Sudbina energetskog sporazuma u rukama novog parlamenta

Beograd - Odluka o raspisivanju novih parlamentarnih izbora otvorila je i pitanje da li će energetski sporazum, o izgradnji gasovoda Južni tok i prodaji Naftne industrije Srbije Gaspromu, koji su vlade Srbije i Rusije potpisale 25. januara, pasti u vodu. Naime, u srpskim medijima pojavile su se spekulacije da pad aktuelne Vlade Srbije istovremeno znači i kraj sporazuma postignutog sa ruskom državnom kompanijom Gasprom.

- Ne želim da komentarišem medijske spekulacije. Ono što u ovom trenutku mogu da kažem jeste da je energetski sporazum koji su potpisale Srbija i Rusija veoma dobar posao i da realizaciju tog projekta ne bi trebalo dovoditi u pitanje. Dakle, smatram da bi budući sastav Skupštine Srbije trebalo da ratifikuje taj sporazum - izjavio je za Danas Aleksandar Popović, ministar rudarstva i energetike Srbije.

Kako nezvanično saznajemo, energetski sporazum neće biti validan sve dok ga ne ratifikuje republički parlament, ali s obzirom na to da se očekuje da će i novi saziv skupštine činiti predstavnici istih političkih partija koji i sada sede u parlamentu, ne bi trebalo očekivati radikalan zaokret u odnosu na dogovorenu saradnju sa Rusima. Treba podsetiti da su najveće političke partije u Srbiji, osim G17 plus i Liberalno demokratske partije, podržavaju energetski sporazum i zasad nema nikakvih indicija da će one promeniti svoj stav u vezi s tim.

- Za Srbiju je najveći problem što gubi na vremenu. Utoliko pre što nemamo nove elektroenergetske kapacitete, ništa nije urađeno na modernizaciji NIS a evidentno je da oskudevamo i u gasnim kapacitetima. Međutim, sada imamo novu situaciju kojoj se treba prilagoditi. To znači da bi i novi sastav vlade trebalo da se upozna sa tekstom potpisanog Sporazuma i eventualno unese određene izmene. Ali, kakvu god odluku da donese, buduća vlada Srbije i nova skupštinska većina moraju da delaju brzo - ističe ekspert za energetiku Zorana Mihajlović-Milanović.

Naša sagovornica smatra da je sporazum o izgradnji magistralnog gasovoda Južni tok izuzetno dobar za Srbiju i da će država od tog posla imati veliku korist. Što se tiče NIS, dodaje Zorana Mihajlović-Milanović, preostaje da vidimo da li će naša pregovaračka strana uspeti da izbori još povoljniju cenu za nacionalnu naftnu kompaniju od one koja je ponuđena.

Prema Strategiji privatizacije Naftne industrije Srbije, nacionalna naftna kompanija trebalo je da bude prodata na tenderu i to samo njen manjinski deo. Vlada Srbije je tu odluku preinačila pa je prodaja NIS dogovorena direktnom pogodbom, a umesto manjinskog,ruski partner je zatražio i dobio vlasništvo nad 51 odsto akcija kompanije. G. Vlaović