Vesti » Biznis novine 12.03.2008
Vladimir Ćirić: Dinar na berzi kao tri u banci
Vladimir Ćirić stručni saradnik u odeljenju upravljanja proizvodima Folksbanke
Biznis novine sreda, 12. mart 2008.
Investirani dinar će direktno uticati na jačanje ekonomije i domaćih investicija naspram stranih, kao i na razvoj tržišta kapitala. Dinar oročen u štednji će doneti banci i NBS lepe rezerve, ali sa makroekonomskog stanovišta, imaće mnogo manji uticaj od investicija Svaki investirani dinar vredi tri oročena dinara. Taj investirani dinar će direktno uticati na jačanje ekonomije, na jačanje domaćih investicija naspram stranih, na razvoj tržišta kapitala. Dinar oročen u štednji će doneti banci lepe rezerve, Narodnoj banci još lepše devizne rezerve, banci će dati malo više manevarskog prostora, ali sa makroekonomskog stanovišta imaće mnogo manji uticaj od investicija. Zato je važno da građani investiraju u investicione fondove, objašnjava Vladimir Ćirić, stručni saradnik u odeljenju upravljanja proizvodima Folksbanke.
U kojoj je fazi razvoja investiciono bankarstvo u Srbiji?
- Na počecima smo investicionog bankarstva i uloga nam je da neko stručan objasni kako fondovi rade. Prvi proizvod investicionog bankarstva kod nas je i to uslovljavanje da ćete dobiti osam odsto kamate na štednju ako kupite investicione jedinice. Klijenti su još stidljivi, ne vole da rizikuju i ne vole da budu uslovljeni, ali polako su počeli da shvataju prednost investiranja. Planiramo i neke ozbiljne strukturirane proizvode koji su pravi proizvodi investicionog bankarstva, kao na primer prodaju korpi akcija za koje će biti garancija 100 odsto kapitala, a ceo aranžman će trajati dve godine. Svojim novcem kupujete određen broj tih sintetičkih jedinica i ako korpa bude napredovala u pozitivnom smeru, dobijaće se godišnja kamata na uloženi novac u skladu sa rastom korpe. Biće i garantovana minimalna kamata, tako da ako korpa krene nizbrdo, ostaje početni kapital i minimalna kamata. To će biti uvod u neko pravo investiciono bankarstvo. Dosta banaka nudi investiciono bankarstvo, ali to se svodi na kastodi poslove. Reklamiraju se kao investicione banke, ali one samo servisiraju fondove, brokere, ali same ne pružaju usluge. Naša banka u svakoj ekspozituri ima najmanje dva investiciona konsultanta, koji klijente uvode u priču sa investicionim fondovima ili kako radi brokersko društvo.
Dokle su stigli investicioni fondovi u Srbiji?
- Prema nekim istraživanjima, u Srbiji se u investicionim fondovima nalazi po sedam evra po stanovniku, što je jako malo. U Turskoj, na primer to iznosi 400 evra. Građani počinju polako da saznaju više, ali često mešaju strane investicione fondove koji kupuju po Srbiji sa otvorenim investicionim fondovima koji investiraju u hartije od vrednosti na berzi. Treba da shvate da je to investicija na duže staze. To nikako nije ulaganje na jedan ili tri meseca. Šest meseci je najkraći rok, ali pošto vrednosti investicione jedinice izlaze svaki dan u novinama, to je za njih kao kladionica i ako dva dana nešto krene nizbrdo, njih uhvati velika panika. Realno gledano, berza je pala preko 30 odsto. U ovom trenutku najgori fond je pao oko 6,5 odsto i to je uspeh. Oni se jedino protiv berze bore, a berza ima jako plitku likvidnost. Nema tu ni previše kvalitetnih hartija u koje vredi ulagati. Ali to je investicija koja ima neki životni vek i tek posle godinu dana može se ocenjivati. U fondovima kažu najmanje tri godine, ali ovde je teško očekivati da neko investira na tri godine, kada ljudi ni štednju ne oročavaju na toliki rok. Sve što bude više od godinu dana u fondovima trebalo bi da donese više novca od štednje u banci. Ako tržište skoči 15 odsto, ja bih od mog fonda očekivao da skoči 20 ili 25 odsto, a ne da prati tržište, jer to mogu i ja sam. Treba da pokaže zašto naplaćuje ulaznu proviziju.
Da li postoji sukob banaka i fondova u prikupljanju sredstava?
- Ne, jer je reč o različitim tipovima ljudi. Konzervativni klijenti će se uvek odlučiti na štednju. Oni koji imaju sredstava i mogućnosti da na duži period ulažu novac, a svesni su rizika, uvek imaju šansu za mnogo bolju zaradu. Naša akcija osam odsto na štednju, uz ulaganje u investicione fondove gađa neku zlatnu sredinu. Tih osam odsto je dovoljno da pokrije sve troškove ulaska u fond i daje neku marginu u slučaju da fond ode u minus. Kada prođe šest meseci, podvuče se crta, pa se vidi koliko se zaradilo na štednji, a koliko u fondu. Sreća je da država razmatra smanjenje poreza na kapitalnu dobit sa 20 na 10 odsto. U nekim državama ne naplaćuju taj porez uopšte, jer žele da stabilizuju berzu, da pomognu ljudima da se odluče da investiraju, jer je mnogo zgodnije investirati novcem svojih građana i učvrstiti sistem novcem iz zemlje, nego pozajmljivati, jer je novac skup kada se uvozi. I nezgodnije je za tržište, jer strani kapital stalno traži nova tržišta, veće prinose. Interesantno je da su sada super zanimljiva tržišta Kazahstana, Azerbejdžana. Naše tržište je imalo svoju priliku, ima je i sada, ali je ovo ipak Evropa i neće se dogoditi da raste 500 odsto godišnje.
Šta utiče na trenutnu situaciju na berzi?
- Dobar deo sredstava na berzi je od stranih investitora. Loša sreća je bila što se u Hrvatskoj sprema velika privatizacija, nešto slično kao kod nas, zbog čega svi hrvatski investitori skupljaju velike pare. Njihova privatizacija je više socijalni momenat, to je stvarno zicer varijanta, mogućnost da svi fino profitiraju, a da država učini svima. Veliki novac slio se u Hrvatsku, da bi svi dobili deo tog kolača. U Srbiji je velika nestabilnost, mada znali smo i za gore. Ne smatram da će to ići u nedogled i da će nam doneti probleme. Mislim da je to privremeno i da će se brzo smiriti. To se lepo vidi na berzi. Čim krene politički potres, niko ne želi da investira svoje pare i okreće se manje rizičnim varijantama. Uskoro stiže i istek oročenja na šest meseci iz Nedelje štednje. Ako imate nesigurnu berzu koja može svašta da napravi u budućem periodu, nema prometa, nema likvidnosti, teško da će ta sredstva otići tamo. U poslednje vreme dosta novca je investirano u berze u okruženju. Na primer, popularna je akcija Komercijalne banke Skoplje. Bar četiri fonda su investirala u inostranstvo, a ja se nadam da će svi strani fondovi investirati kod nas.
Koja je razlika između ulaganja u berzu i u investicione fondove?
- Ulagati na berzi je kao kad se probudite ujutru i vidite da vam je akcija pala 20 odsto na početku trgovanja i ne možete ništa da uradite. Eventualno možete da prodate, ali niko ne želi da je kupi, jer će ona pasti još jednom 20 odsto ili možda i treći put i možete samo da gledate kako gubite novac. Vrednost investicione jedinice svaki dan gledate u novinama i, kada izračunate da idete u minus ili ako ste na nuli, odete na šalter i podignete novac po ceni na taj dan, a dobijate ga u roku od dva, tri dana. Nisu samo promena cene akcije ono što donosi novac fondovima. Jedan deo imovine se nalazi u depozitima, u državnim hartijama, kojih doduše nema puno, samo stara devizna štednja. Čini mi se da država neće skoro izbacivati blagajničke zapise koji su donosili jako lep novac, a i pouzdana je investicija. Prihod je i isplata dividendi kompanija.
Koliko su rizični investicioni fondovi?
- Gde god da pogledate fondovi teško propadaju. Oni mogu da padnu ispod 200.000 evra, onda ih preuzima Komisija za Hartije od vrednosti na privremeno upravljanje i prebacuje ih na sledeće društvo, a ako to društvo već upravlja nekim fondom, onda će ga pripojiti tom uspešnom fondu. Klijent neće ostati bez novca. Nije to kao što se svojevremeno desilo da Dafiment i Jezda samo zatvore vrata.
U kojoj je fazi razvoja investiciono bankarstvo u Srbiji?
- Na počecima smo investicionog bankarstva i uloga nam je da neko stručan objasni kako fondovi rade. Prvi proizvod investicionog bankarstva kod nas je i to uslovljavanje da ćete dobiti osam odsto kamate na štednju ako kupite investicione jedinice. Klijenti su još stidljivi, ne vole da rizikuju i ne vole da budu uslovljeni, ali polako su počeli da shvataju prednost investiranja. Planiramo i neke ozbiljne strukturirane proizvode koji su pravi proizvodi investicionog bankarstva, kao na primer prodaju korpi akcija za koje će biti garancija 100 odsto kapitala, a ceo aranžman će trajati dve godine. Svojim novcem kupujete određen broj tih sintetičkih jedinica i ako korpa bude napredovala u pozitivnom smeru, dobijaće se godišnja kamata na uloženi novac u skladu sa rastom korpe. Biće i garantovana minimalna kamata, tako da ako korpa krene nizbrdo, ostaje početni kapital i minimalna kamata. To će biti uvod u neko pravo investiciono bankarstvo. Dosta banaka nudi investiciono bankarstvo, ali to se svodi na kastodi poslove. Reklamiraju se kao investicione banke, ali one samo servisiraju fondove, brokere, ali same ne pružaju usluge. Naša banka u svakoj ekspozituri ima najmanje dva investiciona konsultanta, koji klijente uvode u priču sa investicionim fondovima ili kako radi brokersko društvo.
Dokle su stigli investicioni fondovi u Srbiji?
- Prema nekim istraživanjima, u Srbiji se u investicionim fondovima nalazi po sedam evra po stanovniku, što je jako malo. U Turskoj, na primer to iznosi 400 evra. Građani počinju polako da saznaju više, ali često mešaju strane investicione fondove koji kupuju po Srbiji sa otvorenim investicionim fondovima koji investiraju u hartije od vrednosti na berzi. Treba da shvate da je to investicija na duže staze. To nikako nije ulaganje na jedan ili tri meseca. Šest meseci je najkraći rok, ali pošto vrednosti investicione jedinice izlaze svaki dan u novinama, to je za njih kao kladionica i ako dva dana nešto krene nizbrdo, njih uhvati velika panika. Realno gledano, berza je pala preko 30 odsto. U ovom trenutku najgori fond je pao oko 6,5 odsto i to je uspeh. Oni se jedino protiv berze bore, a berza ima jako plitku likvidnost. Nema tu ni previše kvalitetnih hartija u koje vredi ulagati. Ali to je investicija koja ima neki životni vek i tek posle godinu dana može se ocenjivati. U fondovima kažu najmanje tri godine, ali ovde je teško očekivati da neko investira na tri godine, kada ljudi ni štednju ne oročavaju na toliki rok. Sve što bude više od godinu dana u fondovima trebalo bi da donese više novca od štednje u banci. Ako tržište skoči 15 odsto, ja bih od mog fonda očekivao da skoči 20 ili 25 odsto, a ne da prati tržište, jer to mogu i ja sam. Treba da pokaže zašto naplaćuje ulaznu proviziju.
Da li postoji sukob banaka i fondova u prikupljanju sredstava?
- Ne, jer je reč o različitim tipovima ljudi. Konzervativni klijenti će se uvek odlučiti na štednju. Oni koji imaju sredstava i mogućnosti da na duži period ulažu novac, a svesni su rizika, uvek imaju šansu za mnogo bolju zaradu. Naša akcija osam odsto na štednju, uz ulaganje u investicione fondove gađa neku zlatnu sredinu. Tih osam odsto je dovoljno da pokrije sve troškove ulaska u fond i daje neku marginu u slučaju da fond ode u minus. Kada prođe šest meseci, podvuče se crta, pa se vidi koliko se zaradilo na štednji, a koliko u fondu. Sreća je da država razmatra smanjenje poreza na kapitalnu dobit sa 20 na 10 odsto. U nekim državama ne naplaćuju taj porez uopšte, jer žele da stabilizuju berzu, da pomognu ljudima da se odluče da investiraju, jer je mnogo zgodnije investirati novcem svojih građana i učvrstiti sistem novcem iz zemlje, nego pozajmljivati, jer je novac skup kada se uvozi. I nezgodnije je za tržište, jer strani kapital stalno traži nova tržišta, veće prinose. Interesantno je da su sada super zanimljiva tržišta Kazahstana, Azerbejdžana. Naše tržište je imalo svoju priliku, ima je i sada, ali je ovo ipak Evropa i neće se dogoditi da raste 500 odsto godišnje.
Šta utiče na trenutnu situaciju na berzi?
- Dobar deo sredstava na berzi je od stranih investitora. Loša sreća je bila što se u Hrvatskoj sprema velika privatizacija, nešto slično kao kod nas, zbog čega svi hrvatski investitori skupljaju velike pare. Njihova privatizacija je više socijalni momenat, to je stvarno zicer varijanta, mogućnost da svi fino profitiraju, a da država učini svima. Veliki novac slio se u Hrvatsku, da bi svi dobili deo tog kolača. U Srbiji je velika nestabilnost, mada znali smo i za gore. Ne smatram da će to ići u nedogled i da će nam doneti probleme. Mislim da je to privremeno i da će se brzo smiriti. To se lepo vidi na berzi. Čim krene politički potres, niko ne želi da investira svoje pare i okreće se manje rizičnim varijantama. Uskoro stiže i istek oročenja na šest meseci iz Nedelje štednje. Ako imate nesigurnu berzu koja može svašta da napravi u budućem periodu, nema prometa, nema likvidnosti, teško da će ta sredstva otići tamo. U poslednje vreme dosta novca je investirano u berze u okruženju. Na primer, popularna je akcija Komercijalne banke Skoplje. Bar četiri fonda su investirala u inostranstvo, a ja se nadam da će svi strani fondovi investirati kod nas.
Koja je razlika između ulaganja u berzu i u investicione fondove?
- Ulagati na berzi je kao kad se probudite ujutru i vidite da vam je akcija pala 20 odsto na početku trgovanja i ne možete ništa da uradite. Eventualno možete da prodate, ali niko ne želi da je kupi, jer će ona pasti još jednom 20 odsto ili možda i treći put i možete samo da gledate kako gubite novac. Vrednost investicione jedinice svaki dan gledate u novinama i, kada izračunate da idete u minus ili ako ste na nuli, odete na šalter i podignete novac po ceni na taj dan, a dobijate ga u roku od dva, tri dana. Nisu samo promena cene akcije ono što donosi novac fondovima. Jedan deo imovine se nalazi u depozitima, u državnim hartijama, kojih doduše nema puno, samo stara devizna štednja. Čini mi se da država neće skoro izbacivati blagajničke zapise koji su donosili jako lep novac, a i pouzdana je investicija. Prihod je i isplata dividendi kompanija.
Koliko su rizični investicioni fondovi?
- Gde god da pogledate fondovi teško propadaju. Oni mogu da padnu ispod 200.000 evra, onda ih preuzima Komisija za Hartije od vrednosti na privremeno upravljanje i prebacuje ih na sledeće društvo, a ako to društvo već upravlja nekim fondom, onda će ga pripojiti tom uspešnom fondu. Klijent neće ostati bez novca. Nije to kao što se svojevremeno desilo da Dafiment i Jezda samo zatvore vrata.
Preuzeto sa sajta biznisnovine.com »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari