ŽELEZNICA NA SLEPOM KOLOSEKU

Železnica i pruge u Vojvodini su u katastrofalnom stanju, pruge u mnogim opštinama zarastaju u krov, na njima stoje očerupani vagoni a, prema procenama stručnjaka, ova vrsta saobraćaja u severnoj srpskoj pokrajini zaostaje za evropskim standardima za više od pola veka! Na nekim deonicama putnike prevoze šinobusi stari više od 50 godina! Zbog zastarelih vozova, otkazivanja i kašnjenja, železnica je postala nepouzdan i nedovoljno dobar prevoznik, pa se najveći deo robnih tokova preusmerava na prevoz kamionima.

fakti

- Prvi putnički voz u Vojvodini, iz Subotice u Novi Sad, krenuo je 5. marta 1883. godine

- Sedamdesetih godina se iz Beograda u Suboticu stizalo za dva sata. Danas se ta relacija prelazi za tri i po sata, kao pre Prvog svetskog rata

- Na nekim prugama vozovi ne smeju ići većom brzinom od 40 kilometara na čas, a vozovi koji iz Srbije idu u Evropu morali bi da se kreću brzinom od najmanje 120 kilometara na sat, dok bi lokalnim prugama morali da voze 80 kilometara

- Sedamdesetih godina u Vojvodini je bilo dnevno oko 500 polazaka putničkih vozova, a danas ih ima manje od sto

To privredi znatno povećava troškove, uništava ionako loše saobraćajnice u Vojvodini, stvara buku i zagađuje okolinu izduvnim gasovima. Ušteda u prevozu železnicom je višestruka, transport robe upola jeftiniji, prevoz putnika čak i tri do četiri puta. Iz mnogih vojvođanskih opština zbog toga je upućen zahtev za revitalizaciju pruga. To je i osnovni razlog što je urađena Studija revitalizacije železničkog saobraćaja u Zapadnobačkom okrugu, pri kraju je ona koja se odnosi na Južnobanatski okrug, priprema se za Srednjobanatski...

Predsednik Skupštine Vojvodine prekjuče je održao konferenciju za novinare u vozu kako bi ukazao u koliko je lošem stanju vojvođanska železnica.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za privredu Siniša Isakov kaže da će pokrajinska vlada podržati revitalizaciju železnice. Opštine mogu da traže novac za revitalizaciju pruga iz Nacionalnog investicionog programa i republičkih sredstava za regionalni razvoj, pokrajinskih sredstava, fondova u okviru prekogranične saradnje...

Da se u Vojvodini, bar delimično, prešlo „sa studija na pruge", govori odluka da se remontuje pruga Beograd-Pančevo-Vršac-državna granica, koja će koštati oko pet miliona evra. Obnova pruge Pančevo-Zrenjanin košta 17,5 miliona evra, a potpisan je i protokol o obnovi pruge Petrovaradin-Beočin, vredan 16 miliona evra.

Milena Bošan, šef Sekcije za saobraćajne poslove u Zrenjaninu, kaže da su pruge u srednjem Banatu uglavnom dobre i na njima su moguće brzine i od 100 kilometara na sat, a kada je reč o onima u lošem stanju, kaže da je najveći ograničavajući faktor Zakon o železnici.

- Mi pripadamo regionalnom i lokalnom saobraćaju, a zakon kaže da je prioritet Koridor 10. Drugo što nas ograničava jeste stanje privrede. Remontovali smo prugu Zrenjanin-Sečanj-Vršac, ali tu praktično privrede više nemate, pa i nema šta da se transportuje. Nema privrede, nema šta da se vozi, a nema ni većeg mesta, pa nema ni putnika. Zbog toga vozovi tuda više ne idu, četiri godine nema putničkog saobraćaja prema Sečnju do Vršca. Stanje šina na celom potezu koji mi pokrivamo jeste solidno, ali, da bi bilo bolje, moraju za to da budu zainteresovane lokalna samouprava i privreda. Kada je pre 15 godina radila zrenjaninska privreda, mi smo godišnje prevozili oko milion tona robe, a sada i manje od polovine od toga. Sada su nam ciljna grupa đaci, za koje smo mi najjeftiniji - kaže Bošanova.

M. NEDELJKOV

Pošalji komentar