Kako komentarišete podatak da tek svaki stoti inostrani turista poseti neku od banja u Srbiji?

Jovan Popesku

redovni profesor Univerziteta Singidunum

Treba imati u vidu da najveći broj stranih gostiju dolazi u Beograd, gde je, na primer 2003. boravilo oko 75 odsto stranih posetilaca, kao i podatak da svega 15 odsto gostiju spada u kategoriju klasičnih turista. Uz to, naše banje su se razvijale kao lečilišta, a potrebe potrošača iz razvijenih evropskih zemalja jesu banje kao mesta za uživanje i za prevenciju. Kada se toj nesaglasnosti ponude i tražnje doda i nedostatak infrastrukture, koja bi zaokružila kvalitetnu ponudu i politička nestabilnost regiona, onda je jasno da u ovom trenutku domaće banje ne mogu da računaju na masovniji priliv inoturista.

Vladan Vesković

sekretar Udruženja banja i klimatskih mesta Srbije

Imamo banje koje mogu da prime značajniji broj inostranih turista, u pitanju su uglavnom Rusi, Kiprani i Grci, ali je tu reč uglavnom o boravku u specijalnim bolnicama ili rehabilitacionim centrima. Malo je banja koje su se razvile kao turistički centri, poput Sokobanje ili Vrnjačke Banje. S druge strane, iako se 62 odsto od ukupnog broja noćenja, ostvaruje u banjama i klimatskim mestima, država je njima posvećivala manje brige nego drugim turističkim destinacijama, smatrajući da je tu potrebno malo ulaganja. Ipak, činjenica je da banje moraju da investiraju u bolji smeštaj i vanpansionsku potrošnju.

Ljiljana Čerović

savetnica u Turističkoj organizaciji Srbije

Statistika ne odražava uvek pravu sliku pojava. Kad je o inostranim turistima reč, treba znati da se 60 odsto poseta realizuje u Beogradu dok se preostali broj raspoređuje na druge centre i manifestacije poput Guče ili Egzita. Uz to, u Srbiji je registrovano oko 40 banja, ali kvalitetne uslove za boravak stranih gostiju imaju samo četiri banje i jedno klimatsko mesto (Zlatibor). Te destinacije se jedino i nalaze u ponudi TOS, a one i imaju značajan broj stranih gostiju, iako je činjenica da bi banje u celini trebalo mnogo više da urade na pitanjima marketinga i programa koji se nude.

Snežana Milićević

direktorka marketinga i prodaje HTP Fontana iz Vrnjačke Banje

Domaće banje su nedovoljno atraktivne na međunarodnom turističkim tržištu, a da bi se ta situacija izmenila, potrebno je mnogo više ulaganja. Država i lokalna samouprava trebalo bi da investiraju u samu destinaciju, da obogate sadržaje izgradnjom velnes i fitnes centara, sportskim terenima, otvorenim i zatvorenim bazenima i ponudom kakvu imaju banje, na primer u Sloveniji ili Mađarskoj. Hotelijeri takođe moraju da poboljšaju uslove smeštaja. Zasad, jedino su cene u srpskim banjama konkurentne sa sličnim centrima u okruženju.