Vesti » Vrele gume 07.03.2008
Robert Kubica
Sreća je u životu izuzetno važna. O tome može da posvedoči Robert Kubica, trenutno najperspektivniji mladi vozač koji dolazi iz Istočne Evrope... Pod srećnom zvezdom
Vrele gume petak, 7. mart 2008.
Još je bio sasvim mali, kada ga je opčinila brzina. Kada je progovorio, Robert Kubica je tražio od roditelja da mu kupuju automobile igračke. Međutim, oni su bili dosta retki u tada, socijalizmom opustošenoj Poljskoj, a uz to i veoma mali, da bi dečak mogao da sedne u njih. Zato je za svoj četvrti rođendan poželeo pravi automobil. I dobio ga, mada u nešto drugačijem obliku. Bio je to minikart u kućnoj izradi, sa motorom koji je imao nepunu jednu konjsku snagu, te jedva dostizao 40 km/h. I to mu je sve do sedme godine bilo glavno vozilo. A tada je već dobio priliku da sedne u pravi karting. I tako je započela vozačka karijera, Roberta Kubice, prvog Poljaka u F1.
Zapravo, mršavi momak iz Krakowa, rođen 7. decembra 1984. je još neko vreme morao da sačeka, da bi dobio takmičarsku licencu. Tako je još pune tri godine, dakle do svoje desete, Kubica vozio karting ”ilegalno”, na parkinzima između automobila. A onda je 1995. konačno ušao u Šampionat Poljske u kartingu za juniore. I gotovo odmah je privukao pažnju, jer je u tri godine osvojio šest različitih šampionskih titula u juniorskoj konkurenciji.
Godine 1998. njegov otac je odlučio da ga ubaci na internacionalnu scenu, tačnije u Šampionat Italije u kartingu za juniore. Međutim, tu su već nakon tri trke nastupili finansijski problemi. I kada je Robert Kubica već pomislio da je njegova vozačka karijera gotova, sreća mu se osmehnula. Ljudi iz kompanije CRG su prepoznali talenat mladog Poljaka i pozvali ga na testove. I nusu pogrešili. Kubica je te godine postao prvi strani vozač koji je osvojio nacionalni Šampionat Italije u kartingu. Uz to, bio je drugi u Šampionatu Evrope, uz prvo mesto na prestižnom Kart Cupu u Monaku. A nakon toga je sve bilo lakše...
Preselio se u Italiju, naučio jezik, usvojio običaje i uopšte prihvatio Italiju kao svoju drugu domovinu. A i Italija je prihvatila njega. Ta veza se jasno može videti kada se Kubica pomalo opusti i počne da ”priča rukama”, kao pravi Italijan. Naravno, pasta mu je postala omiljeno jelo, a ponekad mu ”izleti” i poneka italijanska reč, kao recimo dok smo sedeli u motorhomu BMW Saubera i razgovarali. Želeći da bude pravi domaćin simpatični Poljak je upitao ”Con aqua?” misleći da li možda želimo da njegov omiljeni sok od sveže ceđene pomorandže razredimo sa vodom.
Kubica je ostao u kartingu sve do 2001, kada je prešao u italijansku Formulu Renault 2000. Naredne godine je postao član Programa za razvoj vozača, koji je sponzorisao Renault, te istovremeno osvojio vicešampionsku titulu u spomenutom takmičenju, dok mu je u evropskoj Formuli Renault 2000 na kraju sezone pripalo sedmo mesto. U sezoni 2003. već je napredovao i dobio angažman u evropskoj Formuli 3. Međutim, njegova karijera je ponovo bila ozbiljno ugrožena kada je u saobraćajnoj nesreći, kao pešak, teško povredio ruku. Srećom, nakon nekoliko operacija i sa 18 titanijumskih šrafova, uspeo je da se vrati takmičenjima. Kao vozač Prema Powertama, u toj sezoni, uspeo je da zabeleži i jednu pobedu.
Naredne, 2004. godine Robert Kubica je prešao u ASL Mucke Motorsport tim, ali je sezona bila razočaravajuća. Na kraju je čak i Renault odustao od podrške, tako da je njegov menadžer Daniele Morelli imao mnogo posla oko pronalaženja angažmana za 2005. I ponovo je mladi Poljak imao sreće, kada se našao u ekipi Epsilon Euskadi u Svetskoj seriji Renault. Tu je Kubica ponovo zablistao. Dominirao je u toku sezone, postigao četiri pobede i sasvim zasluženo osvojio šampionsku titulu. Naravno, sa tim, on je dobio još nešto, a to je nagradni test bolida F1 tima Renault.
Na tom testiranju, Robert Kubica je ostavio izuzetno dobar utisak na sve u timu. Ali, i ne samo u ekipi za koju su vozili Fernando Alonso i Giancarlo Fisichella. Talenat su zapazili i u timu BMW Sauber. Zato je već nešto pre katoličkog Božića 2005. njegov menadžer mogao da mu saopšti dobre vesti. Kubica je dobio mesto test vozača u ekipi iz Minhena. I tako je 2006. Poljak započeo kao treći takmičar uz Jacquesa Villeneuvea i Nicka Heidfelda. Nastupao je na privatnim testiranjima, ali i treninzima petkom i gotovo redovno skretao na sebe veliku pažnju dobrim rezultatima.
Nisam sujeveran i nemam neki ritual za sreću. Ali verujem u sreću... I verujem u Boga...
A onda je pred kraj leta 2006. šampion Villeneuve odlučio da ode iz tima. I Kubica je dobio priliku da po prvi put startuje na jednoj trci F1. A bila je to haotična i veoma dramatična VN Mađarske. Novajlija iz Poljske je krenuo sa devete startne pozicije, da bi ciljem prošao kao sedmi. Međutim, poene nije osvojio, jer je kasnije usanovljeno da je njegov bolid bio ispod dozvoljene težine. I to je bilo veliko razočarenje za ambicioznog momka. No, ubrzo, već na trećoj trci na kojoj je startovao, Robert Kubica je ostvario sjajan rezultat. Na stazi u Monzi čak je i vodio, da bi se na kraju kao trećeplasirani popeo na podijum. I tu sezonu je nakon 6 trka završio na 16. mestu u Šampionatu.
U 2007. mladi Poljak je imao malo oscilacija, ali je gotovo uvek bio tik iza vozača ekipa Ferrari i McLaren. I svakako je, uz svog timskog kolegu Heidfelda, izuzetno zaslužan za vicešampionsku titulu tima BMW Sauber. Ipak, mnogi ga znaju i kao čoveka koji je preživeo izuzetno težak udes na trci za VN Kanade, kada je pri brzini od 250 km/h izleteo sa staze i udario u betonski zid. Bolid se bukvalno raspao, ali sreća nije napustila Kubicu. Iz horor-udesa izašao je praktično nepovređen, te samo zbog insistiranja lekara propustio narednu trku. Inače je, kako sam kaže, bio potpuno spreman da već nakon nepunih 6 dana ponovo sedne u kokpit.
Robert Kubica pripada novoj generaciji mladih i talentovanih vozača. Hrabar je i agresivan, odnosno uvek spreman da se upusti u duel sa svakim od konkurenata. Bori se do kraja i retko pravi kompromise. Zbog toga je i miljenik publike, ne samo u rodnoj Poljskoj, nego i mnogo šire. I nesumnjivo da njegovo vreme tek dolazi...
VreleGume: Kako se osećate nakon nepune dve godine provedene u F1?
Kubica: Pa, mogu da kažem dobro. Mada sve to zavisi od načina na koji vam počne karijera. Mislim da je moja počela dobro, mada priznajem da sam imao oscilacija, odnosno uspona i padova.
VreleGume: Koliko je teško vozaču iz Istočne Evrope, jedne bivše komunističke zemlje, da uopšte stigne do F1?
Kubica: Talentovanih vozača ima svuda u svetu, samo im niko ne garantuje da će doći do F1. Neki ne uspeju da se probiju izvan granica svoje zemlje, neki opet dođu do nekih drugih automobilskih takmičenja, a neki i do onih najprestižnijih. Mnogo toga zavisi od sponzora i dobrih angažmana, mada ni sreća nije faktor za podcenjivanje. Uvek treba imati i sreće, a naravno nikada se ne treba predavati. I to važi za sve vozače, bez obzira na poreklo.
VreleGume: Da li je Vaš cilj uvek bila F1 ili neko drugo takmičenje?
Kubica: Ne. Moj cilj nije bila Formula 1, jer mi se na početku karijere činila tako nedostižna. Pre mogu da kažem da je F1 bila moj san, a cilj je bilo neko od drugih internacionalnih automobilskih takmičenja. Iskreno, nisam očekivao da ću postati vozač F1.
VreleGume: To znači da Vam se san ostvario?
Kubica: Da. Moj san se ostvario. Međutim, uvek treba biti realan i svestan mogućnosti. A sanjati može svako, o svemu i svačemu...
VreleGume: Ko je najzaslužniji za ostvarenje tog sna, Vaš menadžer?
Kubica: Mnogo, mnogo kockica se složilo i stvari poklopilo. Čitav splet okolnosti. Naravno, uticalo je i to što sam u kartingu osvojio nekoliko Šampionata, pa sam praktično bez budžeta ušao u Formulu Renault. Novac za moje učešće su dali sponzori, tačnije velike kompanije. Godine 2005. sam opravdao uloženo, kada sam osvojio šampionsku titulu u Svetskoj seriji formule Renault, gde je konkurencija izuzetno velika, kao i kod GP2 takmičenja. Nagrada je bila testiranje bolida Renault F1 na kojem sam bio veoma dobar. Istovremeno, tim BMW Sauber je tražio test vozača i stvari su se nekako poklopile i tako, evo me u F1.
VreleGume: Da, i to u veoma snažnom i perspektivnom timu. Osećate li pritisak zbog toga?
Kubica: Pa, srećan sam što mi se ukazala prilika da vozim za BMW, koji je jedan od najboljih timova u F1. Inače, kada se spolja posmatra ovaj svet izgleda da postoje velike razlike između ekipa, ali kada ste deo njega, shvatate koliko su svi timovi i odnosi u njima slični. Moram da priznam da mnoge stvari nisu onakve kako sam ih zamišljao, no treba samo da se prilagodim i dam sve od sebe da budem u svom poslu što bolji. U svakom slučaju, srećan sam zbog toga gde sam i čime se bavim.
VreleGume: Volite da gledate reli. Da li ste razmišljali da se oprobate u toj disciplini automobilskog sporta?
Kubica: Naravno da bih želeo da probam da vozim reli. Pogotovo WRC. Ali, možda je ovo pitanje za neki drugi period moje karijere. Mislim za jedno deset godina kasnije. Sada sam vozač F1 i fokusiran sam samo na to.
VreleGume: Šta mislite u kojoj meri će ukidanje elektronike, pre svega traction controla, u 2008. izmeniti F1?
Kubica: Imaće uticaja, ali on neće biti presudan. I dalje će biti vozača koji su brzi i onih sporih. A to ne zavisi samo od elektronike. No, svakako će dosta uticati na to da će vozači intenzivnije morati da rade na podešavanju bolida, pogotovo oslanjanja. Posebno će biti značajan set up zadnjeg oslanjanja, kako bi se obezbedila maksimalno moguća mehanička trakcija i prenos snage motora na podlogu. Mislim da će odsustvo elektronike još više istaći razlike između bolida. Oni koji su dobri i bez traction controla će biti dobri i verovatno još bolji, dok će loši postati još lošiji. Time će se razlike na gridu još više povećati.
Želeo bih da probam da vozim reli. Pogotovo WRC. Ali to tek pri kraju moje vozačke karijere
VreleGume: Kako pronalazite optimalan set up bolida?
Kubica: Danas je F1 toliko tehnološki napredovala da bolidi na osnovu podataka koji su prethodno prikupljeni na stazu stižu već 90% podešeni. Vozaču preostaje da u saradnji sa timom i inženjerima, u okviru onih mogućih 10%, što više prilagodi bolid aktuelnom stanju na stazi. Praktično imamo sve podatke o bolidu, motoru, gumama, stazi, vremenskim prilikama, kao i mogućnost kompjuterske simulacije uz dodatne promene parametara, tako da je često na treninzima u petak samo u pitanju ono fino podešavanje bolida. Manje izmene unapred pripremljenog set upa dolaze samo u situacijama kada se vremenske prilike bitno izmene. A to je uvek teško tačno predvideti.
VreleGume: Na kojim stazama je najteže pronaći pravi set up?
Kubica: Na onim sa malim prijanjanjem. Uvek kada je grip loš ili kada je promenljiv, kao u Kanadi i Monaku, gde se tokom dana situacija na stazi menja, tu je teško pronaći pravi set up. Jednostavno, na jutarnjem treningu na pisti je malo gume i prijanjanje je malo. Kako vreme odmiče, nivo prijanjanja se povećava i bolid se ponaša sve bolje. To je nešto što svi znaju, ali je veoma teško predvideti kada će se situacija promeniti. I tu je važno da ekipa, naravno i vozač, zna da reaguje.
VreleGume: Šta Vam manje smeta podupravljanje ili preupravljanje?
Kubica: Meni lično manje smeta podupravljanje. Do sada u karijeri sam se uvek bolje nosio sa vozilima kojima prednji točkovi slabije prijanjaju. Lakše ih kontrolišem i manje vremena gubim u tom slučaju. Uostalom, gume Bridgestone nove konstrukcije dobrim delom rešavaju problem podupravljanja, tako da situacija nije tako loša kao u početku, kada smo sa Michelina prešli na njih.
VreleGume: U čemu je tada, konkretno, bio problem?
Kubica: Ne znam u čemu konkretno, već samo znam da nivo gripa prednjih guma nije bio zadovoljavajuć. Morali smo dosta toga da promenimo na sistemu oslanjanja, zatim aerodinamici i uopšte taj prelazak sa Michelina na Bridgestone za BMW Sauber uopšte nije bio lak.
VreleGume: Ko je Vaš idol ili vozač kojem se divite?
Kubica: Nemam pravog idola. I ne divim se nikom posebno. Jedino mi se dopada pristup i ponašanje koje imaju Alonso i Fisichella.
VreleGume: Imate li neki svoj ritual pre ulaska u bolid?
Kubica: Mislite da li sam sujeveran?
VreleGume: Da?
Kubica: Ne, nisam sujeveran i nemam neki ritual za sreću. Ali, verujem u sreću... I verujem u Boga. A, recimo, bolidu obično prilazim sa desne strane, jer mi je tako zgodnije. Mada ako je u garaži manja gužva sa leve, nema problema i ući ću odatle.
Moj cilj nije bila Formula 1, jer mi se na početku karijere činila tako nedostižna...
VreleGume: Kako ste se osećali kada ste prvi put seli u bolid nakon velikog udesa u Kanadi?
Kubica: Sasvim dobro. Ono što se desilo u Kanadi događa se na trkama i na to svako ko seda u bolid mora da računa. Udesi su sastavni deo trka. Srećom, takav udes se ne događa baš svaki dan i dobro je da sam tom prilikom sam prošao bez povreda. Ni fizički ni psihički nisam imao nikakvih problema kada sam ponovo ušao u bolid. Čak sam bio spreman da vozim već naredne nedelje u SAD, ali mi doktori to nisu dozvoli, pa sam u kokpitu bio tek u Francuskoj.
VreleGume: Da li Vas je takva odluka doktora iznervirala?
Kubica: Teško sam je prihvatio, ali nisam imao izbora. Konačno, oni su stručnjaci i odgovorni su za bezbednost. A opet osećao sam se sasvim dobro, čak toliko da sam posle trke u Francuskoj mogao odmah da vozim još jednu, bez odmora!
VreleGume: Veoma ste popularni u Poljskoj. Da li Vam ponekad to, ipak, zasmeta?
Kubica: Bez obzira koliko mi ta popularnost ponekad smeta, lagao bih ako kažem da mi ne prija. A opet, drago mi je što je u Poljskoj interes za F1 tako porastao i što veliki broj gledalaca iz moje zemlje dolazi na trke.
VreleGume: Poznajete Miloša Pavlovića od ranije i vozili ste zajedno. Šta mislite o njemu?
Kubica: Ne volim da razmišljam o drugima, ali mogu da kažem da je on dobar vozač. Poznajem ga još od 2002. iz Italije, kada sam vozio Formulu Renault, a on se takmičio u F3. Tada smo se sretali i ponekad zajedno vežbali u istoj teretani. On je fin momak, veoma pristojan i ljubazan. Nadam se da će uspeti da ostvari svoje želje...
Z.Živkov
foto: Vrele Gume, M.Candir
zoran@vrelegume.co.yu
10
Opširnije u časopisu
VRELE GUME br. 163
Postavljeno: 07.03.2008
Zapravo, mršavi momak iz Krakowa, rođen 7. decembra 1984. je još neko vreme morao da sačeka, da bi dobio takmičarsku licencu. Tako je još pune tri godine, dakle do svoje desete, Kubica vozio karting ”ilegalno”, na parkinzima između automobila. A onda je 1995. konačno ušao u Šampionat Poljske u kartingu za juniore. I gotovo odmah je privukao pažnju, jer je u tri godine osvojio šest različitih šampionskih titula u juniorskoj konkurenciji.
Godine 1998. njegov otac je odlučio da ga ubaci na internacionalnu scenu, tačnije u Šampionat Italije u kartingu za juniore. Međutim, tu su već nakon tri trke nastupili finansijski problemi. I kada je Robert Kubica već pomislio da je njegova vozačka karijera gotova, sreća mu se osmehnula. Ljudi iz kompanije CRG su prepoznali talenat mladog Poljaka i pozvali ga na testove. I nusu pogrešili. Kubica je te godine postao prvi strani vozač koji je osvojio nacionalni Šampionat Italije u kartingu. Uz to, bio je drugi u Šampionatu Evrope, uz prvo mesto na prestižnom Kart Cupu u Monaku. A nakon toga je sve bilo lakše...
Preselio se u Italiju, naučio jezik, usvojio običaje i uopšte prihvatio Italiju kao svoju drugu domovinu. A i Italija je prihvatila njega. Ta veza se jasno može videti kada se Kubica pomalo opusti i počne da ”priča rukama”, kao pravi Italijan. Naravno, pasta mu je postala omiljeno jelo, a ponekad mu ”izleti” i poneka italijanska reč, kao recimo dok smo sedeli u motorhomu BMW Saubera i razgovarali. Želeći da bude pravi domaćin simpatični Poljak je upitao ”Con aqua?” misleći da li možda želimo da njegov omiljeni sok od sveže ceđene pomorandže razredimo sa vodom.
Kubica je ostao u kartingu sve do 2001, kada je prešao u italijansku Formulu Renault 2000. Naredne godine je postao član Programa za razvoj vozača, koji je sponzorisao Renault, te istovremeno osvojio vicešampionsku titulu u spomenutom takmičenju, dok mu je u evropskoj Formuli Renault 2000 na kraju sezone pripalo sedmo mesto. U sezoni 2003. već je napredovao i dobio angažman u evropskoj Formuli 3. Međutim, njegova karijera je ponovo bila ozbiljno ugrožena kada je u saobraćajnoj nesreći, kao pešak, teško povredio ruku. Srećom, nakon nekoliko operacija i sa 18 titanijumskih šrafova, uspeo je da se vrati takmičenjima. Kao vozač Prema Powertama, u toj sezoni, uspeo je da zabeleži i jednu pobedu.
Naredne, 2004. godine Robert Kubica je prešao u ASL Mucke Motorsport tim, ali je sezona bila razočaravajuća. Na kraju je čak i Renault odustao od podrške, tako da je njegov menadžer Daniele Morelli imao mnogo posla oko pronalaženja angažmana za 2005. I ponovo je mladi Poljak imao sreće, kada se našao u ekipi Epsilon Euskadi u Svetskoj seriji Renault. Tu je Kubica ponovo zablistao. Dominirao je u toku sezone, postigao četiri pobede i sasvim zasluženo osvojio šampionsku titulu. Naravno, sa tim, on je dobio još nešto, a to je nagradni test bolida F1 tima Renault.
Na tom testiranju, Robert Kubica je ostavio izuzetno dobar utisak na sve u timu. Ali, i ne samo u ekipi za koju su vozili Fernando Alonso i Giancarlo Fisichella. Talenat su zapazili i u timu BMW Sauber. Zato je već nešto pre katoličkog Božića 2005. njegov menadžer mogao da mu saopšti dobre vesti. Kubica je dobio mesto test vozača u ekipi iz Minhena. I tako je 2006. Poljak započeo kao treći takmičar uz Jacquesa Villeneuvea i Nicka Heidfelda. Nastupao je na privatnim testiranjima, ali i treninzima petkom i gotovo redovno skretao na sebe veliku pažnju dobrim rezultatima.
Nisam sujeveran i nemam neki ritual za sreću. Ali verujem u sreću... I verujem u Boga...
A onda je pred kraj leta 2006. šampion Villeneuve odlučio da ode iz tima. I Kubica je dobio priliku da po prvi put startuje na jednoj trci F1. A bila je to haotična i veoma dramatična VN Mađarske. Novajlija iz Poljske je krenuo sa devete startne pozicije, da bi ciljem prošao kao sedmi. Međutim, poene nije osvojio, jer je kasnije usanovljeno da je njegov bolid bio ispod dozvoljene težine. I to je bilo veliko razočarenje za ambicioznog momka. No, ubrzo, već na trećoj trci na kojoj je startovao, Robert Kubica je ostvario sjajan rezultat. Na stazi u Monzi čak je i vodio, da bi se na kraju kao trećeplasirani popeo na podijum. I tu sezonu je nakon 6 trka završio na 16. mestu u Šampionatu.
U 2007. mladi Poljak je imao malo oscilacija, ali je gotovo uvek bio tik iza vozača ekipa Ferrari i McLaren. I svakako je, uz svog timskog kolegu Heidfelda, izuzetno zaslužan za vicešampionsku titulu tima BMW Sauber. Ipak, mnogi ga znaju i kao čoveka koji je preživeo izuzetno težak udes na trci za VN Kanade, kada je pri brzini od 250 km/h izleteo sa staze i udario u betonski zid. Bolid se bukvalno raspao, ali sreća nije napustila Kubicu. Iz horor-udesa izašao je praktično nepovređen, te samo zbog insistiranja lekara propustio narednu trku. Inače je, kako sam kaže, bio potpuno spreman da već nakon nepunih 6 dana ponovo sedne u kokpit.
Robert Kubica pripada novoj generaciji mladih i talentovanih vozača. Hrabar je i agresivan, odnosno uvek spreman da se upusti u duel sa svakim od konkurenata. Bori se do kraja i retko pravi kompromise. Zbog toga je i miljenik publike, ne samo u rodnoj Poljskoj, nego i mnogo šire. I nesumnjivo da njegovo vreme tek dolazi...
VreleGume: Kako se osećate nakon nepune dve godine provedene u F1?
Kubica: Pa, mogu da kažem dobro. Mada sve to zavisi od načina na koji vam počne karijera. Mislim da je moja počela dobro, mada priznajem da sam imao oscilacija, odnosno uspona i padova.
VreleGume: Koliko je teško vozaču iz Istočne Evrope, jedne bivše komunističke zemlje, da uopšte stigne do F1?
Kubica: Talentovanih vozača ima svuda u svetu, samo im niko ne garantuje da će doći do F1. Neki ne uspeju da se probiju izvan granica svoje zemlje, neki opet dođu do nekih drugih automobilskih takmičenja, a neki i do onih najprestižnijih. Mnogo toga zavisi od sponzora i dobrih angažmana, mada ni sreća nije faktor za podcenjivanje. Uvek treba imati i sreće, a naravno nikada se ne treba predavati. I to važi za sve vozače, bez obzira na poreklo.
VreleGume: Da li je Vaš cilj uvek bila F1 ili neko drugo takmičenje?
Kubica: Ne. Moj cilj nije bila Formula 1, jer mi se na početku karijere činila tako nedostižna. Pre mogu da kažem da je F1 bila moj san, a cilj je bilo neko od drugih internacionalnih automobilskih takmičenja. Iskreno, nisam očekivao da ću postati vozač F1.
VreleGume: To znači da Vam se san ostvario?
Kubica: Da. Moj san se ostvario. Međutim, uvek treba biti realan i svestan mogućnosti. A sanjati može svako, o svemu i svačemu...
VreleGume: Ko je najzaslužniji za ostvarenje tog sna, Vaš menadžer?
Kubica: Mnogo, mnogo kockica se složilo i stvari poklopilo. Čitav splet okolnosti. Naravno, uticalo je i to što sam u kartingu osvojio nekoliko Šampionata, pa sam praktično bez budžeta ušao u Formulu Renault. Novac za moje učešće su dali sponzori, tačnije velike kompanije. Godine 2005. sam opravdao uloženo, kada sam osvojio šampionsku titulu u Svetskoj seriji formule Renault, gde je konkurencija izuzetno velika, kao i kod GP2 takmičenja. Nagrada je bila testiranje bolida Renault F1 na kojem sam bio veoma dobar. Istovremeno, tim BMW Sauber je tražio test vozača i stvari su se nekako poklopile i tako, evo me u F1.
VreleGume: Da, i to u veoma snažnom i perspektivnom timu. Osećate li pritisak zbog toga?
Kubica: Pa, srećan sam što mi se ukazala prilika da vozim za BMW, koji je jedan od najboljih timova u F1. Inače, kada se spolja posmatra ovaj svet izgleda da postoje velike razlike između ekipa, ali kada ste deo njega, shvatate koliko su svi timovi i odnosi u njima slični. Moram da priznam da mnoge stvari nisu onakve kako sam ih zamišljao, no treba samo da se prilagodim i dam sve od sebe da budem u svom poslu što bolji. U svakom slučaju, srećan sam zbog toga gde sam i čime se bavim.
VreleGume: Volite da gledate reli. Da li ste razmišljali da se oprobate u toj disciplini automobilskog sporta?
Kubica: Naravno da bih želeo da probam da vozim reli. Pogotovo WRC. Ali, možda je ovo pitanje za neki drugi period moje karijere. Mislim za jedno deset godina kasnije. Sada sam vozač F1 i fokusiran sam samo na to.
VreleGume: Šta mislite u kojoj meri će ukidanje elektronike, pre svega traction controla, u 2008. izmeniti F1?
Kubica: Imaće uticaja, ali on neće biti presudan. I dalje će biti vozača koji su brzi i onih sporih. A to ne zavisi samo od elektronike. No, svakako će dosta uticati na to da će vozači intenzivnije morati da rade na podešavanju bolida, pogotovo oslanjanja. Posebno će biti značajan set up zadnjeg oslanjanja, kako bi se obezbedila maksimalno moguća mehanička trakcija i prenos snage motora na podlogu. Mislim da će odsustvo elektronike još više istaći razlike između bolida. Oni koji su dobri i bez traction controla će biti dobri i verovatno još bolji, dok će loši postati još lošiji. Time će se razlike na gridu još više povećati.
Želeo bih da probam da vozim reli. Pogotovo WRC. Ali to tek pri kraju moje vozačke karijere
VreleGume: Kako pronalazite optimalan set up bolida?
Kubica: Danas je F1 toliko tehnološki napredovala da bolidi na osnovu podataka koji su prethodno prikupljeni na stazu stižu već 90% podešeni. Vozaču preostaje da u saradnji sa timom i inženjerima, u okviru onih mogućih 10%, što više prilagodi bolid aktuelnom stanju na stazi. Praktično imamo sve podatke o bolidu, motoru, gumama, stazi, vremenskim prilikama, kao i mogućnost kompjuterske simulacije uz dodatne promene parametara, tako da je često na treninzima u petak samo u pitanju ono fino podešavanje bolida. Manje izmene unapred pripremljenog set upa dolaze samo u situacijama kada se vremenske prilike bitno izmene. A to je uvek teško tačno predvideti.
VreleGume: Na kojim stazama je najteže pronaći pravi set up?
Kubica: Na onim sa malim prijanjanjem. Uvek kada je grip loš ili kada je promenljiv, kao u Kanadi i Monaku, gde se tokom dana situacija na stazi menja, tu je teško pronaći pravi set up. Jednostavno, na jutarnjem treningu na pisti je malo gume i prijanjanje je malo. Kako vreme odmiče, nivo prijanjanja se povećava i bolid se ponaša sve bolje. To je nešto što svi znaju, ali je veoma teško predvideti kada će se situacija promeniti. I tu je važno da ekipa, naravno i vozač, zna da reaguje.
VreleGume: Šta Vam manje smeta podupravljanje ili preupravljanje?
Kubica: Meni lično manje smeta podupravljanje. Do sada u karijeri sam se uvek bolje nosio sa vozilima kojima prednji točkovi slabije prijanjaju. Lakše ih kontrolišem i manje vremena gubim u tom slučaju. Uostalom, gume Bridgestone nove konstrukcije dobrim delom rešavaju problem podupravljanja, tako da situacija nije tako loša kao u početku, kada smo sa Michelina prešli na njih.
VreleGume: U čemu je tada, konkretno, bio problem?
Kubica: Ne znam u čemu konkretno, već samo znam da nivo gripa prednjih guma nije bio zadovoljavajuć. Morali smo dosta toga da promenimo na sistemu oslanjanja, zatim aerodinamici i uopšte taj prelazak sa Michelina na Bridgestone za BMW Sauber uopšte nije bio lak.
VreleGume: Ko je Vaš idol ili vozač kojem se divite?
Kubica: Nemam pravog idola. I ne divim se nikom posebno. Jedino mi se dopada pristup i ponašanje koje imaju Alonso i Fisichella.
VreleGume: Imate li neki svoj ritual pre ulaska u bolid?
Kubica: Mislite da li sam sujeveran?
VreleGume: Da?
Kubica: Ne, nisam sujeveran i nemam neki ritual za sreću. Ali, verujem u sreću... I verujem u Boga. A, recimo, bolidu obično prilazim sa desne strane, jer mi je tako zgodnije. Mada ako je u garaži manja gužva sa leve, nema problema i ući ću odatle.
Moj cilj nije bila Formula 1, jer mi se na početku karijere činila tako nedostižna...
VreleGume: Kako ste se osećali kada ste prvi put seli u bolid nakon velikog udesa u Kanadi?
Kubica: Sasvim dobro. Ono što se desilo u Kanadi događa se na trkama i na to svako ko seda u bolid mora da računa. Udesi su sastavni deo trka. Srećom, takav udes se ne događa baš svaki dan i dobro je da sam tom prilikom sam prošao bez povreda. Ni fizički ni psihički nisam imao nikakvih problema kada sam ponovo ušao u bolid. Čak sam bio spreman da vozim već naredne nedelje u SAD, ali mi doktori to nisu dozvoli, pa sam u kokpitu bio tek u Francuskoj.
VreleGume: Da li Vas je takva odluka doktora iznervirala?
Kubica: Teško sam je prihvatio, ali nisam imao izbora. Konačno, oni su stručnjaci i odgovorni su za bezbednost. A opet osećao sam se sasvim dobro, čak toliko da sam posle trke u Francuskoj mogao odmah da vozim još jednu, bez odmora!
VreleGume: Veoma ste popularni u Poljskoj. Da li Vam ponekad to, ipak, zasmeta?
Kubica: Bez obzira koliko mi ta popularnost ponekad smeta, lagao bih ako kažem da mi ne prija. A opet, drago mi je što je u Poljskoj interes za F1 tako porastao i što veliki broj gledalaca iz moje zemlje dolazi na trke.
VreleGume: Poznajete Miloša Pavlovića od ranije i vozili ste zajedno. Šta mislite o njemu?
Kubica: Ne volim da razmišljam o drugima, ali mogu da kažem da je on dobar vozač. Poznajem ga još od 2002. iz Italije, kada sam vozio Formulu Renault, a on se takmičio u F3. Tada smo se sretali i ponekad zajedno vežbali u istoj teretani. On je fin momak, veoma pristojan i ljubazan. Nadam se da će uspeti da ostvari svoje želje...
Z.Živkov
foto: Vrele Gume, M.Candir
zoran@vrelegume.co.yu
10
Opširnije u časopisu
VRELE GUME br. 163
Postavljeno: 07.03.2008
Preuzeto sa sajta vrelegume.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari