Arhiva » Vesti » Večernje novosti 03.03.2008
Kao kod kuće
Večernje novosti ponedeljak, 3. mart 2008.
POVODOM predstojeće premijere filma "Čitulja za Eskobara", koja je zakazana za 13. mart, hrvatska glumica Tamara Garbajs proteklog vikenda je boravila u Beogradu. Za "Novosti" otkriva da su joj svi u ekipi ugađali kako bi se osećala kao kod kuće.
- Osećam se kao papagaj, jer sve vreme ponavljam da mi je bilo prelepo raditi u Beogradu, ali stvarno nisam imala osećaj da sam na tuđem terenu - kaže Tamara, dodajući da joj je sa svim glumcima bilo zadovoljstvo raditi, a posebno sa Vojinom Ćetkovićem.
* Kakva su vam očekivanja?
- Kada uložite srce u projekat, normalno je da imate velika očekivanja. "Čitulja za Eskobara" je naša velika beba koja je mažena i pažena, i u koju polažemo velike nade.
* Kakva je Lela, gledano iz vašeg ugla?
- Ne smem reći zašto, ali stvarno je hrabra devojka. Mnogo me podseća na mene. Uspela je da se izbori za ono što želi da bude, bez obzira na reakcije okoline.
* Upamtili smo vas kao zvezdu hrvatskih sapunica, a igrali ste i u nekoliko epizoda serije "M(j)ešoviti brak". Koje su loše strane igranja u serijama?
- Loša strana jeste to što me svi prepoznaju na ulici. To me plaši i ne osećam se ugodno u svojoj koži.
* Bili ste uspešna manekenka. Radili ste za Armanija, revije na "Milanskoj nedelji mode"... Zašto ste napustili taj svet?
- To mi je bilo interesantno kada sam bila klinka, jer sam volela da putujem. Takođe, želela sam da dokažem sebi i roditeljima da mogu biti odgovorna i zrela i, pored silnih obaveza, imati dobre ocene u školi. Zaraditi džeparac - to mi je bila glavna fora, a imala sam i neviđenu potrebu da se osamostalim i dokažem da nisam razmažena curica. Ipak, plakala sam svake večeri i trošila mnogo novca na telefonske računa. Zbog toga mi je mama, gde god sam živela, često dolazila u posetu.
* Kada se rodila ljubav prema glumi?
- Još kao mala "inficirala" sam se teatrom, jer me je tata, koji radi u pozorištu u Zagrebu, često vodio na probe. Od kada znam za sebe, znala sam da želim da budem glumica. Kada sam upisala akademiju, moja klasa dve godine nije smela ništa da radi, pa sam ponovo došla u situaciju da tražim od mame i tate džeparac. To mi je bilo jako simpatično.
* Šta trenutno radite?
- Sa velikim zadovoljstvom brinem se o svom tromesečnom sinu. Stalno strahujem da mu nešto fali, nerviram se kada je u njegovoj blizini pušač, brinem se hoće li se prehladiti ako ga izvedem napolje... Vidi me - zvučim kao neka tetka (smeh).
- Osećam se kao papagaj, jer sve vreme ponavljam da mi je bilo prelepo raditi u Beogradu, ali stvarno nisam imala osećaj da sam na tuđem terenu - kaže Tamara, dodajući da joj je sa svim glumcima bilo zadovoljstvo raditi, a posebno sa Vojinom Ćetkovićem.
* Kakva su vam očekivanja?
- Kada uložite srce u projekat, normalno je da imate velika očekivanja. "Čitulja za Eskobara" je naša velika beba koja je mažena i pažena, i u koju polažemo velike nade.
* Kakva je Lela, gledano iz vašeg ugla?
- Ne smem reći zašto, ali stvarno je hrabra devojka. Mnogo me podseća na mene. Uspela je da se izbori za ono što želi da bude, bez obzira na reakcije okoline.
* Upamtili smo vas kao zvezdu hrvatskih sapunica, a igrali ste i u nekoliko epizoda serije "M(j)ešoviti brak". Koje su loše strane igranja u serijama?
- Loša strana jeste to što me svi prepoznaju na ulici. To me plaši i ne osećam se ugodno u svojoj koži.
* Bili ste uspešna manekenka. Radili ste za Armanija, revije na "Milanskoj nedelji mode"... Zašto ste napustili taj svet?
- To mi je bilo interesantno kada sam bila klinka, jer sam volela da putujem. Takođe, želela sam da dokažem sebi i roditeljima da mogu biti odgovorna i zrela i, pored silnih obaveza, imati dobre ocene u školi. Zaraditi džeparac - to mi je bila glavna fora, a imala sam i neviđenu potrebu da se osamostalim i dokažem da nisam razmažena curica. Ipak, plakala sam svake večeri i trošila mnogo novca na telefonske računa. Zbog toga mi je mama, gde god sam živela, često dolazila u posetu.
* Kada se rodila ljubav prema glumi?
- Još kao mala "inficirala" sam se teatrom, jer me je tata, koji radi u pozorištu u Zagrebu, često vodio na probe. Od kada znam za sebe, znala sam da želim da budem glumica. Kada sam upisala akademiju, moja klasa dve godine nije smela ništa da radi, pa sam ponovo došla u situaciju da tražim od mame i tate džeparac. To mi je bilo jako simpatično.
* Šta trenutno radite?
- Sa velikim zadovoljstvom brinem se o svom tromesečnom sinu. Stalno strahujem da mu nešto fali, nerviram se kada je u njegovoj blizini pušač, brinem se hoće li se prehladiti ako ga izvedem napolje... Vidi me - zvučim kao neka tetka (smeh).
Preuzeto sa sajta novosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari