Umetnost kao jedina izvesnost

BEOGRAD - Književna nagrada „Meša Selimović“ za knjigu godine, koju tradicionalno dodeljuje kompanija „Večernje novosti“, uručena je juče Draganu Velikiću za roman „Ruski prozor“. Da nagrada ove godine pripadne Velikiću odlučio je „veliki žiri“ sačinjen od četrdeset šest uglednih kritičara, teoretičara i književnih istoričara. Inače, sastav žirija ostao je isti kao i prethodnih pet godina. U žiriju su, prema rečima Dragana Bogutovića, ostali književni znalci najrazličitijih književnih i estetskih opredeljenja, što ovom poduhvatu daje na objektivnosti u vrednovanju domaće književne produkcije.

- Od svakog kritičara je tražena i dobijena saglasnost, njihova imena su objavljena početkom januara, a poslednji rok za izjašnjavanje bio je prvi februar. Nekoliko dana kasnije počelo je njihovo javno glasanje, uz obrazloženje izbora, na stranicama „Večernjih novosti“ i trajalo je jedanaest dana. Svako od njih mogao je da predloži pet ili manje knjiga svih žanrova iz pera savremenih domaćih autora, s tim što isti pisac ovu nagradu može dobiti samo jedanput. Članovi žirija predložili su ukupno osamdeset četiri knjige, a najviše glasova, dvanaest, dobio je roman „Ruski prozor“ Dragana Velikića, u izdanju „Stubova kulture“ - istakao je Bogutović.

SVAKO NOSI SVOJE ZEMALJSKO BREME

Polazeći od toga da bismo“mnogo toga u životu bolje znali samo kada bismo mogli da dešifrujemo znake koje u svojoj ograničenosti nazivamo sudbinom“, Dragan Velikić je rekao da je „ono što možemo da razumemo zanemarljivo u odnosu na ono što teče mimo nas“.

- Ali, time naša odgovornost nije manja. U večnom ponavljanju istog, svaki čovek ima svoje zemaljsko breme i ne samo vreme, već i mogućnost da ostavi nekakav trag, da se ne propušta stihiji, da se menja i da bude bolji. Promene počinju priznanjem za početak samome sebi - kazao je na kraju svoje besede nosilac ovog književnog priznanja.

Zahvalivši se na nagradi, Velikić je u svojoj besedi podsetio na monumentalno delo Meše Selimovića.

- Postoje knjige koje sa svakim novim čitanjem pojačavaju optiku, rastu u nama i mi sa njima postajemo bolji, svejedno u kakvom raspoloženju se prepuštamo tekstu. Takva dela ne prepoznajemo samo kao ubedljivo izgrađen literarni svet, već kao paralelno oživljeni život sam. Takvu žudi da napiše svaki pisac, al, one uspevaju samo retkima. Takvu knjigu napisao je Meša Selimović. Mislim, naravno, na roman“Derviš i smrt“ - rekao je Velikić, dodajući da se „stvarni pejzaž u kojem se priprema sudbina svakog pojedinca ne zavisi samo o njemu, te da ne biramo ni jezik, ni naciju u kojoj se rodimo.

- Ne biramo ni vreme, ni prostor u kojem ćemo provesti zemaljski život. Ali, biramo svoj put, biramo način na koji ćemo proći ispod zvezda - naglasio je nagrađeni pisac. Prema njegovom mišljenju, „taj stvarni pejzaž izmiče unutrašnjim objektivima koji bi da za trenutak uhvate jedinstveni snimak geografije duše, prostor u kome je upisan celokupni inventar života, svaki lik uhvaćen u prolazu, šum lišća u krošnjama bezimenog bulevara u predvečerje, miris ustajale vode, intonacije banalnih rečenica izgovorene glasovima nepoznatih osoba, čitav jedan univerzum koji podrhtava u temeljima zdanja sagrađenog svesnim namerama i odlukama, ali i tajnim slutnjama, magmom predosećanja. Pejzaž u kome je izmaštani lik, dvojnik sačinjen od žudnji i uspomena, izmišljenih i stvarnih, svedok samoće u predelima vlastite savesti - istakao je, između ostalog, Velikić.

Ocenjujući roman „Ruski prozor“ književni kritičar Mileta Aćimović Ivkov je rekao da i sama naslovna metafora uzanog ruskog prozora (fortočke) indirektno, no sugestivno i uverljivo ukazuje na umetnost kao jedinu izvesnost koja, prodornošću i snagom metafizičke vizije, postojano nadilazi usud istorije i determinizam egzistencije.

Autor:

Mila Milosavljević