Poljoprivreda: Kratkoročni krediti za paore

Između Ministarstva poljoprivrede i 19 komercijalnih banaka juče je u Beogradu potpisan ugovor o subvencionisanju kamata za kreditiranje poljoprivredno-prehrambene proizvodnje u ovoj godini. Po slovu ugovora, registrovana poljoprivredna gazdinstva moći će da podignu jednogodišnje kredite u visini do 500.000 dinara bez valutne klauzule, s maksimalnom kamatom do pet posto.

Država će bankama refundirati 10 procenata od efektivne kamatne stope, pod uslovom da ona ne prelazi 15 posto. Znači, poljoprivrednici će dobiti beskamatne kredite ako neke od banaka potpisnica ponude efektivnu kamatnu stopu od 10 posto, jer će tada ceo teret kamate pasti na državu. Krediti će se odobravati namenski za proljoprivrednu proizvodnju i proizvodnju hrane.

Ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević rekao je da je ovo najvažnija mera njegovog resora u tekućoj godini i da se može porediti s prošlogodišnjom isplatom 100 evra po hektaru obradive površine. Ministar je rekao da na ovaj način ratari dobijaju povoljnije uslove kreditiranja u odnosu na model iz 2004. godine, te da je maksimalna suma kredita dvostruko uvećana. Najavio je da će za nekoliko nedelja biti razrađen sličan model za dugoročno kreditiranje.

Potpisnici

Ugovor su potpisali predstavnici NLB Kontinental, Metals, Erste, OTP i Meridijan banke u Novom Sadu, Privredne banke u Pančevu, beogradskih Eurobanke, Agrobanke, Hipo Alpe Adrija, Univerzal, Inteza, Rajfazen, Komercijalne, Sosijete ženeral i Prokredit banke, niške AIK banke, Kredibanke u Kragujevcu, Čačanske banke i Kosovsko-metohijske banke u Zvečanu. Ostavljena je mogućnost da ugovor potpišu i druge komercijalne banke.

Podsetivši da je lane srpska poljoprivreda izvezla proizvode za 1,7 milijardu dolara, te da je ostvareno 700 miliona dolara suficita u spoljnotrgovinskoj razmeni, ministar je naveo da će subvencionisanje kamate poboljšati performanse i konkurentnost domaćeg agrara na međunarodnom tržištu. G. Br.

Poslato 13.03.2008