VATRA TEŽAK PROTIVNIK

Gašenje eventualnog požara u gotovo svim gradskim soliterima bila bi teška, opasna i neizvesna avantura jer su hidranti uglavnom pokvareni, vrata stepeništa namenjenih za hitnu evakuaciju zaključana, a protivpožarni aparati najčešće pokradeni. Takođe, nije redak slučaj da stanari protivpožarno stepenište pretvore u vešernice, hodnike i špajze, pa bi hitna evakuacija bila nemoguća.

KAZNE DO POLA MILIONA DINARA

Ukoliko inspektori Uprave za protivpožarnu zaštitu primete da određeni objekat ne ispunjava potrebne uslove, opominju vlasnika da ispravi nepravilnosti. Ako to ne urade, inspektori podnose prijavu sudiji za prekršaje, koji određuje koja će kazna biti i koliko će nesavesni vlasnik morati da plati. Zakon predviđa kazne od 50.000 do 500.000 dinara.

U preksinoćnjem požaru na 19. spratu solitera „Rudo 2" Istočne kapije grada, tridesetak vatrogasaca uspelo je brzo da ugasi vatru, iako su jedva prišli zgradi zbog parkiranih vozila. Kako su naveli, hidrant u zgradi bio je, srećom, ispravan.

- Visoke zgrade u Beogradu zaista su izazov jer su protivpožarna stepeništa često neprohodna. Građani ih čak pretvaraju u ostave, niko ih ne održava, a neretko su i zakrčena. Takav je slučaj bio i nedavno kada je izbio požar u Beograđanci. Naši vatrogasci su imali problem da priđu stepeništu - kaže Zoran Hadžić, načelnika Uprave za protivpožarnu zaštitu.

Inspekcija

Međutim, ni objekti manji od 150 kvadrata, poput kafića, galerija, prodavnica ili butika nisu bezbedniji. Donedavno niko nije kontrolisao protivpožarnu zaštitu manjih objekata. Ipak, bolnice, škole i domovi zdravlja sigurni su jer imaju svu potrebnu opremu.

Prema njegovim rečima, manji objekti do sada su dobijali odobrenje za rad od građevinske inspekcije u opštinama, jer su „smatrani za objekte od manjeg rizika".

- Dobili smo dopis da od sada sve kontrolišemo i uskoro ćemo krenuti u opsežnu akciju. Sve objekte od javnog značaja kontrolišemo jednom godišnje, a ugostiteljske dva puta - pred turističku sezonu i Novu godinu. Kontrolišemo da li u prostorijama ima dovoljan broj aparata, da li su ispravni, ima li rezervnih izlaza.... - objašnjava Zoran Hadžić.

Redakciji Pressa potvrđeno je u brojnim školama, vrtićima i domovima zdravlja da su svi koji borave u tim ustanovama - bezbedni.

Najbolji od najgorih

Međutim, neke ustanove, poput Etnografskog muzeja, ipak upozoravaju da oprema koju poseduju nije dovoljna i da veoma vredne zbirke mogu za kratko vreme da se pretvore u prah!

GRAĐANI, PRIJAVITE!

Zoran Hadžić, načelnik Uprave za protivpožarnu zaštitu, upozorava građane da ako primete da je neko od komšija pretvorio stan u kafić, obavezno to prijave.

- Objekat za 200 ljudi, na primer, obavezno mora da ima rezervni izlaz, protivpožarno svetlo, njegova unutrašnjost ne sme da bude opremljena lako zapaljivim materijalima, i naravno mora da ima ispravnu hidrauličnu mrežu i aparate - objašnjava Hadžić.

- Pre osam godina imali smo požar, to je bila jeziva scena. Nemamo dovoljan broj oglašivača požara, niti potrebna vrata koja sprečavaju da vatra dospe u prostoriju punih 90 minuta. Zbog toga sam nebrojeno puta išao kod sudije za prekršaje, plaćao kazne, ali Ministarstvo kulture ostalo je nemo za naše zahteve. Ipak, mogu reći da smo najbolji od najgorih, jer onu opremu koju imamo održavamo redovno - kaže Miroslav Tasić, zadužen za opšte poslove u Etnografskom muzeju.

I zamenik upravnika Narodne biblioteke Srbije, u čijem se trezoru čuvaju knjige koje predstavljaju kulturno blago Srbije, potvrđuje da nemaju potrebnu zaštitu.

- Biblioteka je veličine 22.000 kvadratnih metara, a pre dve godine smo po nalogu inspektora morali da postavimo nov sistem za javljanje požara. Imamo aparate za gašenje, ali to nije dovoljno - objašnjava Branislav Stanković.

DANIJELA LUKOVIĆ

Pošalji komentar