Ceh inflacije platiće banke

I kada Vlada nije bila „tehnička" NBS se jedina borila sa inflacijom

Povećanje referentne kamatne stope, pooštravanje odnosa kapitala i datih kredita, povećanje obavezne rezerve na dinarske i devizne depozite već je viđen arsenal mera kojima je Narodna banka Srbije pokušala da obuzda inflaciju, pre svega delovanjem na potrošnju. I pored ne baš popularnih mera za banke, godišnja inflacija u Srbiji stigla je na 11,3 odsto a samo prošlog meseca cene su skočile za 0,7. Nakon toga, ponovo je poskupeo benzin, posle mnogih odlaganja povećana je i cena struje, a očekuju se i novi cenovnici u drugim komunalnim službama. Sa Vladom koja se ni do sada nije ponašala štedljivo, a sada je još i „tehnička", NBS će izgleda morati da posegne da dodatnim merama „hlađenja".

Cene i prognoze

Ambiciozno planirana bazna inflacija za 2008. godinu, koja bi prema projekcijama Narodne banke Srbije trebalo da ostane u rasponu od tri do šest odsto, u februaru je probila planirani okvir i bila 6,5 odsto. Početak godine obeležio je rast cena hrane (voće, povrće i jaja skuplji su za 2,5 odsto, brašno za čak 4,9, meso za 0,7 i a piće za 1,2), a rekordne cene nafte na svetskom tržištu uslovile su i povećanje cena goriva pet odsto u januaru i dva odsto u februaru. Tih 100 dinara za litar benzina svakako će pogurati i ostale cene u martovskoj inflaciji, kao i poskupljenje struje za 3,6 odsto, za koje se ceni da će podići procenat rasta cena za 0,26 poena.

Da poskupljenja tek slede, vidi se iz anketi inflacionih očekivanja koju je među privrednicima vršio Ekonomski institut. Rast cena sirovina za svoju proizvodnju u naredna tri meseca očekuje više od polovine ispitanika u državno-društvenom sektoru, a čak 70 odsto privatnika. Četvrtina svih preduzeća koji posluju na domaćem tržištu sigurno će povećati cene svojih gotovih proizvoda.

- Ako se nastavi sa sadašnjim nivoom rasta cena, nekontrolisanim zaduživanjem građana i ako Vlada ne bude spremna da preduzme nepopularne mere, pre svega u domenu fiskalne politike, mogu da garantujem da će se građani za dva, tri meseca pobuniti, jer im je u ovoj godini obećana inflacija od šest odsto - rekao je pre neki dan a pre pada Koštuničine Vlade guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. Građani i političari će, izgleda, u narednom periodu više biti zabavljeni predizbornim kampanjama nego sopstvenim standardom, što znači da će centralna banka morati da radi svoj posao još oštrije.

Delimično uspešno

Kako bi sprečila povećanje inflacije, NBS je već preduzela niz restriktivnih mera - od početka godine dva puta je povećana referentna kamatna stopa, na sadašnjih 11,5 odsto, do kraja marta banke su dužne da usklade nivo kapitala sa odobrenim plasmanima tako da bude četvrtinu manji nego do sada, a od prvog jula treba da stupi na snagu više mera iz oblasti supervizije. Da nešto sledi, svesni su i u bankama.

- Ovakve mere izuzetno pogađaju ne samo banke, nego i njihove osnivače i akcionare, dovodeći u pitanje nivo postojećih ulaganja, a posebno opravdanost novih ulaganja da bi se ispratili efekti ovakvih pooštravanja mera. U trenutno veoma osetljivoj situaciji vezanoj za zastoj u stranim investicijama centralna banka bi mogla dobro da proceni moguće, ne samo kratkoročne nego i dugoročne posledice ovakvih mera - rekla je za Biznis Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke.

Ukoliko mere koje je primenila NBS ne budu mogle da utiču na ostvarivanje projektovane bazne inflacije, centralna banka će preduzeti dodatne mere, npr. povećanje obavezne rezerve na dinarske i devizne depozite. U Srbiji obavezna devizna rezerva na inokredite iznosi 60 odsto, a na domaće devizne depozite štednju 45 odsto, dok obavezna dinarska rezerva iznosi 15 odsto.

- Nadamo se da centralna banka neće lako primeniti meru dodatnog povećanja obavezne rezerve i na dinarske i na devizne depozite, budući da je i postojeći nivo obavezne rezerve na devize izuzetno visok i da već sada duplira troškove bankama kod obezbeđenja deviznih izvora i čini kredite skupim. Visok procenat obavezne rezerve na devize i posebno način njenog izdvajanja već nas svrstava u red najrestriktivnijih sistema u okruženju kada je ova problematika u pitanju - objasnila je Miladinovski.

Hrvatski primer

Pored pooštravanja postojećih mera, NBS bi mogla da uvede i nove, po ugledu na susednu Hrvatsku. Sa sličnim problemima darežljive države i kredita željnih građana tamošnja centralna banka sprovodi direktno ograničavanje rasta plasmana banaka, trenutno na nivou od 12 odsto godišnje.