Tvrđim dinarom protiv inflacije

Referentna kamatna stopa u Srbiji od juče iznosi 14,5 posto, umesto 11,5 procenata, odlučio je Monetarni odbor Narodne banke Srbije. A razlog je gotovo isti kao i prilikom prethodnog povećanja ove stope, a to je da se bazna inflacija zadrži u okvirima od 3 do 6 posto na godišnjem nivou. Monetarni odbor je konstatovao da je ovih dana naglo ojačao uticaj neekonomskih i spoljnih faktora koji su znatno uticali na porast rizika na tržištu i povlačenje investitora, pre svega stranih.

Uz to, znatno su rasla inflatorna očekivanja i smanjen je promet na deviznom tržištu, što je stvorilo dodatne pritiske na vrednost domaće valute. Inflatorni pritisci biće, po oceni odbora, snažni i ubuduće, a na njih će uticati porast cena nafte na svetskom tržištu, od stranih činilaca, a sa domaće strane preti opasnost od povećanja fiskalnih izdataka, što je uobičajeno uoči izbora. Monetarni odbor je ove godine već tri puta povećao stopu, ali za jedan ili pola procenta. Nikada nije kao sada taj skok bio tako drastičan, za čak 3 procenta. Bankarima i drugim igračima na domaćem finansijskom tržištu zato sledi još jedno preračunavanje, na što su se, istina, ove godine već navikli.

- Referentna kamatna stopa određuje dinarske plasmane na domaćem tržištu, a to znači da direktno utiče na cenu novca - kaže rukovodilac sektora za poslove za stanovništvo iz Erste banke Goran Kostić. - Referentna stopa je kamata koju NBS plaća na repo transakcije i nije logično da dinarski plasmani idu ispod tog iznosa. A da li i koliko može da utiče na zajmove i poslove vezane za druge valute zavisiće konkretno od bilansne strukture svake banke. Kod nas dinari tu učestvuju tek s 10 odsto, pa u deviznom delu plasmana ne očekujemo veće promene. Moram da kažem da nas je Monetarni odbor iznenadio jer smo očekivali pomeranje stope, ali, kao i ranije, za jedan ili pola procenta, a ne za čak 3 posto. Očigledno je da su se odlučili za ovakvo rešenje da ne bi trošili novac iz deviznih rezervi za intervencije na tržištu.

NBS je već pokušala da situaciju na tržištu smiri intervencijom iz deviznih rezervi. Prošlog meseca u te svrhe su potrošena 122,2 miliona evra, pa su se rezerve spustile na 9,656 milijardi evra. Ali monetarne vlasti nisu želele da nastave tim putem.

Bankari će tako ovaj vikend iskorititi za preračunavanje.

D. Vujošević

Poslato 13.03.2008