IZ BRANIČEVA U BELI SVET

Iz Braničevskog okruga u zemljama Evropske unije i Švajcarskoj živi i radi više od 50.000 ljudi. Put Evrope iz Braničeva krenula je i treća generacija gastarbajtera, bez izgleda da se u skorije vreme zaustavi odlazak u svet zarad posla. Svakog meseca, procenjuju stručnjaci, od njihove ušteđevine u Srbiju se slije najmanje pet miliona evra.

Nekadašnje gastarbajtere, koji su se u domovinu vraćali posle penzije, na radnim mestima u inostranstvu zamenila su njihova deca ili unuci. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje u Požarevcu procenjuju da talas migracije naše radne snage nije zaustavljen, ali nemaju podatke o broju ljudi koji godišnje napusti našu zemlju, niti o visini zarada u inostranstvu.

Viza u miraz

U Braničevskom okrugu momci smatraju da je najveći miraz kada devojka prilikom sklapanja braka donese vizu koja omogućava da se ode u neku od zemalja Evropske unije i tamo započne novi život.

- Mi nemamo službe koje se bave slanjem naših radnika na rad u inostranstvo. To rade privatne agencije, lokalne samouprave ili gradovi. Evo, stigla nam je ponuda poslodavca iz Beograda koji traži zavarivače za rad u inostranstvu, ali mi ne znamo koja se zarada nudi tim ljudima. Traže se i bravari, građevinski radnici, mašinski inženjeri, lekari i medicinske sestre. Najstručnija radna snaga i dalje odlazi, a u zemlji ostaju prazne kuće i zaparložena imanja - kaže Prvoslav Spasić, saradnik za odnose s javnošću filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Požarevcu.

U Braničevskom okrugu već godinama nije izgrađen nijedan proizvodni pogon, pa i nije čudo što ljudi masovno odlaze u inostranstvo. Neki, da bi došli do vize koja vodi u inostranstvo, sklapaju brakove i uzimaju druga državljanstva. U Centru za socijalni rad u Požarevcu ističu da je ranijih godina veliki broj ljudi tražio otpust iz našeg državljanstva.

- U 2005. godini, samo u opštini Požarevac, zahtev za davanje saglasnosti za postupak otpusta iz državljanstva podnelo je 267 osoba. Taj broj se prošle godine sveo na 63, ali su ranijim odlascima u inostranstvo stvoreni veliki problemi. Ti ljudi ostavili su stare roditelje i maloletnu decu, o kojima nema ko da brine. Roditelji često u takvim situacijama sklapaju ugovore o doživotnom izdržavanju s drugim licima, i onda počinju problemi. Deca često počinju da prave razne prekršaje, ali i da sklapaju maloletničke brakove - ističe Tanja Rajić, sociolog Centra za socijalni rad u Požarevcu.

Do pre nekoliko godina, novac zarađen u inostranstvu gastarbajteri su uglavnom trošili za izgradnju velelepih kuća s bazenima, kupovinu poljoprivredne mehanizacije i skupocenih automobila. A u tim kućama žive starci ili su prazne. Ali, tu su stvari poslednjih godina počele da se menjaju.

Dragiša Lazarević iz sela Ranovac bio je gastarbajter u Švajcarskoj, a sada se u Petrovcu na Mlavi bavi privatnim biznisom. On kaže da je period izgradnje kuća i kupovine mehanizacije završen i da naši ljudi sada novac zarađen u inostranstvu pametnije ulažu.

- Oni sada u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu kupuju stanove za decu koja se tamo školuju. Takođe, u zemljama u kojima rade za sebe kupuju kuće ili tamo otvaraju privatne radnje. Sa sobom su odveli i decu. Oni više i ne nameravaju da se vrate u Srbiju, iako u njoj imaju velike kuće, imanja i mehanizaciju. U tim kućama sada žive njihovi stari roditelji, koji uz puno muka održavaju ta domaćinstva, ali ne zadugo. Sela nam postepeno puste jer ti ljudi ne mogu da nađu osobe koje će se brinuti o njima u zamenu za imanja i lepe kuće - kaže Dragiša.

C. VASILJEVIĆ

Pošalji komentar