Vozovi u Srbiji danas idu sporije nego 1829. u Engleskoj

LOŠE - Brzi voz Subotica - Beograd 1926. godine putovao je tri sata i 15 minuta, 1989. godine oko dva sata, a prošle godine trebalo mu je tri sata i osam minuta. Dakle, za 82 godine mi nismo napravili nikakav pomak - rekao je predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš, koji je u čast ovog jubileja sa novinarima i saradnicima prešao deonicu pruge Novi Sad - Gajdobra.

On je naveo i da prosečna brzina vozova u Srbiji danas iznosi 45 kilometara na sat, a da je na pruzi između Liverpula i Mančestera, u Engleskoj, parna lokomotiva 1829. godine išla prosečnom brzinom od 56 kilometara na sat. Takođe, Kostreš kaže da će uskoro pokrenuti inicijativu za izmenu Zakona o železnici jer je stanje železnice u Vojvodini veoma loše.

- Stanje bi sigurno bilo mnogo bolje kada bi se pokrajini vratile nadležnosti, odnosno ono što joj je nezakonito oduzeto Ustavom iz 1990. godine kada je, između ostalog, ukinuto Železničko-transportno preduzeće u Novom Sadu i formirano jedinstveno preduzeće u Beogradu - istakao je Kostreš.

On je ukazao na to da je Vojvodina na ovaj način došla u situaciju da mora da iznajmljuje sopstvene vozove.

- Od 1977. do 1989. Vojvodina je imala je 550 kilometara pruga, 44 elektrolokomotive, 10 elektromotornih vozova, 94 dizel lokomotive, 13 parnih lokomotiva, 67 šinobusa, 161 putnička kola sa 17.000 sedišta i 600 ležajeva, kao i više od 6.000 teretnih vagona. ŽTO „Novi Sad” tada je imala elektrolokomotive za brzine od 160 km na sat i vagone za brzinu od 200 km na sat - naglasio je Kostreš.

On je naveo da je, prema zvaničnim podacima, učinak železnica u Vojvodini u 2005. godini sveden na 25 odsto učinka iz 1989. godine, da su vozna sredstva stara i preko 50 godina, a od 1989. broj zaposlenih je smanjen sa 13.800 na 5.300 osoba.

Izložba železničkih fotografija

Sekretar Vojvođanskog društva za železnicu Miodrag Đukić izjavio je na otvaranju izložbe železničkih fotografija Danila Jerkovića povodom jučerašnjeg jubileja da je dolazak železnice u Novi Sad omogućio intezivan razvoj grada. „Taj potez omogućio je izgradnju električne centrale i njeno pouzdano snabdevanje gorivom, uvođenje električne rasvete po ulicama i kućama, uvođenje gradskog tramvaja, opsluživanje pristaništa, dve industrijske zone, izgradnju aerodroma, sajma i naftnog terminala”, rekao je Đukić.