Nivo ljudskih prava u Srbiji visok, osim na Kosovu

Politika

Ženeva – Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je juče u Ženevi da je Srbija ostvarila ogroman napredak u poštovanju ljudskih prava od 2000. godine, ali da kontrast tome predstavlja Kosovo pod upravom UN, na kojem su oni koji su „ranjivi – jednostavno zaboravljeni”.„Demokratska vlada Srbije ponosna je na svoja dostignuća u zaštiti ljudskih prava u jugoistočnoj Evropi. Od pada režima Slobodana Miloševića oktobra 2000. godine ostvarili smo ogromna dostignuća u zaštiti ljudskih prava”, rekao je Jeremić u govoru na sednici Saveta UN za ljudska prava.

Šef srpske diplomatije je posebno istakao nivo poštovanja ljudskih prava u Vojvodini, koju, kako je naveo, s razlogom zovu „minijaturna Evropa”.„To je mesto tolerancije i integracije, koje je prihvatilo više od 250.000 izbeglica iz građanskih ratova u Hrvatskoj i Bosni. To je bezbedni bastion prosperiteta u kojem harmonično, a ne jedni pored drugih, živi 25 nacionalnih zajednica”, rekao je on.„Za razliku od stanja u onim delovima koji su pod direktnom jurisdikcijom institucija naše vlade, stanje ljudskih prava u našoj južnoj pokrajini, Kosovu i Metohiji, koje se trenutno nalazi pod upravom UN, sumorno je”, rekao je Jeremić, ukazavši da je „Kosovo mesto na kojem su ranjivi – jednostavno zaboravljeni”.„Po dolasku UN i NATO-a juna 1999. godine, posle 78 dana bombardovanja, stotine hiljada Srba, Roma, Bošnjaka i drugih etnički je očišćeno sa svojih vekovnih ognjišta. Stotine ih je ubijeno, a hiljade su nestale bez traga. Desetine hiljada kuća i radnji je uništeno, a druge desetine hiljada bespravno su okupirali Albanci”, rekao je on.

Jeremić je podsetio da je Komitet UN za ljudska prava oštro kritikovao nedostatak zaštite ljudskih prava na Kosovu, zaključivši da je „diskriminacija protiv Srba i Roma opšta pojava”, što su ponovili i Amnesti internešenel i Hjuman rajts voč.„Uzmite u obzir da je na stotine srpskih svetilišta i danas pod ozbiljnom zaštitom NATO-a. Monasi, monahinje i sveštenstvo žive okruženi tenkovima, bodljikavom žicom i ogradom pod naponom. Više od 150 srpskih crkava i manastira uništeno je od juna 1999. godine, što predstavlja čin kulturnog čišćenja”, napomenuo je Jeremić, ukazavši da ovi objekti imaju veliku važnost za srpski narod, a da su mnogi stavljeni pod zaštitu Uneska.

Ministar je naveo da je „jednostrano, nelegalno i nelegitimno proglašenje nezavisnosti Kosova” duboko pogodilo Srbiju, jer „Kosovo predstavlja suštinsku vezu između srpske prošlosti i evropske budućnosti”.„To, međutim, nije jedini razlog za sadašnju situaciju u regionu i širom sveta, koju su izazvali nelegalni akti prištinskih vlasti. Kao rezultat priznanja pokušaja otcepljenja kosovskih Albanaca od Srbije od strane dvadesetak država, operativna logika međunarodnog sistema direktno je ugrožena”, rekao je on.

Jeremić je ponovio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i pozvao zemlje koje su je priznale da ponovo razmotre tu odluku, a one koje to nisu učinile da ostanu na tom kursu kako bi se odbranio međunarodni sistem koji je ozbiljno ugrožen.„Aplaudiramo UN koje su se do sada odupirale pritiscima glasne manjine zemalja da upravu južnom srpskom pokrajinom predaju nelegalnoj misiji EU, koja predstavlja jasno kršenje Rezolucije 1244”, dodao je on.

Jeremić je rekao da je Srbija, da bi pokazala svoju privrženost poštovanju ljudskih prava, odlučila da se kandiduje za članstvo u Savetu za ljudska prava, u periodu od 2008. do 2011. godine, o čemu će se glasati u maju na Generalnoj skupštini UN.

Tanjug

--------------------------------------------------------------------------

Slobodanka Tasić je Ana Frank Balkana

Ženeva –Srpska devojčice sa Kosova Slobodanka Tasić, čije je potresno pismo predsednik Srbije Boris Tadić pročitao na Savetu bezbednosti, bila je primorana da zbog pretnji Albanaca napusti Kosovo i Metohiju, rekao je juče šef diplomatije Vuk Jeremić na sednici Saveta UN za ljudska prava u Ženevi.

Slobodanka, koja je imala sedam godina kada je počelo bombardovanje SRJ, kada je njen otac Saša nestao i kada je morala da napusti svoje rodno selo Strezovce, napisala je pismo Tadiću u kojem je opisala tešku situaciju u kojoj se nalazi kao interno raseljeno lice na Kosovu, gde živi u strahu i bolu.

Jeremić je citirao deo pisma u kojem je Slobodanka navela da je njoj i drugoj srpskoj deci na Kosovu „oduzeto pravo na nedužno detinjstvo, pravo na slobodan život, pravo na sreću, da je oduzeto pravo na toplinu porodičnog života” i zatražila od predsednika da učini sve kako im ne bi bilo oduzeto „i pravo na život u svojoj zemlji”.„Sada su pokušali da joj oduzmu čak i to pravo. Slobodanka danas više ne boravi stalno na Kosovu. Kada je predsednik Tadić pročitao pismo, njena porodica je bila primorana da pobegne zbog pretnji kosovskih Albanaca. Rekli su joj 'seti se šta se dogodilo tvom mužu'”, rekao je Jeremić.„To je bilo previše za porodicu ove mlade Srpkinje sa Kosova – za Anu Frank sa Balkana. Nju, međutim, mesto rođenja i dalje privlači, tako da se stalno kreće između bezbednosti, koju joj pruža centralna Srbija, i opasnosti Kosova, kojim vladaju secesionisti”, naglasio je sef srpske diplomatije.„To je današnja realnost na Kosovu. Mračna, ružna realnost koja leži u srcu Evrope. To je realnost koju su neki odlučili da nagrade nezavisnošću”, ukazao je Jeremić na sednici Saveta UN za ljudska prava.

Tanjug

[objavljeno: 04/03/2008.]