Pet vekova manastira Krušedol

KRUŠEDOL - Operativni odbor za obeležavanje pet vekova manastira Krušedola usvojio je danas konačan predlog programa i projekata koji će biti završeni do centralne manifestacije proslave jubileja tog najznačajnijeg fruškogorskog manastira, polovinom iduće godine.

Izvršno veće Vojvodine spremno je da prihvati najveći deo finansijskih i drugih obaveza iz predviđenog programa a očekujemo i veliku pomoć države Srbije u obeležavanju tog izuzetnog jubileja, izjavio je Tanjugu predsednik Odbora i potpredsednik pokrajinske vlade Dušan Jakovljev.

Među mnogobrojnim predlozima, Odbor je dao inicijativu da se izmeste vojni objekti u neposrednoj blizini manastira i da se na tom prostoru napravi omladinski kamp sa primerenim sadržajima. Ti vojni kapaciteti se inače nalaze na manastirskoj zemlji koja bi za godinu-dve trebalo po zakonu da bude vraćena manastiru i kako je rekao Jakovljev, inicijativa za ubrzanje tog procesa biće "već koliko sutra prosleđena ministarstvima odbrane i vera".

Predloženo je i da se u manastiru i njegovom okruženju obave značajni infrastrukturni radovi, kao što su prilazni putevi, parkinzi, trafo-stanica i drugi, koji će ostati na dobrobit čitavoj Fruškoj gori i kompleksu fruškogorskih manastira, rekao je Jakovljev.

Do jubileja će biti štampana monografija "Manastir Krušedol" autora prof. dr Miroslava Timotijevića a Muzej Vojvodine i galerija Matice srpske u Novom Sadu organizovaće izložbu "Riznica manastira Krušedola". Biće izrađena i projektna dokumentacija za formiranje riznice u delu manastirskog konaka a radovi na tom projektu trebalo bi da počnu već u naredna dva meseca, istakao je Jakovljev napomenuvši da će biti organizovano i nekoliko naučnih i stručnih skupova o manastiru i verskom turizmu.

Odbor će uskoro raspisati i konkurs za suvenire jubileja pet vekova Krušedola a nosilac tog projekta biće galerija Matice srpske. Krušedol, najznačajniji fruškogorski manastir po poreklu i istorijsko-kulturnoj ulozi, osnovao je vladika Maksim (Đorđe) Branković početkom 16. veka.

Za Srbe preko Save i Dunava manastir je vekovima bio kulturni, politički i verski centar a manastirska crkva postala je mauzolej crkvenih i drugih znamenitih ličnosti srpske istorije.