Visok deficit tekućeg plaćanja

Glavni i odgovorni urednik časopisa "Kvartalni monitor" Pavle Petrović je rekao da se, s obzirom na priliv od oko dve milijarde evra stranih investicija i oko 5,3 milijarde evra bruto zaduženja u prošloj godini, može očekivati da deficit u 2008. bude isti kao u ovoj godini, odnosno oko 5,5 milijardi evra.

Prema njegovim procenama strane direktne investicija u ovoj godini mogu da iznose do 1,5 milijardi evra, a za njihovo povećanje potrebna je povoljna politička i ekonomska klima.

"Ove godine treba da otplatimo tri milijarde evra duga i to znači da treba da se zadužimo za još oko sedam milijardi evra, ili da se deo duga otplati iz deviznih rezervi", rekao je on i dodao da bi to mogao biti "signal da je potencijalna kriza na vidiku".

On je ocenio da postoji rizik da se visoka javna potrošnja i deficit koji je planiran za ovu godinu još više uvećaju, a fiskalna ekspanzija bi zbog situacije na Kosovu i novih izbora mogla biti pospešena.

Prema njegovom mišljenju, neophodan je zaokret u pravcu relativnog smanjivanja javne potrošnje tokom 2009. i 2010. godine, tako da država ostvari fiskalni suficit i poveća domaću štednju.

Pošto je u 2008. planiran deficit od 1,9 odsto BDP-a, neophodno je da u sledeće dve godine javna potrošnja raste sporije od BDP-a bar do tri procentna poena, navodi se u "Kvartalnom monitoru".

Prema rečima urednika tog biltena, nova vlada trebalo bi da zaključi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, što bi moglo da napravi zaokret u fiskalnoj politici i smiri strah stranih investitora od potencijalne platnobilansne krize u Srbiji, kao i da bude garancija da će se u Srbiji voditi zdrava ekonomska politika.

"To bi pozitivno uticalo da se domaći politički pritisak zaustavi, podigne kredibilitet vlade pred stranim investitorima i održi kreditni rejting zemlje neophodan za nove kredite", naveo je on.

Petrović je naveo da se kreditna ekspanzija nastavlja, prirast kredita u odnosu na BDP iznosi 17 odsto, a plate usporavaju rast i one ne vrše pritisak na inflaciju.

"Privredna aktivnost se takođe usporava, dok inflacija ostaje visoka i u ovoj godini se očekuje poskupljenje nafte, gasa, struje i hrane, što će uticati na inflaciju", prognozirao je on i dodao da postoje pozitivni pomaci u zapošljavanju, što je posledica smanjenja aktivnog stanovništva, a ne otvaranja novih radnih mesta.