Cilj je bio da Srbi nestanu iz Hrvatske

Od našeg stalnog dopisnika

Zagreb, 11. marta – Šest i po godina posle podizanja optužnice u Hagu je danas počeo „proces stoleća” – kako hrvatski mediji nazivaju suđenje trojici hrvatskih generala optuženih pred međunarodnim tribunalom za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene nad srpskim stanovništvom tokom vojne operacije „Oluja” i odmah posle nje u leto 1995. godine na području tadašnjeg „sektora jug” UN.

Sudi se trojici generala – Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču – ali su oni samo mali i to ne baš najviši „vrh ledenog brega”, koji su u tom, kako ga haško tužilaštvo naziva, „udruženom zločinačkom poduhvatu” činili i u optužnici navedeni preminuli državni i vojni čelnici Hrvatske iz tog vremena Franjo Tuđman, Gojko Šušak, Janko Bobetko i Zvonimir Červenko. Njih trojica su živi, a u vreme „Oluje” bili su operativci koji sprovode odluke i politiku utvrđenu u tadašnjem najvišem hrvatskom državnom vrhu.

Suđenje je počelo čitanjem obimne optužnice koju je predočio glavni tužilac Alan Tiger, čija se suština svodi na dokazivanje osnovne teze da je glavni cilj koji su sprovodili optuženi bio „plansko i smišljeno sprovođenje etničkog čišćenja prostora na kojima su Srbi činili većinu”.

„Iako operacija ’Oluja’ nije značila kraj oružanih sukoba između Srba i Hrvata, bila je kraj života mnogih Srba u njihovoj pradomovini. Srpsko stanovništvo, većinom starijeg životnog doba i bespomoćno, bilo je zlostavljano, a mnogi starci su i ubijeni”, naveo je tužilac Tiger i na brojnim detaljima i dokumentima ilustrovao ovu osnovnu tezu optužnice.

Trojica generala optuženi su po komandnoj i individualnoj odgovornosti da su od jula pa do kraja septembra 1995. godine učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je glavni cilj bio trajno uklanjanje srpskog stanovništva iz Krajine, a u tu svrhu koristili su brojna sredstva. Poimence se kroz devet tačaka optužnice nabrajaju i ilustruju deportacije i prisilno premeštanje, razaranje i paljenje srpskih kuća i preduzeća, pljačka javne i privatne srpske imovine, ubistva i druga nedela poput granatiranja i razna zlostavljanja civila, nametanje restriktivnih i diskriminatorskih mera uključujući diskriminatorske zakone, takvu eksproprijaciju imovine, nezakonita zatočenja, nestanke...

„Na osnovu komande Ante Gotovine, snage Hrvatske vojske su izvršile dela navedena u optužnici. Gotovina je tim delima i propustima podstakao druge, kao i hrvatske civile, da i oni počine dela navedena u optužnici”, rekao je tužilac Tiger i naveo brojne primere. Tako je ukazao da je granatiranje Knina „bilo samo u svrhu da se isteraju Srbi”. Jer, Knin nije bio glavno vojno uporište, a Ante Gotovina je – smatra tužilaštvo – namerno gađao civilne ciljeve da bi se demoralisali civili, što je unapred planirano.

Izneo je takođe podatke iz kojih se zaključuje da je neposredno posle „Oluje” organizovano tajno skupljanje leševa po terenu sa ciljem prikrivanja počinjenih zločina, a tužilaštvo je utvrdilo i postojanje direktne naredbe Vojnoj policiji da ne istražuje slučajeve ubistava srpskih civila. „General Gotovina ne može se braniti tezom da Vojna policija nije radila svoj posao kada je trebalo, da osigura srpsku imovinu ili zaštiti srpske civile, jer je Vojna policija bila direktno podređena njemu”, rekao je Tiger.

Prekomerno granatiranje Knina i drugih gradova i mesta na tom području, navodi se u optužnici, bilo je u cilju planiranog izgona Srba i naseljavanja Hrvata na njihovo mesto. Da se radilo o planskoj aktivnosti dokazuje se transkriptima sastanaka Tuđmana sa svojim saradnicima i planerima „Oluje”, posebno onog na Brionima kada je rekao da „Srbe treba tako snažno vojno udariti da praktično nestanu iz Hrvatske”.

Među dokazima o planskom uništavanju da bi se Srbi oterali iz Hrvatske navedeni su i primeri tri uništena grada (iako ih ima znatno više poput Donjeg Lapca, Srba i dr.). „Hrvatske snage su razorile tri grada bez ikakvog opravdanja”, naveo je tužilac, spominjući Kistanje koje je „potpuno spaljeno i razoreno”, zatim Gračac u kojem je 85 odsto zgrada uništeno, te Otrić u kojem su uništene sve srpske kuće.

Kao dokaz pokazane su brojne fotografije i video-zapisi spaljenih srpskih kuća, spomenut je masakr staraca u Gruborima koji nisu hteli da izbegnu s ostalim meštanima, među kojima je jedan bio stariji od 90 godina, kao i streljanje devet zatečenih civila u zaseoku Šare kod Knina. Jedan je slučajno preživeo i posvedočio da je hrvatski vojnik koji je pucao u njega rekao da je ustaša.

Opisujući akciju „Oluja”, koja je započela u rano jutro 4. avgusta 1995, tužilac Tiger je naveo da je u njoj učestvovalo 127.000 hrvatskih vojnika među kojima i Vojna policija, kao i oko 2.500 pripadnika MUP-a. Podsetio je da su srpske snage još od ranije bile u okruženju i zaključio da „nije postojalo nikakvo vojno opravdanje za žestinu vojnog udara” kojom su hrvatske snage pod komandom Gotovine, Čermaka i Markača delovale po srpskim civilima.

„Generali su znali šta se događalo na terenu”, rekao je takođe tužilac i opisao kako su hrvatski vojnici posle ulaska u gradove i mesta na području Krajine pljačkali imovinu iz srpskih domova, čak i pred očima hrvatske civilne i vojne policije i stranih posmatrača.

-----------------------------------------------------------

Suđenje 14 meseci

Prema planu tribunala, suđenje trojici hrvatskih generala trebalo bi da traje oko 14 meseci. Posle današnje uvodne reči glavnog tužioca, na redu su uvodne reči branitelja optuženih. Još na svojim prvim pojavljivanjima pred haškim sudom Gotovina, Markač i Čermak su se izjasnili da nisu krivi za ono za što ih tereti optužnica.

I uverenje najvećeg dela hrvatske javnosti (kojoj nije promaklo da suđenje počinje baš na drugu godišnjicu Miloševićeve smrti u Hagu) jeste da generali – ratni heroji, kako ih predstavljaju – nisu krivi, iako polako ali sve više prodire i svest da su zaista počinjeni zločini nad srpskim stanovništvom. Premijer Ivo Sanader na početku današnjeg suđenja izrazio je uverenje da će odbrana „pobiti sve kvalifikacije tužilaštva” i da će „presumpcija nevinosti biti potvrđena”.

Radoje Arsenić

[objavljeno: 12/03/2008]