Vesti » Blic 09.03.2008
Rano povrće po kineskom receptu
„Zelene kuće“ u selu Pečenjevce
Blic nedelja, 9. mart 2008.
Kinezi iz grada Landžou, provincija Gansu, pokazali su se protekle decenije u Leskovcu kao vredni i uspešni trgovci. Neki od njih pokušavaju da se dokažu i u oblastima u kojima su Leskovčani nadaleko poznati - uzgoju svih vrsta ranog povrća, ali onog zdravog, i to na kineski način. Tog posla latio se Huang Lianšeng, koji je kupio deo farme DP "Poljoprivreda" na periferiji sela Pečenjevce.
Sa svojih 16 zemljaka Lianšeng je podigao dva ogledna plastenika, ili "zelene kuće", kako ih nazivaju Kinezi, iz kojih su na tržište već izašli prvi plodovi.
- Ovo su organski proizvodi. Ne prskaju se hemikalijama, đubre se isključivo pregorelim stajskim i kokošjim đubrivom, a barake se prirodno zagrevaju - objašnjava šef proizvodnje Slobodan Videnović, jedini Srbin u malom preduzeću.
Zelene kuće, dugačke po 60 i široke po sedam metara, podignute su prošle jeseni i odatle je već izašao rod mladog crnog luka, rotkvica i razne salate, među kojima i popularna slatkasata kineska salata "juca", mešavina naše blitve, spanaća i kupusa.
- Tu salatu za sada prodajemo Kinezima u Leskovcu, Nišu i Beogradu, ali se nadamo da će naći široku primenu jer je zdravija i kvalitetnija od bilo koje naše sveže salate - objašnjava Videnović.
U barakama smo videli i rasade kupusa, šargarepe, ali i lubenice. Međutim, najviše prostora zauzele su tek rasađene stabljike paprike i paradajza posađenih u januaru, u punom cvatu i na čijim stabljikama se vide plodovi veličine oraha. Huang Lianšeng očekuje prvu berbu paradajza već u maju, drugu u decembru, što znači da će ovde tokom cele godine moći da se nabavi zreo, svež i, iznad svega, zdrav paradajz. Isti planovi prave se i za papriku.
Tajna brzog rasta povrća leži u vlažnoj i toploj klimi, koju stvaraju zidovi barake od zemlje i najlona, a Kinezi vrlo rado pristaju da govore o toj tradicionalnoj kineskoj tehnici.
- Baraka daje efekat sočiva zato što je sa severne strane napravljen zid od zemlje debljine 1,20 metara i visine 2,80 metara. Zid mora da bude dovoljno čvrst, ali zemlja ne sme da bude mnogo sabijena, kako bi lako upijala sunčevu toplotu koja se emituje kroz najlon. A konstrukcija je urađena u položaju kao konkavno staklo, kako bi se sunčeva energija svodila na zid. Jedan sunčan dan ovde ostavi toplotu za naredna tri dana - objašnjava Videnović.
Pored ove dve barake, u kojima se mlado povrće vodom još prska ručno, Kinezi su podigli još 15 manjih pomoćnih plastenika na srpski način, a planiraju da u okviru gazdinstva sagrade još četiri plastenika na kineski način i još 20 preko puta, ukoliko im leskovačke vlasti daju u zakup zemljište.
- Mi hoćemo veliku proizvodnju za velike trgovine i gazda veruje da će u tome uspeti. Uostalom, njegovi zemljaci su u Rusiji podigli 1.000 plastenika i povrće koje izlazi iz njih prodaje se u trgovinama zdrave hrane. Isti plastenici se podižu u Plovdivu, a i kod nas ima puno interesovanja. Obilaze nas poljoprivrednici iz svih krajeva Srbije. Mi im nudimo svoje usluge, ali im izgleda cena ne odgovara jer po plasteniku naplaćujemo 10.000 evra. To je minimum preko koga ne možemo da idemo - uverava nas šef proizvodnje Slobodan Videnović.
Strah od iskustva tekstilaca
Pečenjevčani ne gledaju sa simpatijama na svoje komšije Kineze jer i njima i onima iz susednih sela predstavljaju konkurenciju.
- Bojimo se da nas ne uguše. Evo rasturili su nas s mladim crnim lukom. Bojimo se da ne prođemo kao tekstilci. Kad su oni došli u Leskovac sa svojim krpicama, tekstilci su zatvorili fabrike - kažu Vidoje Stanković i Miroslav Ranković, koji na pitanje zašto se ne preorijentišu na kineski način proizvodnje ranog povrća, odgovaraju da nemaju novca.
Sa svojih 16 zemljaka Lianšeng je podigao dva ogledna plastenika, ili "zelene kuće", kako ih nazivaju Kinezi, iz kojih su na tržište već izašli prvi plodovi.
- Ovo su organski proizvodi. Ne prskaju se hemikalijama, đubre se isključivo pregorelim stajskim i kokošjim đubrivom, a barake se prirodno zagrevaju - objašnjava šef proizvodnje Slobodan Videnović, jedini Srbin u malom preduzeću.
Zelene kuće, dugačke po 60 i široke po sedam metara, podignute su prošle jeseni i odatle je već izašao rod mladog crnog luka, rotkvica i razne salate, među kojima i popularna slatkasata kineska salata "juca", mešavina naše blitve, spanaća i kupusa.
- Tu salatu za sada prodajemo Kinezima u Leskovcu, Nišu i Beogradu, ali se nadamo da će naći široku primenu jer je zdravija i kvalitetnija od bilo koje naše sveže salate - objašnjava Videnović.
U barakama smo videli i rasade kupusa, šargarepe, ali i lubenice. Međutim, najviše prostora zauzele su tek rasađene stabljike paprike i paradajza posađenih u januaru, u punom cvatu i na čijim stabljikama se vide plodovi veličine oraha. Huang Lianšeng očekuje prvu berbu paradajza već u maju, drugu u decembru, što znači da će ovde tokom cele godine moći da se nabavi zreo, svež i, iznad svega, zdrav paradajz. Isti planovi prave se i za papriku.
Tajna brzog rasta povrća leži u vlažnoj i toploj klimi, koju stvaraju zidovi barake od zemlje i najlona, a Kinezi vrlo rado pristaju da govore o toj tradicionalnoj kineskoj tehnici.
- Baraka daje efekat sočiva zato što je sa severne strane napravljen zid od zemlje debljine 1,20 metara i visine 2,80 metara. Zid mora da bude dovoljno čvrst, ali zemlja ne sme da bude mnogo sabijena, kako bi lako upijala sunčevu toplotu koja se emituje kroz najlon. A konstrukcija je urađena u položaju kao konkavno staklo, kako bi se sunčeva energija svodila na zid. Jedan sunčan dan ovde ostavi toplotu za naredna tri dana - objašnjava Videnović.
Pored ove dve barake, u kojima se mlado povrće vodom još prska ručno, Kinezi su podigli još 15 manjih pomoćnih plastenika na srpski način, a planiraju da u okviru gazdinstva sagrade još četiri plastenika na kineski način i još 20 preko puta, ukoliko im leskovačke vlasti daju u zakup zemljište.
- Mi hoćemo veliku proizvodnju za velike trgovine i gazda veruje da će u tome uspeti. Uostalom, njegovi zemljaci su u Rusiji podigli 1.000 plastenika i povrće koje izlazi iz njih prodaje se u trgovinama zdrave hrane. Isti plastenici se podižu u Plovdivu, a i kod nas ima puno interesovanja. Obilaze nas poljoprivrednici iz svih krajeva Srbije. Mi im nudimo svoje usluge, ali im izgleda cena ne odgovara jer po plasteniku naplaćujemo 10.000 evra. To je minimum preko koga ne možemo da idemo - uverava nas šef proizvodnje Slobodan Videnović.
Strah od iskustva tekstilaca
Pečenjevčani ne gledaju sa simpatijama na svoje komšije Kineze jer i njima i onima iz susednih sela predstavljaju konkurenciju.
- Bojimo se da nas ne uguše. Evo rasturili su nas s mladim crnim lukom. Bojimo se da ne prođemo kao tekstilci. Kad su oni došli u Leskovac sa svojim krpicama, tekstilci su zatvorili fabrike - kažu Vidoje Stanković i Miroslav Ranković, koji na pitanje zašto se ne preorijentišu na kineski način proizvodnje ranog povrća, odgovaraju da nemaju novca.
Preuzeto sa sajta blic.co.yu »
Komentari na drugim sajtovima
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari