EKSPERT MLAĐA NAVRO U BEOGRAD

BEOGRAD - Marjan Rističević po mnogo čemu nije tipičan političar. Čak je, kaže, kad je bio mali, mrzeo ljude sa odelima i akten-tašnama.

U Vojvodinu njegovi nisu došli „vozom bez voznog reda“. Došli su kasnije, bežeći od sirotinje iz sela Bogovići, između Foče i Goražda. U Vojvodinu, da nadničare. Zemlje nisu imali. Kupovali su komad po komad. Ono što su imali u Bosni, nisu prodali jer nije bilo nikog ko bi to kupio.

U tom kraju nije bilo partizana. Bili su muslimani i Srbi. Posle su muslimani postali komunisti. A Rističevići su ostali Srbi. Nije im bilo lako i morali su da se sele. U Vojvodini se Marjan Rističević rodio 1958.

Išao je u školu u „podšivcima“, čarapama na koje je našivena guma, a zimi u gumenjacima. Ali je išao u školu. Prvo u svom selu, a onda u Inđiji.

Zatim mu je jedna fudbalska utakmica promenila život. Održavao se zbor SSRN, tako se nekako tada to zvalo, i nisu imali kvorum. Pozvali su ih da prekinu utakmicu i da uđu u salu. Bio je to prvi sastanak kojem je Marjan prisustvovao i čije detalje dobro pamti.

Na dnevnom redu je bilo pitanje smene urednika Radio Inđije. Razdvajanje funkcija glavnog i odgovornog urednika.

- A da li taj urednik prima dve plate?

- Ne.

- Zašto onda da ih razdvajamo? - nadobudno je upitao.

I tako je počelo.

Potom je došao nestranački pluralizam i osnivanje Saveza seljaka, koji i danas postoji i bavi se isključivo esnafskim poslovima.

Da bi na kraju u višestranačju osnovao svoju partiju. Narodnu i seljačku. Iz koje su uspešno odstranili Veselinova.

Čekamo ga u prostorijama stranke, dok on profesionalno kasni petnaest minuta.

Na zidu slika magarca Mlađe. Mlađo na sebi ima pokrovac na kojem piše „Ekspert 15“. Tada, kad je bio mali, objašnjava nam Rističevićeva supruga Javorka, vozio se „golfom“ za Beograd. Sada kad čuje „golf“, razbija vrata od štale i hoće za Beograd.

Česte su krize vlade, pa bi i on tamo. Po svaku cenu. Ne smeju da ga drže sa kravama jer ih plaši. Morali su da mu kupe posebnu štalu. Tako da je sam. Trude se da mu nađu ženku. Da više nije sam. Inače, njegove fotografije, tvrdi Rističević, izbrisala je Udba iz računara.

- Jednom kad smo ga vodili u Beograd, ostao je sam sa milicijom. Od tada se potpuno promenio, pa smo ga privremeno pozajmili komšiji da mu čuva ovce.

Dolazi Marijan i idemo u Stari Slankamen. Bili smo na obali Dunava u kafani. Al’ se tamo dobro jelo! Marjan nam recituje svoju pesmu posvećenu Titu:

„ Umro Hromi Daba, pušio je tompus i bio baraba.“

Kaže da su najveći uspesi njegove partije u Šapcu, gde je prešao cenzus. U Beogradu, gde ima samo pet članova, dobio je 3.254 glasa. Ljudi koji su vezani za zemlju su veće patriote od ostalih. I ako naslednici žive u gradu, i ako zemlju prodaju. Odnos prema zemlji je odnos prema državi. U kriznim situacijama seljaci poslednji prodaju zemlju. I danas misli da je Tadić 17. marta trebalo da upotrebi vojsku.

- Da sam ja bio na njegovom mestu, jeli bi mi srpski tenkisti do podne u Prištini. Devedeset prve Mađar vikne da je Srbin i bude ministar. Posle 2000. vikneš da nisi Srbin i postaneš ministar. Davidović zbog crnogorskog separatiste dobi godinu dana, a Nataša Kandić pred kamerama išamara dedu i nikom ništa. Sada ti je tako. Svaka partija ima svoju Udbu ili svaka Udba ima svoju partiju.

SPECIJALNE GAĆE ZA VELIKOG BRATA

Stiže rođak iz Bosne sa advokatom. Hoće da tuže „Emoušn“ zbog toga što je Marijan bio pozvan da učestvuje u „VIP Velikom Bratu“, a onda je to neko sprečio. Javorka nam priča kako je morala da Marjanu kupi pedeset različitih majica i gaća zbog Velikog Brata. To su specijalno dizajnirane gaće. Sa dva suncokreta pozadi i klipom kukuruza napred. I majice na kojima piše: „Volim gibanicu“ ,“Šangarepo, ti ne rasteš lepo“, „Bo(n)žur“, „Hiljadu i trista kap(i)lara“, „Ja volim šljivovicu“. Sad ima gaća do kraja života.

- Tačno ću da ih tužim zbog tih gaća - kaže ogorčena Javorka.

Ali, ne dadoše komunisti Marjanu u Velikog Brata.