Rumunija i Bugarska naplaćivale iseljavanje Jevreja

Šajke nije spominjao ono što je takođe planirao: iseljavanje bugarskih Jevreja. Tek po povratku u Beograd obavestio je Pariz o svom putu u Bugarsku i mogućnostima koje će se otvoriti, kao i šta namerava da radi. Do ponovnog odlaska u Sofiju nije prošlo mnogo vremena. Tamo je uspostavio vezu sa dr Konfinom, koji je 1940. bio pokušao da na svoju ruku organizuje iseljavanje. Čak je bio kupio brod Radničar, koji je isplovio, ali je potonuo sa svim putnicima. Dr Konfino je imao veze s tajnom policijom, čiji je funkcioner Angel Paskalov stanovao kod njega, što je obećavalo dobre uslove za budućnost.

Iako su ga poslovi često vodili u Budimpeštu, Prag, Bukurešt, Sofiju, Šajke je odlučio da mu baza bude u Beogradu, gde mu je Stefan bio od velike pomoći u svemu. Važan činilac je bio i to što je mogao skoknuti do Zagreba i posećivati Evu, s kojom je postajao sve bliži. Istražujući u Rumuniji mogućnosti da Jevreje prebacuje preko Mađarske u Austriju i dalje, rešio je da lično pređe granicu sa još jednim saradnikom. Vozom su došli u Satu Mare, pa odatle kolima do nekog sela na granici. Jedan seljak koji je imao imanje i na mađarskoj strani, za novac ih je prebacio preko granice, ali su uh uhapsili mađarski žandarmi. Sproveli su ih u zatvor u obližnjem gradu. U zatvorskom dvorištu zatekli su veću grupu hasida (jevrejska verska grupa sa karakterističnom odećom), koji su se bavili krijumčarenjem i očekivali da ubrzo budu pušteni. Presvukli su se u hasidsku odeću i bili pušteni zajedno s njima. U otpusnom dokumentu stajalo je da u Mađarskoj mogu boraviti najviše 15 dana, koliko su i bili planirali. Otišli su u Budimpeštu, gde su se sreli sa organizatorima prebacivanja Jevreja u Austriju, koje je bilo prilično masovno. Posetio je ljude kod kojih se Eva krila jedno vreme tokom rata i iznenadio se zatekavši je tamo. Došla je zahvaljujući pasošu koji joj je bio izdejstvovao preko Stefana. Nazad u Rumuniju se prokrijumčario, iako je imao pasoš i boravišnu dozvolu, jer iz nje nije legalno izašao. Posle dogovora u Bukureštu vratio se u Beograd.

Maja 1947. ponovo je bio u Sofiji. Tamo su stvari tekle dobro. Angel Paskalov mu je rekao kako je dobio zadatak da ga poveže s visokim funkcionerima. Bili su to Bogdanov iz tajne policije i Nikolčov iz pasoškog odeljenja MUP. Preko njih dogovoreno je da Jevreji iz Rumunije, koji će imati kolektivne pasoše, dođu vozom do Dunava prekoputa grada Ruse, da reku pređu skelom i nastave vozom za crnomorske luke, u kojima treba da ih čekaju brodovi za prevoz. Dogovoren je iznos koji Bugarima treba platiti za svakog putnika, kojih je trebalo da bude 20.000. Radi obezbeđivanja novca Šajke je otišao u Aliju bet u Parizu. Novac je nađen, ali su problem bili brodovi. Saznao je da su u jednoj francuskoj luci američki ledolomac Northland i teretnjak Podoka, kojima Francuzi nisu dozvoljavali da isplove. Isplovili su krišom, krenuli ka Bugarskoj i usidrili se u Burgasu. To je odmah javljeno Bukureštu, pa su iseljenici krenuli. Kad su stigli u Ruse odbili su da nastave, jer je počinjala jevrejska Nova godina, kada pobožni ne smeju da se voze. Rešenje je nađeno tako što su ušli u vagone, koji su onda na sporednim kolosecima stajali jedan dan. U Burgasu se u preimenovane brodove Medinat Hajehudim (Jevrejska država) i Geula (Spasenje) ukrcalo 2664 odnosno 1688 putnika. Isplovili su 26. septembra 1947, ali tek kad je iz Švajcarske stigla potvrda da je dogovoreni iznos plaćen do poslednje pare. Britanci u Rumuniji i Bugarskoj bezuspešno su pokušavali da spreče transport. Traženje brodova nastavilo se, i u SAD su kupljena dva velika broda za prevoz banana, Pan York i Pan Crescent, koji su dopremljeni u Evropu kao teretni brodovi za opšti kargo, napunjeni nekim teretom. Britanci su saznali za to. Pod Pan Crescent, usidren u jednoj italijanskoj luci, podmetnuli su minu. Brod, pošto je voda bila plitka, nije sasvim potonuo, pa su uz velike napore uspeli da ga osposobe za plovidbu. Rumuni su dozvolili da oba broda doplove u Konstancu, u čemu je od velike pomoći bio Emil Bodnaraš, potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova. Odlučeno je da se, kad brodovi budu spremni za prijem putnika, u Burgasu u njih ukrca 15.000 ljudi, što je bilo daleko više nego što je bilo normalno.

Nastavlja se