Trgovac trgovcu oči ne vadi

Dok se u javnosti još uvek raspreda o tome da li je naša trgovina monopolizovana i da li jedan naš igrač, to jest Miškovićeva “Delta”, drži sve konce u svojim rukama, demanti je stigao iz neočekivanog pravca. Iz Slovenije, od najjače konkurencije najvećem srpskom trgovcu. Ne ulazeći u to da li je Miškovićeva kompanija zloupotrebila svoj dominantan položaj na beogradskom maloprodajnom tržištu, prvi čovek slovenačkog „Merkatora“ Žiga Debeljak ocenio je da je teško govoriti o monopolu u Srbiji jer nijedan trgovinski lanac sam nema više od 40 odsto, kao što je slučaj i u Sloveniji. Žiga je nedavno ustvrdio i da nije moguće da „Delta“ zauzima više od 25 procenata srpskog tržišta, i da su u igri i druge trgovine koje se bore za što bolje pozicije, pa konkurencije i te kako ima.

I „veliki“ trgovci ovdašnji s kojima smo razgovarali ističu da srpsku trgovinu muči druga vrsta problema. Različiti oblici pritisaka pojedinih trgovinskih kuća na dobavljače nisu novost, ali se, kako kažu, u tom domenu sada vodi zaista prljava igra. Uz tvrdnje da nisu u situaciji da zaračunavaju visoke marže, kako im se prebacuje, te da na najvažnijim namirnicama gotovo i nemaju zarade, kažu da najveću muku imaju s velikim proizvođačima. Jer, igru diktiraju glavne mlekare, uljare, konditori... Imaju svoju politiku prodaje, vode svoju politiku cena i uslovljavaju trgovce.

Da u svemu rečenom ima istine može se zaključiti i po tome što u nekim marketima nema mleka a da nije „Salfordovo“, ulja da nije „Agrokorovo“ ili „Invejevo“, što pojedini trgovci ignorišu pojedine distributere iako uvoze atraktivne i na srpskom tržištu tražene proizvode poput „arijela“, „orbit“ žvaka, što u nekim trgovinama, pak, mesta ima samo za takve... U ovom vrzinom kolu jasno je samo da bi rasprava o monopolu u srpskoj trgovini trebalo da se zadrži na proizvođačima, a da joj krajnji cilj bude sistem koji sve to omogućava. To jest država, koja ćuti i gleda te ponekad mrdne samo prstom i prepušta da se s monopolima bore oni kojima su unapred vezali ruke.

Nužna depolitizacija ekonomije

Stevanović ističe da je u Srbiji visok stepen monopolizacije većine tržišta i činjenica je da je u stanju da prevali veliki deo svoje monopolske pozicije na pleća potrošača i iz toga izvuče mnogo veće zarade nego u uslovima normalnog, konkurentnog tržišta. Stoga je, naglašava, jedino rešenje depolitizacija ekonomije, a to nam, nažalost, neće skoro doći.

Javna je tajna da uljari već sada tvrde da u Srbiji neće biti dovoljno zejtina te ga trgovcima prodaju na kašičicu i tako pumpaju cene. O mlekarstvu da se i ne govori jer tu jedna kompanija već gotovo četiri godine drži najveći deo tržišta, a po našoj državi i njenim propisima nije monopolista. Carinska politika je posebna priča. Kod nas nema dovoljno pšenice ili ulja, a carina od 30 posto je i dalje na snazi. Zašto? Nije li to način da se zaštiti nečiji dominantni položaj?

– U Srbiji svi govore isto kada govore o drugom i niko tu ne laže. Osim kada govori o sebi. Monopola ima svuda, a sve ih je omogućila ova vlada – kaže za naš list saradnik Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović, navodeći da je država uljarima obezbedila visoku zaštitu, da žmiri pred ponašanjem “Salforda”…

– Monopolisti su uglavnom finansijeri političkih stranaka pa je to problem jer niko ne želi da seče granu na kojoj sedi – tvrdi Stevanović. – Nije vlast domaće proizvođače ušuškala bez razloga jer očekuje da se podeli kolač.

S. Gluščević Poslato 02.03.2008