Vesti » Dnevnik 03.03.2008
Velika prevara pod okriljem države
Dnevnik ponedeljak, 3. mart 2008.
Kažnjen već time što je u 61. godini ostao bez posla, Novosađanin Budo Nikitović, radnik “Izgradnje” iz Bačke Topole, firme koja je od januara u stečaju, jedinu nadu video je u penzionisanju. Računao čovek da ima u radnoj knjižici upisano 41 godinu, 5 meseci i 9 dana staža, dakle više nego dovoljno za penziju, pa se uputio u filijalu Fonda PIO u Novom Sadu. Sve je bilo u redu dok u Fondu nisu ustanovili da radni staž iz njegove radne knjižice nije isti kao penzioni. Naime, prema evedenciji, ima tek 37 godina penzionog staža, jer mu poslodavac četiri godine nije uplaćivao taj doprinos i ne može u penziju jer mu nedostaje tri godine penzijskog staža!
Zbunjeni radnik Nikitović, sve verujući zakonima na koje se pozivaju u PIO, uputio se u Nacionalnu službu za zapošljavanje Novog Sada da se prijavi na evidenciju, stekne pravo na novčanu nadoknadu u naredna 24 meseci i dočeka uslove za penziju. No, tamo su pismenim rešenjem odlučili da Budo nema pravo na nadoknadu, niti status nezaposlenog, jer mu u radnoj knjižici, za njih jedino merodavnoj, piše da ima 41 godinu i resto meseci staža, pa je po njima on već u penziji i nema šta da od njih traži!
Pravno gledano, i Fond PIO i Nacionalna služba za zapošljavanje držali su se zakona iz svojih oblasti i ništa im se ne može zameriti. Problem je što su zakoni u raskoraku, pa je jednom mera penzijski, a drugom radni staž. Kad je tako, onda tu posla za Inspekciju rada nema, jer niko nije prekršio propise, rečeno je Nikitoviću koji je išao da traži pomoć. Osim razumevanja, nije mu mogao pomoći ni sindikat. Jednostavno, našao se u lavirintu propisa, kao i nekoliko desetina hiljada radnika Srbije, koji su doživeli isto: odradili ceo radni vek i na kraju saznali da ne mogu u penziju jer gazda za njih nije državi uplaćivao penzijske doprinose, mada je po zakonu bio obavezan. Od tog saznanja je mnogo gore što državu uopšte ne zanima od čega će, kad već ne mogu dobiti penziju ili novčanu nadoknadu za nezaposlene, ovi ljudi živeti.
Nadležni za ovaj slučaj, a i mnoge druge, svesni su problema koji već godinama postoji, ali ne i odlučni da ga reše. Sve se svodi na konstataciju da su poslodavci nesavesni i nemarni, a radnici se nisu na vreme raspitali o uplati doprinosa. Niko da pomene kako je Poreskoj upravi zakonski zadatak da kontroliše uplatu svih doprinosa, a ko to ne čini, kažnjava ga i novčano i zatvorom. Još niko u državi nije otišao u zatvor jer je godinama “zaboravljao” da radnicima uplaćuje penzijski staž. Naprotiv, Srbija je “amnestirala” sve nesavesne gazde kad je pre dve godine usvojila Zakon i njime povezala staž radnicima koje su oni od 1991. do 2003. ostavili bez penzijskog osnova. No, država “zaboravlja” da praksa neuplaćivanja doprinosa nije završena 2003. već je dozvolila da traje i danas.
Preciznih podataka o tome koliki broj radnika je svake godine oštećen time što im poslodavci ne uplaćuju penzione doprinose nema, ali da nije mali svedoči i to što je sam Fond PIO nedavno zaključio da treba da uputi inicijativu Vladi da se svima koji su odradili svoj radni vek poveže čitav staž, a država naknadno juri nesavesne preduzetnike. Odnosno, da se radnicima penzija da na osnovu radne knjižice a ne uplaćenog penzijskog staža. Nažalost, od početne inicijative dalje se nije maklo jer ona još uvek nije kao zvanični predlog stigla do vlasti. A i da jeste, veliko je pitanje da li bi vlast to prihvatila, jer bi time dala i zvanični pečat svojoj nemoći i nemarnosti. Priznala bi da njeni organi nisu radili svoj posao i ne rade ga i dalje jer dozvoljavaju da se radnička, pa ni ljudska prava, ne poštuju.
Sve dok država, a posebno Ministarstvo rada i socijalne politike, ne preuzme sistemsku odgovornost, radnik Nikitović, i svi oni drugi, biće ničija briga. Slaba im je uteha to što svi vide šta škripi, kad niko ništa ne preduzima. Od nečeg se mora živeti i zato bi bilo dobro da nadležni u državi samom Budi objasne kako da u 61. godini nastavi dalje bez penzije i jednog jedinog dinara novčane nadoknade, ali i nade da će u tim godinama naći novi posao. Ali i da mu obećaju da ga neće koliko već sutra vijati po građevini kad na crno bude radio za nekog gazdu. Jer ipak se živeti mora.
LJubinka Malešević Poslato 02.03.2008
Zbunjeni radnik Nikitović, sve verujući zakonima na koje se pozivaju u PIO, uputio se u Nacionalnu službu za zapošljavanje Novog Sada da se prijavi na evidenciju, stekne pravo na novčanu nadoknadu u naredna 24 meseci i dočeka uslove za penziju. No, tamo su pismenim rešenjem odlučili da Budo nema pravo na nadoknadu, niti status nezaposlenog, jer mu u radnoj knjižici, za njih jedino merodavnoj, piše da ima 41 godinu i resto meseci staža, pa je po njima on već u penziji i nema šta da od njih traži!
Pravno gledano, i Fond PIO i Nacionalna služba za zapošljavanje držali su se zakona iz svojih oblasti i ništa im se ne može zameriti. Problem je što su zakoni u raskoraku, pa je jednom mera penzijski, a drugom radni staž. Kad je tako, onda tu posla za Inspekciju rada nema, jer niko nije prekršio propise, rečeno je Nikitoviću koji je išao da traži pomoć. Osim razumevanja, nije mu mogao pomoći ni sindikat. Jednostavno, našao se u lavirintu propisa, kao i nekoliko desetina hiljada radnika Srbije, koji su doživeli isto: odradili ceo radni vek i na kraju saznali da ne mogu u penziju jer gazda za njih nije državi uplaćivao penzijske doprinose, mada je po zakonu bio obavezan. Od tog saznanja je mnogo gore što državu uopšte ne zanima od čega će, kad već ne mogu dobiti penziju ili novčanu nadoknadu za nezaposlene, ovi ljudi živeti.
Nadležni za ovaj slučaj, a i mnoge druge, svesni su problema koji već godinama postoji, ali ne i odlučni da ga reše. Sve se svodi na konstataciju da su poslodavci nesavesni i nemarni, a radnici se nisu na vreme raspitali o uplati doprinosa. Niko da pomene kako je Poreskoj upravi zakonski zadatak da kontroliše uplatu svih doprinosa, a ko to ne čini, kažnjava ga i novčano i zatvorom. Još niko u državi nije otišao u zatvor jer je godinama “zaboravljao” da radnicima uplaćuje penzijski staž. Naprotiv, Srbija je “amnestirala” sve nesavesne gazde kad je pre dve godine usvojila Zakon i njime povezala staž radnicima koje su oni od 1991. do 2003. ostavili bez penzijskog osnova. No, država “zaboravlja” da praksa neuplaćivanja doprinosa nije završena 2003. već je dozvolila da traje i danas.
Preciznih podataka o tome koliki broj radnika je svake godine oštećen time što im poslodavci ne uplaćuju penzione doprinose nema, ali da nije mali svedoči i to što je sam Fond PIO nedavno zaključio da treba da uputi inicijativu Vladi da se svima koji su odradili svoj radni vek poveže čitav staž, a država naknadno juri nesavesne preduzetnike. Odnosno, da se radnicima penzija da na osnovu radne knjižice a ne uplaćenog penzijskog staža. Nažalost, od početne inicijative dalje se nije maklo jer ona još uvek nije kao zvanični predlog stigla do vlasti. A i da jeste, veliko je pitanje da li bi vlast to prihvatila, jer bi time dala i zvanični pečat svojoj nemoći i nemarnosti. Priznala bi da njeni organi nisu radili svoj posao i ne rade ga i dalje jer dozvoljavaju da se radnička, pa ni ljudska prava, ne poštuju.
Sve dok država, a posebno Ministarstvo rada i socijalne politike, ne preuzme sistemsku odgovornost, radnik Nikitović, i svi oni drugi, biće ničija briga. Slaba im je uteha to što svi vide šta škripi, kad niko ništa ne preduzima. Od nečeg se mora živeti i zato bi bilo dobro da nadležni u državi samom Budi objasne kako da u 61. godini nastavi dalje bez penzije i jednog jedinog dinara novčane nadoknade, ali i nade da će u tim godinama naći novi posao. Ali i da mu obećaju da ga neće koliko već sutra vijati po građevini kad na crno bude radio za nekog gazdu. Jer ipak se živeti mora.
LJubinka Malešević Poslato 02.03.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari