Nov način kreditiranja agrara

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Slobodan Milosavljević potpisao je sa predstavnicima 19 poslovnih banaka ugovor o subvencionisanju kamate za kratkoročno kreditiranje poljoprivredno-prehrambene proizvodnje.

Milosavljević je objasnio da je reč o novom načinu kreditiranja agrara, čija je suština subvencionisanje kamata na kratkoročne pozajmice koje će poslovne banke odobravati poljoprivrednicima, i dodao da će jednogodišnji krediti već od sutra biti dostupni poljoprivrednicima.

On je naveo da efektivna kamatna stopa za poljoprivrednike neće prelaziti pet odsto na godišnjem nivou, dok će maksimalni iznos sredstava po korisniku biti 500.000 dinara, što je dvostruko više nego prošle godine.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo poljoprivrede će poslovnim bankama plaćati kamatu za korisnike kratkoročnih kredita u iznosu od 10 odsto na godišnjem nivou, dok su banke obavezne da poljoprivrednicima ponude kamatnu stopu koja ne prelazi 15 odsto.

Ministar je precizirao da je država za subvencionisanje kamata za kratkoročne kredite, koji će biti dostupni bez devizne klauzule, izdvojila 1,8 milijardi dinara, i dodao da se ta suma, ukoliko se ukaže potreba, može i uvećati.

On je naveo i da će ukupna suma kredita koje banke budu odobrile iznositi približno 18 milijardi dinara.

Milosavljević je uputio poziv i drugim bankama da se uključe u kreditiranje agrara jer je poljoprivreda najperspektivnija grana srpske privrede, koja je prošle godine ostvarila rekordan izvoz od 1,7 milijardi dolara i suficit od približno 700 miliona dolara, što je bilo dvostruko više nego 2006. godine.

On je izrazio očekivanje da će u Srbiji ove godine ukupno biti registrovano oko 400.000 gazdinstava, što će značiti dodatno smanjenje sive ekonomije i povećanje kontrole kvaliteta proizvoda.

Ugovor sa poslovnim bankama potpisan je na osnovu uredbe Vlade Srbije usvojene na predlog ovog ministarstva.

Ugovor su potpisale Agrobanka, Hipo-alpe-adrija banka, AIK banka, NLB Kontinental banka, Univerzal banka, Kredi banka, Metals banka, Erste banka, Banka Inteza, Čačanska banka, Rajfajzen banka, Eurobank EFG, Komercijalna banka, Privredna banka, OTP banka Srbija, Sosijete ženeral banka, Meridijan banka, Prokredit banka i Kosovsko-metohijska banka iz Zvečana.

Milosavljević je takođe rekao da bi Vlada Srbije danas trebalo da usvoji uredbu o interventnom uvozu 200.000 tona pšenice do kraja aprila.

On je precizirao da će za popunjavanje zaliha robnih rezervi biti uvezeno 100.000 tona, dok će ostatak biti namenjen mlinsko-pekarskoj industriji.

Prema njegovim rečima, pšenica namenjena mlinsko-pekarskoj industriji trebalo bi da posluži za smirivanje tenzija na domaćem tržištu pšenice i brašna, a pre svega da utiče na smirivanje cena hleba, koja je, kako je ocenio, neopravdano visoka.

Milosavljević je izrazio očekivanje da će interventni uvoz uticati i na vlasnike žita u Srbiji da iz svojih zaliha ponude žito tržištu, što bi, uz povećanu ponudu, dovelo do smanjenja cena.

On je dodao da se procenjuje da u Srbiji trenutno ima od 600.000 do 700.000 tona uskladištenog žita.

Izvor: Vlada Republike Srbije