Anđeoske kapije nad Vratnicom

Negotin – Nigde u Srbiji ne postoji slična blagodat prirode kao što je klisura reke Vratnice, tridesetak kilometara od Negotina, na obroncima planine Miroč. Ako su zemljani kipovi blizu Kuršumlije nazvani Đavolja varoš, onda nema razloga da ove tri ogromne, stenovite kapije nad rečicom, bar po izgledu, ne budu nazvane – anđeoske. Uostalom, u blizini je i manastir Vaznesenja Gospodnjeg (iz 14. veka) u čijem posedu su i kapije i okolne šume i sve rastinje. Mora da su anđeli bili veoma moćni, mada nema legende o njihovom stvaranju ovog remek-dela prirode u divljini krečnjaka i šuma. Zato geomorfološka istraživanja ukazuju na to da je voda u krečnjaku isklesala tri mosta, kao stvorena rukom istog onog neimara koji je sagradio čuveni stari most u Mostaru. Kažu da je ovaj prirodni spomenik pronašao Jovan Cvijić, krajem 19. veka. Njegovo objašnjenje nastanka ove retkosti još niko nije osporio: u davnim vremenima tu je bila ogromna pećina puna vode. Jezero u povlačenju dubilo je mekše krečnjake i ostavilo za sobom terase, lavirinte kanala i pećina, kao i tri džinovske, produbljene stene.

U Timočkoj krajini i Negotinu znaju za Vratnjanske kapije; posetioci odlaze do manastira i pešice uzbrdo do prve kapije, ali poslednjih godina dolaze i mladi istraživači, ekolozi, pa i likovni umetnici koji ponekad koriste lovački dom kao slikarsku koloniju. Središnji deo je nazvan Vratnjanske kapije, jer se tu nalaze veliki krečnjački lukovi, prerasti, visoki nekoliko desetina metara, dok se stene spuštaju strmovito. Kao da je juče tuda prošla ogromna bujica od koje je ostao samo potok. Geološki, zoološki i vegetacijski redak primerak. Najviše ima hrastove šume – 147 hektara, bukove 13 hektara. Šikare i šibljaci pokrivaju 87 hektara. Lovac mora dobro da se pomuči u neprohodu stenja i šume. Ali lovci vole prirodne izazove.

Ljubiša Marinović (47), inženjer šumarstva, ekspert CIC-a, (Međunarodni savet za lov i zaštitu divljači) važi za boljeg poznavaoca ovog područja:

„Vratnjanske kapije su od 1957. godine pod zaštitom države, kao geomorfološki spomenik prirode od izuzetnog značaja. Vratna je i šumski kompleks, značajan za turizam. Lovište Vratna se ustanovljava na području od 1.312 hektara. U kanjonu postoji 57 vrsta ptica, 39 vrsta sisara, 10 vrsta slepih miševa, 150 vrsta lekovitih biljaka, 24 vrste drveća. Suša 2002. i 2003. godine uništila je pastrmku potočaru. Vidri odavno nema, a bilo ih je.

Od 1965. naseljeni su jeleni kopitari i mufloni. Još krajem pedesetih počinje gradnja planinarskog doma i bazena sa vizijom rekreativnog centra. Danas ima sedam-osam soba, kuhinja, sala za više desetina ljudi. Oko 300 hektara je crkveni posed, manastirska šuma. Pre tri godine, Zavod za zaštitu prirode napravio je studiju, reviziju spomenika prirode, obuhvaćen je kanjon, čime je prošireno i zaštićeno područje od manastira Vratne do iza Suve prerasti, treće kapije. Tu voda ponire kod krečnjaka....”

Od manastira do vrha brda odakle se naziru kapije ima 787 koraka, sitnih, krivudavih, zastajkujućih. Ispod je suvo lišće ostalo da se stopi sa zemljom dok ne istrune. Nije dozvoljen prolaz kroz manastir kuda je bliže, a monah nam preporuči da idemo okolo „zbog bezbednosti”. Uzbrdo je uzbudljivije. Sa uzvisine osmatramo stada košuta, mladih jelena kopitara i muflona sa spiralnim rogovima. Čim uoče čoveka, beže u šumarke. Imaju neka loša iskustva. Divljač se vešto pentra i silazi preko brda da bi došla do pojila, na samoj rečici gde ima dovoljno prostora za više njih. S druge strane je pašnjak gde se igraju, jurcaju i pasu.

Rečica žubori i huči toliko glasno da se čuje i dok je ne vidimo. Kad je vidimo, znamo zašto se toliko čuje. Brza voda svuda nailazi na prepreke od kamenja i stenja, zaobilazi ih, prelazi i nastavlja ispod kamenih svodova koji svetački gospodare prostorom. Ko dođe do Suve kapije, treće, taj je junak. Smatra se podvigom ako neko uspe da pređe preko kamenja u rečici do mesta gde ponire u planinu. Kapije u stenama čine uzvišenim dolazak u divljinu, uz huk vode u stenama i muzičku pratnju hora ptica u sunčanom februarskom danu. Kako li će ovaj predeo izgledati kroz milion godina?

-----------------------------------------------------------

Kapije ili prerasti

Valjda zato što kamen prerasta vodu, kameni lukovi ili Vratnjanske kapije zovu se i prerasti. Na 200 metara uzvodno od manastira nalazi se Mala prerast. Rečni tok iznad nje je hučan, s malim vodopadima. Velika prerast nalazi se 100 metara uzvodno. Debljina krečnjaka u središnjem luku iznosi 30 metara. Na zidovima i tavanici ima lavirint kanala i pećina. Suva prerast, treća, nalazi se 300 metara uzvodno. Mala prerast visoka je 34, široka 33 i dugačka 15 metara. Velika prerast visoka je 26, široka 33, a dugačka 45 metara. Suva prerast visoka je 30, široka 33, a dugačka 34 metra.

Milorad Ćirilović

[objavljeno: 10/03/2008]