Jeremić: Srbija će zahtevati od SB nastavak pregovora o statusu Kosova

Ministar inostranih poslova Srbije, Vuk Jeremić, preneo je u Ženevi generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, da će Srbija u narednih nekoliko dana zatražiti održavanje nove sednice Saveta bezbednosti, na kojoj će zahtevati da se nastave pregovori o statusu Kosova.

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić ocenio je u Ženevi da je Srbija ostvarila ogroman napredak u poštovanju ljudskih prava od 2000. godine, ali da kontrast tome predstavlja Kosovo pod upravom UN, na kojem su oni koji su 'ranjivi - jednostavno zaboravljeni'.

'Demokratska vlada Srbije ponosna je na svoja dostignuća u zaštiti ljudskih prava u jugoistočnoj Evropi. Od pada režima Slobodana Miloševića oktobra 2000. godine ostvarili smo ogromna dostignuća u zaštiti ljudskih prava', rekao je Jeremić u govoru na sednici Saveta UN za ljudska prava.

Šef srpske diplomatije je posebno istakao nivo poštovanja ljudskih prava u Vojvodini, koju, kako je naveo, s razlogom zovu 'minijaturna Evropa'.

'To je mesto tolerancije i integracije, koje je prihvatilo više od 250.000 izbeglica iz građanskih ratova u Hrvatskoj i Bosni. To je bezbedni bastion prosperiteta u kojem harmonično, a ne jedni pored drugih, živi 25 nacionalnih zajednica', rekao je on.

'Iz tog razloga, ponosan sam na posvećenost Srbije da nastavi sa promocijom kulturne različitosti, osnovcem zaštite ljudskih prava. Mi verujemo da je različitost izvor snage i prihvatamo gledište da individualne kulture istinski cvetaju i napreduju kada su u kontaktu sa drugima', dodao je Jeremić.

Ministar je, međutim, ukazao da u Srbiji ljudska prava nisu svuda na visokom nivou. 'Za razliku od stanja u onim delovima koji su pod direktnom jurisdikcijom institucija naše vlade, stanje ljudskih prava u našoj južnoj pokrajini, Kosovu i Metohiji, koje se trenutno nalazi pod upravom UN je sumorno', rekao je Jeremić, ukazujući da je 'Kosovo mesto na kojem su ranjivi - jednostavno zaboravljeni'.

'Po dolasku UN i NATO juna 1999. godine, nakon 78 dana bombardovanja, stotine hiljada Srba, Roma, Bošnjaka i drugih etnički je očišćeno sa svojih vekovnih ognjišta. Stotine ih je ubijeno, a hiljade su nestale bez traga. Desetine hiljada kuća i radnji je uništeno, a druge desetine hiljada bespravno su okupirali Albanci', rekao je on.

Jeremić je podsetio da je Komitet UN za ljudska prava oštro kritikovao nedostatak zaštite ljudskih prava na Kosovu, zaključivši da je 'diskriminacija protiv Srba i Roma opšta pojava', što su ponovili i Amnesti internešenel i Hjuman rajts voč.

'Uzmite u obzir da je na stotine srpskih svetilišta i danas pod ozbiljnom zaštitom NATO. Monasi, monahinje i sveštenstvo žive okruženi tenkovima, bodljikavom žicom i ogradom pod naponom. Više od 150 srpskih crkava i manastira uništeno je od juna 1999. godine što predstavlja čin kulturnog čišćenja', napomenuo je Jeremić, ukazujući da ovi objekti imaju veliku važnost za srpski narod, a da su mnogi stavljeni pod zaštitu UNESCO.

Ministar je naveo da je 'jednostrano, nelegalno i nelegitimno proglašenje nezavisnosti Kosova' duboko pogodilo Srbiju, jer 'Kosovo predstavlja suštinsku vezu između srpske prošlosti i evropske budućnosti'.

'To, međutim, nije jedini razlog za sadašnju situaciju u regionu i širom sveta, koju su izazvali nelegalni akti prištinskih vlasti. Kao rezultat priznanja pokušaja otcepljenja kosovskih Albanaca od Srbije od strane dvadesetak država, operativna logika međunarodnog sistema direktno je ugrožena', rekao je on.

Jeremić je ponovio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i pozvao zemlje koje su je priznale da ponovo razmotre tu odluku, a one koje to nisu učinile, da ostanu na tom kursu kako bi se odbranio međunarodni sistem koji je ozbiljno ugrožen.

'Aplaudiramo UN koje su se do sada odupirale pritiscima glasne manjine zemalja da upravu južnom srpskom pokrajinom predaju nelegalnoj misiji EU, koja predstavlja jasno kršenje Rezolucije 1244', dodao je on.

Jeremić je rekao da je Srbija, da bi pokazala svoju privrženost poštovanju ljudskih prava odlučila da se kandiduje za članstvo u Savetu za ljudska prava, u periodu od 2008. do 2011. godine, o čemu će se glasati u maju na Generalnoj skupštini UN.

Jeremić će se sastati s visokim komesarom UN za ljudska prava Luiz Arbur, ministrom inostranih poslova Slovačke Janom Kubišem, potpredsednikom Kolumbije Fransiskom Santosom Kalderonom, ministrom inostranih poslova Kube Filipom Peresom Rokeom, ministrom inostranih poslova Irana Manučerom Motakijem, kao i sa direktorom Međunarodne organizacije rada Huanom Samavijom.