Energetski rat preti Evropi

Evropske vlade moraju da se pripreme za period sukoba zbog energetskih resursa i za opasno sučeljavanje Rusije i Zapada zbog ogromnih mineralnih bogatstava Arktika, upozorava se u izveštaju koji su pripremili Havijer Solana i Benita Ferero-Valdner, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost i komesar za spoljne odnose.

Izveštaj, koji će biti predočen šefovima vlada 27 zemalja članica na ovonedeljnom samitu u Briselu, posvećen problemima globalnog otopljavanja, predviđa „značajne potencijalne sukobe“ u narednoj deceniji, kao rezultat „intenziviranja konkurencije oko dostupa i kontrole nad energetskim resursima“.

U dokumentu na sedam strana, u koji je britanski list „Gardijan“ imao uvid, Solana i Ferero-Valdner upozoravaju da će globalno otopljavanje izazvati bezbednosna pitanja u Evropi, od energetskih ratova do masovne migracije, od propalih država do političke radikalizacije.

Izveštaj ubraja u probleme raskol i tenzije između bogatih i siromašnih, juga i severa zbog neproporcionalno raspoređenog bogatstva. Posebno se izdvaja uticaj topljenja Arktika i mogućnosti da on postane kamen smutnje i predmet rivalskih pretenzija, što je nagovestilo prošlogodišnje zabadanje ruske zastave na arktičko morsko dno. Predsednik Rusije Vladimir Putin je tim ruskih naučnika koji su ovo izveli pozdravio kao heroje. Razvoj događaja na Arktiku, kako smatraju dvoje vodećih spoljnopolitičkih zvaničnika EU, ima „potencijalne posledice za međunarodnu stabilnost i evropske bezbednosne interese“.

Autori izveštaja očekuju da će zbog ogromnih sirovinskih resursa regioni centralne Azije i Bliskog istoka doživeti dodatnu veliku destabilizaciju. Energetska bezbednost će zato, dodaju oni, biti u vrhu prioriteta kreatora politike na Zapadu.

U izveštaju se iznosi još jedan problem - imigranti. Predviđa se, naime, da će za desetak godina klimatske promene doneti „milione ekoloških imigranata“. „Evropa mora očekivati značajno povećanje migratornog pritiska“, upozoravaju Solana i Ferero-Valdner. Izveštaj, prvi te vrste koji će biti podnet na samitu EU u četvrtak, zamišljen je kao poziv na buđenje vladama Evrope, koje moraju početi da razmišljaju o klimatskih promenama i njihovom uticaju na bezbednost i spoljnu politiku.

Problem energetske bezbednosti razmatraće se i na samitu NATO sledećeg meseca u Bukureštu. Jedan drugi dokument - novi predlog za radikalnu reformu Alijanse, takođe razmatra to pitanje i čak otvara mogućnost da se NATO upotrebi kao „instrument energetske bezbednosti“, što je već je pokrenulo spekulacije da bi zapadne trupe mogle biti raspoređene kao „policija za naftovode“. U tom dokumentu, u kojem na 150 strana pet bivših načelnika generalštabova i visoki komandanti NATO iz Britanije, SAD, Nemačke, Francuske i Holandije na 150 strana obrazlažu kako prilagoditi Atlantski savez novim izazovima, ukazuje se takođe da će rezultat klimatskih promena biti trvenja oko Arktika.

Politička radikalizacija zbog vode

Klimatske promene mogle bi da povećaju nestabilnost u propalim ili neuspelim državama, raspirujući trvenja među etničkim i verskim grupama i pospešujući političku radikalizaciju, kažu Solana i Ferero-Valdner. Postojeća napetost oko vode na Bliskom istoku će skoro sigurno eskalirati, što će „izazvati dalju političku nestabilnost sa štetnim posledicama po evropsku energetsku bezbednost i druge interese“, navodi se u studiji. Mogućnost za sukobe oko sve veće nestašice vode, vitalne i za poljoprivredu i za dobijanje energije, postoji, upozoravaju dalje, i u centralnoj Aziji.

Ugrožen sistem UN

Solana i Ferero-Valdner slikaju veoma sumornu i haotičnu sliku novog svetskog poretka u kojem problemi globalnog otopljavanja i energetike mogu da potkopaju postojeći sistem Ujedinjenih nacija. „Multilateralni sistem je u opasnosti ako se međunarodna zajednica ne pozabavi ovim pretnjama. Uticaj klimatskih promena će podgrevati politiku netrpeljivosti između onih koji su najviše odgovorni za klimatske promene i onih koje će one najviše pogoditi... i izazvati političku napetost na nacionalnom i na internacionalnom nivou“, ističe se u dokumentu.