Stigle samo do prosečnog zadovoljstva

Posle sto godina od protesta 15.000 žena zaposlenih u Čikaškoj tvornici pamuka, koje su tražile kraće radno vreme, bolje uslove rada i veće plate, danas oko 20 odsto žena Srbije izjavljuje da je zadovoljno svojim životom, dok je 15 odsto izričito nezadovoljno. One između, a biće da su većina, skupljaju sitna životna zadovoljstva koja ih na tren čine srećnima i stoički podnose udarce sa svih strana koji ih vraćaju na početak ženske borbe za osnovna prava. "Hleba i ruža" i danas bi većina žena u Srbiji.

Istina, one danas pokazuju veće zadovoljstvo nego pre pet godina, ali to ipak ne znači da su zadovoljne. I prema oceni agencije "Medijum–Galup" srpske žene su prosečno zadovoljne. Više mlađe, iz viših socijalnih slojeva, višeg obrazovanja i s većim primanjima, kao i zaposlene, a najzadovoljnije svojim životom su intelektualke, prvenstveni nastavnice i profesorke. Istraživanje pokazuje da žene na najodogovornijim pozicijama pokazuju znatno veće nezadovoljstvo od onih koje rade administrativne poslove i prosečno su zadovoljne. Žene jugoistočne Srbije, gde je siromaštvo najveće, te one u centralno-zapadnoj Srbiji, najmanje su zadovoljne svojim životom. Najzadovoljnije današnjicom su Beograđanke, a nešto manje od njih Vojvođanke.

Ženama u Srbiji najvažniji su zdravlje i porodica, prijatelji i slobodno vreme, a najmanje politika, što, kako se navodi u istraživanju, pokazuje i njihov manji odziv na izborima. Većina ima tradicionalna shvatanja, a više od 70 odsto smatra da su brak ili duga veza uslov za sreću. Istraživači zaključuju da su žene podeljene na one koje misle da roditelji treba da imaju svoj život i druge, po kojima se za decu treba žrtvovati.

Međunarodni dan žena većini žena ide na živce jer ne prihvataju da su "važne" samo jedan dan u godini i da a konto njega treba sve ostale dane da ćute, trpe, čiste i peru. Mnoge čak smatraju da im muškarčine uzimaju i taj dan, zvanično njihov, jer ga, po pravilu, koriste da bi se "počastili" i "proveslili", kao da to ne čine cele godine. Cvet ili poklon treba da budu pokriće za sve što je ili nije učinjeno. Nije retko da se čuje da muževi koji su do juče tukli svoje žene danas kupuju cveće i poklone i, kao, sve je u redu. Nije, i verovatno na ovim prostorima još dugo biti neće. Naime, prema statistici, jedna od tri žene u Srbiji trpi nasilje, "ćuške", klasično prebijanje, psihološko iživljavanje ili seksualnu agresiju, dok svakoj četvrtoj preti nasilje. Oko 70 odsto tog nasilja dolazi od člana porodice. Sve ove cifre svake godine rastu, ne zato što su žene zlostavljanije nego juče već su postale dovoljno hrabre da priznaju to u svom okruženju. Kao razlozi rasprostranjenosti porodičnog nasilja u Srbiji navode se patrijarhalni odnosi u društvu, teška ekonomska situacija, izbeglištvo, ratovi na prostoru bivše Jugoslavije.

Tačno je i da su današnje žene u Srbiji, i pored svih nedaća, moderne, uspešne, brižne majke i odlične kuvarice. Pismene i učene, zlostavljane i tučene, manje plaćene za iste poslove, društveno zanemarene, politički nepodobne, "ne padaju" na parfem, nakit, cveće ili večeru. Da bi se našle u onih 20 odsto zadovoljnih, do kojih jedva stigoše posle veka ženske borbe za hleb i ružu, one traže više. To ne košta mnogo, ali znači mnogo. Dovoljno da za svoj dan mogu reći da su zadovoljne, a sve ostalo mogu uzeti muškarci. Mogu im čak kupiti za svoj dan cvet. Zadovoljna i cenjena žena rado deli poklone.

LJubinka Malešević

Poslato 07.03.2008