako se počelo razgovarati o „Nabuko“ projektu, kaže Ilić, predstavnici naše gasne privrede bili su uključeni i ukazivali su da je najpovoljnije, najkraće i najekonomičnije da taj gasovod prolazi kroz Srbiju. Međutim to nije prihvaćeno i našoj zemlji je nuđeno da se priključi, tamo gde bi to bilo izvodljivo. I pored toga, kaže Ilić, mi smo spremni i otvreni za sve razgvoore i o tom projektu.
- Ostvarivanje projekta „Nabuko“ i dalje je veliko pitanje, a osnovni problem je to što se njegovom izgradnjom zapravo obezbeđuje kapacitet, ali još uvek nisu poznati izvori, odnosno ne zna se čiji gas bi se transportovao ovim gasovodom - kaže Ilić.
D. Mlađenović Poslato 02.03.2008
NJime je predviđeno da gasovod prolazi preko teritorije naše zemlje u dužini od oko 500 kilometara, a on će biti deo novog tranzitno-magistralnog gasovodnog sistema koji polazi od obale Crnog mora u Rusiji, preko Bugarske stiže u našu zemlju, odakle se planira dalja izgradnja prema zapadnoj Evropi. Projektovani kapacitet ovog gasovoda je namanje 10 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje. Ruska i srpska strana dogovorile su se da će najkasnije do kraja maja osnovati kompaniju koja za najduže 18 meseci od osnivanja treba da pripremi tehničko-ekonomski elaborat za izgradnju gasovoda, a da u roku od najviše 24 meseca od usvajanja elaborata gradnja i počne.
Po rečima v.d. generalnog direktora JP „Srbijagas“ Saše Ilića, izgradnja ovog gasovoda izuzetno je značajna za Srbiju jer će naša zemlja postati tranzitna za ovaj energent, što joj obezbeđuje da na gasovodnoj karti Evrope postane bitan faktor, te da se pravi energetski koridor koji omogućava i povećavanje kapaciteta.
- Izgradnja i prolazak magistralnog gasovoda kroz našu zemlju obezbeđuje nam niz pogodnosti - kaže Ilić za „Dnevnik”.
- Pre svega se povećava sigurnost i stabilnost snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom jer sada imamo samo jedan pravac snabdevanja, iz Mađarske, a poznato je da je njegov kapacitet ograničen. Takođe, budući da će Srbija biti tranzitna zemlja, ostvarivaćemo prihod od toga, a sigurno da je dobra vest i to što će u izgradnji ovog gasovoda biti angažovane domaća industrija i privreda a reč je o ulaganju od najmanje milijardu evra.
Iz Srbije bi ovaj gasovod mogao da ide u dva pravca, a za sada su obe opcije aktuelne i studija izvodljivosti će pokazati koji pravac je najbolji. Naime, kaže Ilić, gasovod bi iz Srbije trebalo da preko Bosne i Hercegovine i Hrvatske stigne do Italije, ili da se račva ka Mađarskoj, do Austrije. Što se tiče kapaciteta ovog gasovoda, Ilić ukazuje da se godišnje u Srbiji potroše oko 2,2 milijarde kubnih metara prirodnog gasa, što je manje nego krajem osamdesetih godina kada su privredni kapaciteti bili mnogo više uposleni. Procenjuje se da će do 2015. godine potrošnja prirodnog gasa u našoj zemlji rasti i dostići oko 3,5 milijade kubika godišnje. Ipak, potrošnja preko 5 milijardi kubika gasa, što je polovina planiranog kapaciteta gasovoda, kaže Ilić, do 2020. godine na domaćem tržištu teško da bi mogla biti dostignuta.
Banatski dvor čeka punjenje
Za stabilnost snabdevanja potrošača prirodnim gasom izuzetno je značajno podzemno skladišpte prirodnog gasa u Bantskom Dvoru. Ono bi, ukazuje Ilić, naredne grejne sezone trebalo da bude u funkciji jer je tehnički spremno za rad.
- Punjenje bi moglo startovati nakon ove grejne sezone i to bi obezbedilo da se dnevno u njega utiskuje oko milion kubika, a da se proizvodi, odnosno iz njega izvlači oko pola miliona kubika dnevno - kaže Ilić.
Naglašava i da će podzemno skladište gasa, nakon završetka prve faze izgradnje, koja se očekuje do 2010. godine, biti dovoljno za podmirivanje potreba domaćeg tržišta, ali da bi se proširenjem kapaciteta, do 2013. godine, otvorila i mogućnost za uslužno skladištenje prirodnog gasa za zemlje u regionu.
- Očekuje se da bi prirodni gas mogao da potekne kroz ovaj gasovod 2014. godine. Do tada treba uraditi mnogo - studija izvodljivosti treba da da odgovore na sva pitanja vezana za projekat, izgradnju, održavanje gasovoda, kao i period potreban za vraćanje novca. Nakon toga treba izraditi projektno-tehničku dokumentaciju, pribaviti neophodne saglasnoti, nabaviti opremu... i to bi trebalo da bude urađeno do kraja 2011. godine, posle čega bi se krenulo u izgradnju gasovoda - kaže Ilić.
Vlasnici gasovoda kroz Srbiju biće „Gasprom“ i JP „Srbijagas“ i to u odnosu 51 prema 49 odsto. Kako Ilić naglašava, reč je o suvlasništvu i takav odnos vlasništva nad gosovodima nije neobičan i u drugim, mnogo razvijenijim zemljama od naše.
O prvcima snabdevanja prirodnim gasom zapadne Evrope razmišlja se već duže, a bilo je niz predloga, među kojima je i projekat „Nabuko“, kojim je planirano da se izgradi gasovod koji bi ovaj energent „nosio“ do zapadne Evrope: od Turske, preko Bugarske, Rumunije, Mađarske, do Austrije. Od kako se počelo razgovarati o „Nabuko“ projektu, kaže Ilić, predstavnici naše gasne privrede bili su uključeni i ukazivali su da je najpovoljnije, najkraće i najekonomičnije da taj gasovod prolazi kroz Srbiju. Međutim to nije prihvaćeno i našoj zemlji je nuđeno da se priključi, tamo gde bi to bilo izvodljivo. I pored toga, kaže Ilić, mi smo spremni i otvreni za sve razgvoore i o tom projektu.
- Ostvarivanje projekta „Nabuko“ i dalje je veliko pitanje, a osnovni problem je to što se njegovom izgradnjom zapravo obezbeđuje kapacitet, ali još uvek nisu poznati izvori, odnosno ne zna se čiji gas bi se transportovao ovim gasovodom - kaže Ilić.
D. Mlađenović Poslato 02.03.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari