70 godina od aneksije Austrije u Rajh

U bečkom parlamentu danas je održana specijalna sednica posvećena sećanja na 70-tu godišnjicu od aneksije Austrije od strane Trećeg rajha.

Kao i ranijih godina, među političarima vlada nejedinstvo o ulozi Austrije u Drugom svetskom ratu. Dok jedni smatraju da je Austrija suodgovorna za zločine Trećeg rajha, drugi žele da ovu zemlju prikažu kao prvu žrtvu Adolfa Hitlera. Predsednica parlamenta Barbara Pramer ukazala je da Austrijanci snose deo odgovornosti za zločine Trećeg rajha. Mit o prvoj žrtvi , koji je nastao nakon 1945. ona je ocenila fikcijom istorije . Austrijski kancelara Alfred Guzenbauer naglasio je da u političkoj retorici treba birati reči, jer je 1938. pokazala kuda može teška reč da vodi. Austrijski vicekancelar Vilhelm Molterer, na drugoj strani, pokušao je da ublaži izjavu Ota fon Habsburga, sina bivšeg austrijskog cara, koji je na proslavi Narodne partije Austrije (OVP), pre par dana, izjavio da je Austrija bila prva žrtva fašizma. On je naglasio da je Habsburg mislio da Austrija ima pravo da sebe vidi kao prvu žrtvu nacizma, dodajući, međutim, da je mnogo Austrijanaca bilo umešano u pogrom Jevreja, kao i da su mnogi podržavali nacionalsocijalizam. Austrijska vlada donela je danas i odluku o uspostavljanju Simon Vizental centra u Beču. Ta ustanova trebalo bi, iako još nisu utvrđeni detalji finansiranja, da počne sa radom do 2011. Predsednik Austrije Hajnc Fišer rekao je da je aneksija od strane Trećeg rajha bila vojna agresija, kao i da je Austrija, međunarodno pravno gledano, bila žrtva te agresije. On je, međutim, dodao da je ta agresija Hitleru bila omogućena zato što je u Austriji bio zapažen broj fanatičnih nacionalsocijalista i simpatizera tog režima. Nemačka vojska je 12. marta 1938. ušla u Austriju, nakon što je tadašnji kancelar Kurt Šušnih pod pritiskom nemačkog ultimatuma podneo ostavku. Samo tri dana kasnije je Hitler održao govor na bečkom trgu Heldenplac pred preko 250.000 oduševljenih Austrijanaca proglasivši aneksiju Austrije od strane Trećeg rajha. Pripajanjem Austrije Trećem rajhu počeo je i teror nad Jevrejima i protivnicima nacističkog režima. Samo u prvih šest nedelja uhapšeno je oko 76.000 ljudi. Pitanje uloge žrtve u počinioca u Austriji se i danas različito posmatra. Značajan korak u suočavanju sa prošlošću načinio je austrijski kancelar Franc Vranicki, koji je javno 1991. godine po prvi put rekao da Austrija snosi odgovornost za zločine počinjene od strane nacista. Period između 1938. i 1945. godine, naziva se u Austriji i periodom austrofašizma. Ono o čemu svedoče podaci istoričara govori o svakako o tome da su austrijski Jevreji bili izloženi progonu i zlostavljanju od strane Austrijanaca i noć pre samog ulaska nemačkih trupa u Austriju 12. marta 1938. Prema pisanju austrijskog istoričara Dorona Rabinovica, Gestapo je u jednom trenutku zgrožen nedisciplinom i divljanjem domaćeg stanovništva i zapretio da će reagovati. Austriji je, naime, pošlo za rukom da za nekoliko meseci uradi ono što za prethodnih šest godina Nemačkoj pod nacistima nije uspelo. Za kratko vreme Jevreji su potpuno bili isključeni iz društva, a oduzimanje njihove imovine bio je deo ekonomske politike. Adolf Ajhman, Austrijanac odgovoran za stradanje miliona Jevreja, bio je idejni tvorac centara za deportovanje Jevreja, iz kojih su ih kolektivno odvodili u smrt. Posebnu situaciju jevrejskog naroda u Austriji Rabinovic objašnjava i osvrtom na Kristalnu noć 9. i 10. novembra 1938. u Nemačkoj. Naime u Austriji je nasilje usmereno protiv Jevreja počelo mesec dana ranije. Tako su već tokom oktobra uništeni prozori na mnogim sinagogama, a najveći jevrejski hram u drugom bečkom okrugu, većinski naseljenim Jevrejima spaljen.