Vesti » Press 06.03.2008
OKOLO PO DVA
KOMENTAR DANA - MILAN GRUJIĆ Nije bio loš ovogodišnji FEST. Bar što se tiče filmova koje sam stigao da gledam - u pola osam i deset, posle posla, dakle, „prime time". Doduše, nije tu bilo mesta za rumunski film „4 meseca, 3 nedelje i 2 dana", za koji je režiser Kristijan Munđiju dobio „Zlatnu palmu" i nagradu FIPRESCI. Pustili su ga negde u vreme ručka. Jer, moralo se naći mesta za „Rat Čarlija Vilsona", potpunu budalaštinu, u kojoj pola filma gledate kako Rusi po Avganistanu nemilosrdno ubijaju i staro i mlado. Glavne uloge Tom Henks
Press četvrtak, 6. mart 2008.
Ima, s druge strane, jedan odličan film, koji nije bio na FEST-u. Režija je jedinstvena, a scenario fascinantan. Traje već nedeljama, a gledaoci nikako ne napuštaju salu. Primećeno je, međutim, da menjaju mesta, ostavljajući sve veću prazninu u sredini. Loši su jedino glumci.
Za početak filma, Srbija je imala gotovo idealnu ulogu. Ukrali su joj najvrednije što ima, jer je slaba, a lopovi beskrupulozni. Režiser je rutinski pratio radnju, poštujući tajne zanata. Srbija nije trebalo da uradi ništa i priča bi se za nju završila hepiendom.
Onda je, nažalost, film odjednom postao dobar. Srbi su se potukli između sebe, ostavljajući lopovima vreme da pobegnu.
Tomislav je počeo da se ponaša kao da je na izborima pobedio; Vojislav se odlučio na samoizolaciju, ali iz straha od usamljenosti rešio je da sa sobom povede i nas osam miliona; Boris se, valjda, uplašio da je na izborima nekako izgubio, pa još skuplja snagu da se suprotstavi Vojislavu i Tomislavu...
A kada su povrh svega jedan na drugog udarili Artemije i Amfilohije, ostao sam ubeđen da film režira Tarantino. Kako to u Srbiji obično biva, u pitanju je bila dužina.
Evropa neće dozvoliti Srbiji da ne uđe u Evropsku uniju. Plašim se da će nas istorija na neki način uporediti s robovlasnicima s juga SAD koji su se pre 150 godina protivili industrijalizaciji. Linkoln ih je potukao, ali su ga potom smakli u atentatu. Nasledio ga je unionista s juga Endru Džonson i pomirenje je palo. Kako se samo rimuju industrijalizacija i globalizacija...
Pošalji komentar
Za početak filma, Srbija je imala gotovo idealnu ulogu. Ukrali su joj najvrednije što ima, jer je slaba, a lopovi beskrupulozni. Režiser je rutinski pratio radnju, poštujući tajne zanata. Srbija nije trebalo da uradi ništa i priča bi se za nju završila hepiendom.
Onda je, nažalost, film odjednom postao dobar. Srbi su se potukli između sebe, ostavljajući lopovima vreme da pobegnu.
Tomislav je počeo da se ponaša kao da je na izborima pobedio; Vojislav se odlučio na samoizolaciju, ali iz straha od usamljenosti rešio je da sa sobom povede i nas osam miliona; Boris se, valjda, uplašio da je na izborima nekako izgubio, pa još skuplja snagu da se suprotstavi Vojislavu i Tomislavu...
A kada su povrh svega jedan na drugog udarili Artemije i Amfilohije, ostao sam ubeđen da film režira Tarantino. Kako to u Srbiji obično biva, u pitanju je bila dužina.
Evropa neće dozvoliti Srbiji da ne uđe u Evropsku uniju. Plašim se da će nas istorija na neki način uporediti s robovlasnicima s juga SAD koji su se pre 150 godina protivili industrijalizaciji. Linkoln ih je potukao, ali su ga potom smakli u atentatu. Nasledio ga je unionista s juga Endru Džonson i pomirenje je palo. Kako se samo rimuju industrijalizacija i globalizacija...
Pošalji komentar
Preuzeto sa sajta pressonline.rs »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari