Dulić traži stav vlade, a radikali Dulićevu smenu

Prva sednica prolećnog zasedanja Narodne skupštine Srbije nije trajala duže od pola sata. Toliko vremena bilo je potrebno da poslanici usvoje dnevni red, u koji je, kao prva tačka, uvršćen Predlog rezolucije o zaštiti integriteta i suvereniteta Srbije u odnosima sa međunarodnim organizacijama, koju su predložili radikali, a podržali DSS–NS i SPS. Predsednik parlamenta Oliver Dulić primenio je prvi od dva scenarija koje je DS pripremio dok se preksinoć zahuktavala kriza vladajuće koalicije: prekinuo je sednicu uz obrazloženje da vlada nije dala mišljenje o ovom dokumentu i odredio pauzu u radu dok ne stigne vladin stav.

Dulić kaže da bi sednica parlamenta mogla da se nastavi već u petak u deset ujutro, pod uslovom da Vlada Srbije još danas oceni dokument kojim se nastavak pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji uslovljava prethodnim priznanjem Brisela da je Kosovo neodvojivi deo Srbije. Bez stava vlade, bio je jasan Dulić, nema ni nastavka skupštine.

Kao što se moglo i očekivati, Tomislav Nikolić (SRS) žučno je reagovao tvrdnjom da Dulić blokira rad parlamenta i da će radikali zbog toga tražiti da on bude razrešen dužnosti. Miloš Aligrudić nije želeo da komentariše ovaj zahtev, iako i DSS i NS zameraju Duliću što je prekinuo sednicu. Nada Kolundžija iz DS-a je odmah kategorički upozorila da bi „pokretanje inicijative za smenu predsednika skupštine značilo kraj vlade”.

Odmah su pomenuti i vanredni parlamentarni izbori, ali su svi, uključujući tu i DS i DSS–NS i G17 plus, ostavili mogućnost da se za par dana „ohlade glave, sedne za sto i pronađe neko kompromisno rešenje” (Oliver Dulić), jer destabilizacija institucija nikome nije u interesu. Čak je i Nikolić, koji je uveren da bi radikali posle vanrednih izbora imali više poslanika, pomirljivo rekao da sad „nije tema neka druga vlada, tema je Kosmet, tema je interes Srbije”. Jedino je Čedomir Jovanović (LDP) bio za: po njemu, samo vanredni parlamentarni izbori „mogu rešiti problem u kome se naše društvo nalazi”.

Ovo bi bio epilog kratkotrajnoj rada srpskog parlamenta, a odavno sala za zasedanje nije bila tako puna kao juče, kada je prisustvovalo više od 200 poslanika. Za to da se rezolucija uvrsti u dnevni glasala su 133 poslanika SRS-a, DSS-a, NS-a i SPS-a, protiv su bila 22 poslanika, a 37 nije učestvovalo u glasanju. Demokratska stranka i G17 plus, kao i opozicione LDP, LSV i SVM, rezoluciju su ocenile kao zaustavljanje evropskog puta i dovođenje Srbije u potpunu izolaciju. Kad je o ishodu glasanja reč, Nada Kolundžija je primetila da je „na jednom važnom spoljnopolitičkom pitanju stvorena nova, drugačija skupštinska većina u odnosu na onu koja je formirala vladu”. Odmah je, ipak, dodala da DS nema nameru da ruši vladu: „naš interes je da vlada radi u skladu sa programom koji je usvojen u skupštini i da se poštuju demokratska pravila po kojima ne možete za jedno važno državno pitanje tražiti drugu političku većinu u odnosu na onu sa kojom ste formirali vladu”. Po njoj, DS neće biti destabilizirajući faktor, a, „oni koji smatraju da politiku mogu da vode tako što su potpisali ugovor sa jednim timom, a onda malo da daju golove za račun drugog tima, treba da znaju da to nisu pravila demokratije”.

Miloš Aligrudić odbacio je „aluzije” da DSS hoće da „pravi nekakvu novu skupštinsku većinu”. DSS, tvrdi on, poštuje vladina većina u parlamentu. Aligrudić je odbacio i optužbe da je DSS protiv evrointegracija, „to je prljava neistina, DSS je sve učinio da Srbija bude bliže EU, setite se udarničkog rada prve Koštuničine vlade na tome”. On je naveo da je za DSS Evropa i dalje prioritet, ali i da je odbrana teritorijalnog integriteta države iznad svega, a „ako neko želi da promeni državnu politiku, taj mora iskreno i jasno to da kaže”.

Tomislav Nikolić je izneo mišljenje da je DS pobegao od rasprave. Oko Ustava po kom je Kosovo deo Srbije složile su se sve stranke, podsetio je on, uz opasku da „onaj ko želi da prenebregne da je Srbija tolika koliko piše u Ustavu, neka prvo promeni Ustav”.

Ni Čedomir Jovanović nije pohvalio odluku o prekidu sednice skupštine, ocenjujući da je „ovo trenutak u kome se jasno formuliše pozicija antievropskog bloka, ali je nejasno ko čini iskrenu evropsku političku scenu”.

M. Čekerevac

----------------------------------------------------------

Kvorum i podeljeno glasanje

Iako je juče u deset ujutro u sali bilo više od 150 poslanika, sednica parlamenta nije mogla da počne zbog nedostatka kvoruma. Prisutni poslanici DS-a i G17 plus izvukli su svoje kartice, pa je ispalo da u sali nema više od 110 poslanika, a za kvorum treba 126. Posle jednog sata čekanja, okupila su se 132 poslanika SRS, DSS–NS i SPS. „Obezbeđivači” kvoruma razišli su se, međutim, kad se glasalo da stavljanje na dnevni red vladinih predloga zakona: dok je vladajuća koalicija bila jedinstveno „za”, radikali su bili protiv.

------------------------------------------------------------

Nikolićeve „packe” poslanicima

Tomislava Nikolića jako su naljutili njegovi poslanici što nisu stigli na vreme za utvrđivanje kvoruma, pa ih je, dok je trajala pauza, uveo u salu i održao im „lekciju” da to tako neće moći, da će biti zamene poslanika... Dok je Nikolić stajao, radikali su sedeli i dobili listing sa glasanja da „se zaokruže” ko je prisutan, a ko ne. Tu su dočekali 11 sati i to u punom sastavu.

----------------------------------------------------------

Bedževi

Poslanike su juče na prijavnici ispred sale za zasedanje čekali pokloni, koje im je pripremio DSS – bedževi sa natpisom „Kosovo je Srbija”. Međutim, osim poslanika iz poslaničkog kluba DSS–NS drugi ih nisu uzimali, ali se hol šarenio od „zakićenih” stranačkih revera... Upitan zašto nije uzeo DSS-ov bedž, Tomislav Nikolić je pitao novinare zašto to oni nisu učinili, pa je dodao: „Pa, šta znam, valjda je to da je Kosovo Srbija u mom srcu, a sad, kao šef tima za odbranu Vojislava Šešelja, bijem i tu bitku u Hagu, pa to bedžom pokazujem, a da sam za odbranu Kosova pokazujem svakim svojim postupkom”.

-----------------------------------------------------------------

Dulić: Da je predlog bio drugačiji

Objašnjavajući zašto je prekinuo sednicu i zašto smatra da predložena rezolucija, po njemu, predstavlja „zaklinjanje da će zauvek biti prekinuti odnosi sa Evropskom unijom, što nije način da se zaštiti Kosmet”, Oliver Dulić je rekao: „Da je neko predložio da parlament izglasa zahtev Evropskoj uniji da, što je pre moguće, predloži Srbiji potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u čijem se sadržaju potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet ove zemlje, to bih razumeo kao odgovorno ponašanje. Ali, ako neko želi da iskoristi Kosmet da bi nas trajno odvojio od EU, to se ne može dopustiti. Lično, ja ne mogu biti predsednik parlamenta koji bi doneo antievropsku rezoluciju”.

-----------------------------------------------------------------

Šta piše u rezoluciji

U predlogu Rezolucije SRS-a, osuđuje se „protivpravna odluka EU da na teritoriju Srbije u Pokrajinu Kosovo i Metohija pošalje misiju Euleks” i konstatuje „da je EU prekršila osnovne principe međunarodnog prava i posebno Rezoluciju 1244, koja izričito garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije”.

Protivpravnim slanjem misije Euleks Evropska unija pokušava da pruži legitimitet i policijsko-civilnu podršku jednostrano proglašenoj lažnoj državi Kosovo.

U tački 3. predloga navodi se: „Narodna skupština Republike Srbije poziva EU da jasno i nedvosmisleno potvrdi celovitost državne teritorije Republike Srbije, kao jedini uslov za nastavak pregovora o pridruživanju Srbije EU. Srbija će pregovarati o prijemu u članstvo EU, ukoliko EU ispuni ovaj, najmanju mogući, zahtev države Srbije.

Narodna skupština konstatuje da Srbija saglasno Ustavu Srbije samo kao celovita država sa Pokrajinom Kosovo i Metohija kao svojim sastavnim i neotuđivim delom može zaključivati sporazume sa EU. Narodna skupština konstatuje da je Srbija kao celovita država sa svojom pokrajinom Kosovo i Metohija punopravan član UN i OEBS-a i da Srbija u tri najvažnije međunarodne organizacije UN, OEBS i EU može biti član samo u svojoj punoj teritorijalnoj celovitosti sa svojom pokrajinom Kosovom i Metohijom”.

[objavljeno: 06/03/2008.]