Vesti » Press 09.03.2008
OTERAĆEMO "ABU HAMZE"!
INTERVJU... Dragan Mektić, direktor službe za poslove sa strancima u ministarstvu bezbednosti BiH Poslednja odluka Saveta ministara da oduzme državljanstvo BiH Abduladhimu Matoufu i Kamelu bin Kareju ohrabruje, jer se čini da je država odlučila da najzad otera kriminalce, teroriste i zločince
Press nedelja, 9. mart 2008.
Oduzeto ukupno 661 državljanstvo... Dragan Mektić
Od ukupno 661 lica, kojem su vlasti BiH oduzele na nezakonit način stečeno državljanstvo, veoma mali broj je proteran, priznaje u intervjuu za Press RS direktor Službe za poslove sa strancima u Ministarstvu bezbednosti BiH Dragan Mektić.
Mektić pozdravlja nedavnu odluku Saveta ministara da oduzme državljanstvo BiH Abduladhimu Maktoufu, koga je Sud BiH osudio na pet godina zatvora zbog ratnih zločina nad civilima u Travniku, i Tunišaninu Kamelu bin Kareju, višestrukom izvršiocu teških krivičnih dela zbog kojih je ležao u zeničkom zatvoru.
- Tom odlukom učinjena je velika stvar, jer je država konačno odlučila da se ozbiljno pozabavi ovakvim slučajevima i da otkazuje gostoprimstvo licima koja se terete za kriminal, ratne zločine i terorizam - ocenjuje Mektić.
n Kakve će posledice imati odluka Saveta ministara, budući da se, na primer, Maktouf nalazi u zatvoru, gde izdržava kaznu za ratne zločine?
- On će morati da izdrži kaznu koju mu je izrekao Sud BiH, a posle toga će uslediti rešenje o proterivanju iz zemlje.
n Koliko je lica do sada proterano iz BiH, pošto im je oduzeto državljanstvo?
- Oduzeto je ukupno 661 državljanstvo licima od kojih je dobar deo iz afro-azijskih zemalja. Zasad je, međutim, izdat mali broj rešenja o proterivanju jer se još uvek bavimo utvrđivanjem podataka o tim licima i njihovom trenutnom mestu boravka.
Jedna grupa tih lica uopšte nije u BiH, i nikada nije ni vadila nove CIPS-ove isprave. U drugu grupu spadaju oni koji su dobili te isprave, ali su izašli iz zemlje. O tome smo obavestili zemlje u kojima se sada nalaze. Za lica iz treće grupe utvrđeno je da žive u BiH, i sada utvrđujemo ima li osnova da ostanu u zemlji, odnosno da im se kao strancima odobri boravak na određeno vreme. Ukoliko ustanovimo da postoje određene bezbednosne smetnje za to, izdajemo rešenje o proterivanju i zahtevamo, pod pretnjom prisile, da u određenom roku napuste zemlju. Neki od njih posle toga sami napuste zemlju.
n Da li ste nekom od njih odobrili boravak u BiH?
- U četiri ili pet slučajeva smo odobrili jednogodišnji boravak u BiH jer ta lica nisu bila bezbednosno interesantna, a ovde žive u braku sa državljankama BiH.
n Slučaj neformalnog lidera mudžahedina Abu Hamze posebno je interesantan posle intervencije Suda za ljudska prava u Strazburu. Kako komentarišete tako brzu reakciju iz Strazbura?
- Nezgodno je da komentarišem odluku Suda iz Strazbura, ali je u najmanju ruku čudno da je tako ekspresno doneta, naročito ako se zna koliko se dugo čekaju odgovori na neke druge apelacije. Poznato je da Abu Hamzi nije odobren boravak u zemlji i da mu je odbijen i zahtev za azil, što je potvrdio i Sud BiH. Sada je sve na Ustavnom sudu BiH, koji treba da reši Hamzinu apelaciju.
Najpre proterati, pa suditi!
n Kako komentarišete zahteve nevladinih organizacija iz RS da se mudžahedini ne proteruju iz BiH nego da im se najpre sudi za ratne zločine?
- Slažem se s takvim zahtevima, ali mi ne možemo da čekamo pokretanje istraga protiv takvih osoba, pogotovo ako nema nagoveštaja da će se to desiti. Merom proterivanja lica ne ugrožavaju se takve istrage, a s druge strane, naš postupak uvek se može obustaviti, ukoliko nadležno tužilaštvo pokrene istragu u vezi s krivičnim delom ratnog zločina. Takve slučajeve rado bismo prepustili tužilaštvu.
n Ali, dok traje procedura u Ustavnom sudu BiH, Abu Hamza organizuje proteste u Zenici!
- Ti protesti predstavljaju klasičnu zloupotrebu odredbi o ljudskim pravima! Ima tu mnogo politike, jer kako drugačije protumačiti da se tim ljudima dopušta da organizuju skup koji predstavlja pritisak na institucije vlasti. Oni su na tom skupu držali političke govore o ustavnom uređenju zemlje, istupajući protiv RS. Neko, očito, manipuliše tim ljudima u političke svrhe.
n Koje su to političke strukture?
- Ne bih da govorim o imenima. Zbog komplikovane, nedorečene i nejasne zakonske procedure moguće je uplitanje političkih mešetara i zbog toga smo u Parlament BiH već uputili određeni broj izmena zakona koji bi trebalo da spreče zloupotrebe i povećaju efikasnost institucija i agencija koje se bave ovim poslom.
Ž. SAMARDŽIĆ
Pošalji komentar | Pristigli komentari (1)
Od ukupno 661 lica, kojem su vlasti BiH oduzele na nezakonit način stečeno državljanstvo, veoma mali broj je proteran, priznaje u intervjuu za Press RS direktor Službe za poslove sa strancima u Ministarstvu bezbednosti BiH Dragan Mektić.
Mektić pozdravlja nedavnu odluku Saveta ministara da oduzme državljanstvo BiH Abduladhimu Maktoufu, koga je Sud BiH osudio na pet godina zatvora zbog ratnih zločina nad civilima u Travniku, i Tunišaninu Kamelu bin Kareju, višestrukom izvršiocu teških krivičnih dela zbog kojih je ležao u zeničkom zatvoru.
- Tom odlukom učinjena je velika stvar, jer je država konačno odlučila da se ozbiljno pozabavi ovakvim slučajevima i da otkazuje gostoprimstvo licima koja se terete za kriminal, ratne zločine i terorizam - ocenjuje Mektić.
n Kakve će posledice imati odluka Saveta ministara, budući da se, na primer, Maktouf nalazi u zatvoru, gde izdržava kaznu za ratne zločine?
- On će morati da izdrži kaznu koju mu je izrekao Sud BiH, a posle toga će uslediti rešenje o proterivanju iz zemlje.
n Koliko je lica do sada proterano iz BiH, pošto im je oduzeto državljanstvo?
- Oduzeto je ukupno 661 državljanstvo licima od kojih je dobar deo iz afro-azijskih zemalja. Zasad je, međutim, izdat mali broj rešenja o proterivanju jer se još uvek bavimo utvrđivanjem podataka o tim licima i njihovom trenutnom mestu boravka.
Jedna grupa tih lica uopšte nije u BiH, i nikada nije ni vadila nove CIPS-ove isprave. U drugu grupu spadaju oni koji su dobili te isprave, ali su izašli iz zemlje. O tome smo obavestili zemlje u kojima se sada nalaze. Za lica iz treće grupe utvrđeno je da žive u BiH, i sada utvrđujemo ima li osnova da ostanu u zemlji, odnosno da im se kao strancima odobri boravak na određeno vreme. Ukoliko ustanovimo da postoje određene bezbednosne smetnje za to, izdajemo rešenje o proterivanju i zahtevamo, pod pretnjom prisile, da u određenom roku napuste zemlju. Neki od njih posle toga sami napuste zemlju.
n Da li ste nekom od njih odobrili boravak u BiH?
- U četiri ili pet slučajeva smo odobrili jednogodišnji boravak u BiH jer ta lica nisu bila bezbednosno interesantna, a ovde žive u braku sa državljankama BiH.
n Slučaj neformalnog lidera mudžahedina Abu Hamze posebno je interesantan posle intervencije Suda za ljudska prava u Strazburu. Kako komentarišete tako brzu reakciju iz Strazbura?
- Nezgodno je da komentarišem odluku Suda iz Strazbura, ali je u najmanju ruku čudno da je tako ekspresno doneta, naročito ako se zna koliko se dugo čekaju odgovori na neke druge apelacije. Poznato je da Abu Hamzi nije odobren boravak u zemlji i da mu je odbijen i zahtev za azil, što je potvrdio i Sud BiH. Sada je sve na Ustavnom sudu BiH, koji treba da reši Hamzinu apelaciju.
Najpre proterati, pa suditi!
n Kako komentarišete zahteve nevladinih organizacija iz RS da se mudžahedini ne proteruju iz BiH nego da im se najpre sudi za ratne zločine?
- Slažem se s takvim zahtevima, ali mi ne možemo da čekamo pokretanje istraga protiv takvih osoba, pogotovo ako nema nagoveštaja da će se to desiti. Merom proterivanja lica ne ugrožavaju se takve istrage, a s druge strane, naš postupak uvek se može obustaviti, ukoliko nadležno tužilaštvo pokrene istragu u vezi s krivičnim delom ratnog zločina. Takve slučajeve rado bismo prepustili tužilaštvu.
n Ali, dok traje procedura u Ustavnom sudu BiH, Abu Hamza organizuje proteste u Zenici!
- Ti protesti predstavljaju klasičnu zloupotrebu odredbi o ljudskim pravima! Ima tu mnogo politike, jer kako drugačije protumačiti da se tim ljudima dopušta da organizuju skup koji predstavlja pritisak na institucije vlasti. Oni su na tom skupu držali političke govore o ustavnom uređenju zemlje, istupajući protiv RS. Neko, očito, manipuliše tim ljudima u političke svrhe.
n Koje su to političke strukture?
- Ne bih da govorim o imenima. Zbog komplikovane, nedorečene i nejasne zakonske procedure moguće je uplitanje političkih mešetara i zbog toga smo u Parlament BiH već uputili određeni broj izmena zakona koji bi trebalo da spreče zloupotrebe i povećaju efikasnost institucija i agencija koje se bave ovim poslom.
Ž. SAMARDŽIĆ
Pošalji komentar | Pristigli komentari (1)
Preuzeto sa sajta pressonline.rs »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari