Ekonomija - ukratko

Nemačka firma „Gece“ gradi pogon u Zrenjaninu

 ZRENJANIN - Nemački proizvođač sigurnosnih sistema i komponenti za prozore i vrata „Gece“ u 2008. započeće izgradnju pogona, vrednog pet miliona evra u industrijskoj zoni Elemir u Zrenjaninu. Ugovor o investiciji potpisali su juče generalni direktor kompanije „Gece“ Alber Herman i gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević. Proizvodni pogoni će biti podignuti na površini od šest hektara, pored već sagrađenog pogona italijanske kompanije „Fulgar“, u kojoj se proizvode mikrofiber tekstilna vlakna. Prema rečima Kneževića, u pogonima nemačke kompanije posao će dobiti 200 radnika. Ova firma osnovana je 1863. godine, u mestu Leonberg u neposrednoj blizini Štutgarta i bavi se proizvodnjom sigurnosnih sistema, komponenti za automatsko otvaranje, zatvaranje i sigurnosnu kontrolu velikih zastakljenih površina, vrata i prozora, njihovom ugradnjom i održavanjem.

Ilić: Uskoro izgradnja autoputa Horgoš-Požega

 UŽICE - Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić potvrdio je juče da će koncesionar za izgradnju autoputa Horgoš-Požega biti uveden u posao 31. marta, a da će građevinski radovi početi narednog dana. Ilić je, u razgovoru sa rukovodstvom užičke opštine, rekao da je izvršena eksproprijacija zemljišta na trasi budućeg autoputa i izdata rešenja vlasnicima zemljišta, kojima će naknada biti isplaćivana sukcesivno, ali uvek pre početka radova na određenoj deonici. Što se tiče trase autoputa od Požege do Jadrana, Ilić je rekao da ekspertske grupe treba da ponude rešenja koja je varijanta isplativija, da li preko Ivanjice i Sjenice ili preko Zlatibora i Nove Varoši. Ilić je potvrdio da autoput u bilo kojoj varijanti neće zaobići Zlatibor, jer će se ovo turističko mesto naći na raskrsnici autoputeva prema moru i Višegradu.

„Telekom Slovenije“ dolazi u Srbiju

LJUBLJANA - „Telekom Slovenije“ namerava da se ove godine proširi na Srbiju i Hrvatsku, najavila je uprava te kompanije.

Slovenački operator, koji je zainteresovan i za ostala tržišta u regionu, nije precizirao detalje ekspanzije.

Neuspešna prodaja Fabrike reznog alata

BEOGRAD - Na tenderu za prodaju 50,1 odsto akcija Fabrike reznog alata iz Čačka nije stigla nijedna ponuda, saopštila je Agencija za privatizaciju. Nominalna vrednost akcija ponuđenih na prodaju, koje su u vlasništvu Akcijskog fonda i Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, je 600 dinara. Cena akcija tog preduzeća na Beogradskoj berzi trenutno je 700 dinara. Tendersku dokumentaciju je otkupila samo turska kompanija „Dunia makina“, ali nije dostavila obavezujuću ponudu. Fabrika reznog alata zapošljava oko 700 radnika, a na kraju 2006. godine je imala dobit.

Akcija „Vipa“

BEOGRAD - Mobilni operater „Vip“ juče je uveo novu promotivnu pripejd ponudu, koja korisnicima omogućava da do kraja aprila razgovore plaćaju po ceni od jedan dinar po minutu, plus PDV, počev od drugog minuta, bez obzira na to koju mrežu pozivaju, saopštila je kompanija. Prvi minut će se naplaćivati, kao i do sada, 4,9 dinara, uz nadoknadu uspostave poziva od dva dinara, plus PDV. Na novu tarifu mogu da pređu i stari pripejd korisnici slanjem SMS poruke na 123461 ili pozivom korisničkog servisa.

 A. D. M.

„Jugoterm“ na tenderu

BEOGRAD - Agencija za privatizaciju objavila je tender za prodaju 70 odsto kapitala preduzeća za proizvodnju kotlova i radijatora „Jugoterm“ iz Merošine, a rok za dostavljanje obavezujućih ponuda je 24. april 2008. godine. Uslov za učešće kupaca na tenderu je da se bave proizvodnjom ili prometom standardnih metalnih proizvoda, osim mašina i uređaja, najmanje tri poslednje godine u kontinuitetu, sa ostvarenim poslovnim prihodom najmanje četiri miliona evra u 2007. godini. U slučaju da ponudu namerava da podnese finansijski investitor, on mora da ispuni uslov da je u 2007. godini ostvario poslovni prihod veći od osam miliona evra.

„Jugoterm“ od imovine ima objekte ukupne površine 4.495 kvadratnih metara u Merošini, na deset kilometara od Niša, i 5.397 kvadratnih metara poljoprivrednog zemljišta na istoj lokaciji. Preduzeće koristi i 25.915 kvadratnih metara građevinskog zemljišta koje je u državnom vlasništvu. Najveći deo prihoda fabrika ostvaruje od plasmana na domaće tržište, dok se oko 20 odsto izvozi.

Autor:

Ekipa Glasa javnosti