Konzervativci sebi obezbedili ostanak

Iran danas izlazi na parlamentarne izbore, koji su u centar pažnje doneli ekonomske probleme kao što su rast cena, nezaposlenost, inflacija, manjak stranih ulaganja.

Izborna kampanja trajala je sedam dana, a za 290 mesta u „majlisu“ konkuriše 4.500 kandidata.

Britanski Dejli telegraf procenjuje da je pobeda konzervativaca na parlamentarnim izborima u Iranu osigurana i da u zemlji vlada apatija.

Neminovnost takvog ishoda proističe iz odluke Saveta čuvara revolucije, tela kojim dominira sveštenstvo, da diskvalifikuje više od 800 od ukupno 900 reformističkih kandidata, piše list.

Slično se dogodilo i 2004, kada je odziv birača bio rekordno nizak od samo 51,2 odsto. Reformisti su zato pogled već uprli prema predsedničkim izborima 2009, na kojima bi mogao da se kandiduje i bivši predsednik Mohamed Hatami, iako se on još ne izjašnjava.

Hatami je zasad pozvao birače da glasaju kako bi odbranili slobode, kao i slobodu promena bez nasilja.

TAJNI KONTAKTI SA ZAPADOM

Reformisti su izloženi snažnim kritikama konzervativaca, pristalica predsednika Mahmuda Ahmadinedžada, koji ih optužuju da imaju tajne kontakte sa zvaničnicima iz Evropske unije.

Glavna meta tih napada je brat bivšeg predsednika Mohameda Hatamija, Mohamed-Reza Hatami, koji je optužen da je imao tajne sastanke s diplomatama i ambasadorima članica EU, radi dobijanja podrške za pritisak na vladu u Teheranu, prenosi DPA, pozivajući se na lokalne medije.

Hatami je optužen da je imao sastanke s nemačkim ambasadorom u Iranu i nekoliko susreta sa britanskim diplomatama.

Reformistima se, takođe, pripisuju veze sa SAD, tradicionalnim neprijateljem Irana, a radi planiranja rušenja islamskog sistema.

U tekstu se ukazuje na činjenicu da su, sa druge strane, konzervativni kandidati podeljeni na pristalice i protivnike predsednika Mahmuda Ahmadinedžada, koji „zbog sukoba sa Zapadom zapostavlja privredu zemlje“.

Dejli telegraf smatra da se posle islamske revolucije u Iranu razvilo nepodudaranje između težnji najšire javnosti, čije dve trećine čine osobe mlađe od 30 godina, i konzervativnih ciljeva.

„Razočaranje hrani apatiju. Iran je možda i dalje jedna od najdemokratskijih država na Bliskom istoku, ali to je slaba uteha u regionu u kojem je autokratska vladavina norma“, zaključuje Dejli telegraf.

Konzervativci pokušavaju da ubede narod da ne glasa za kandidate koji traže stranu podršku i nastoje da potkopaju državnu nezavisnost. Samo dva dana pre izbora, izraelski predsednik Šimon Peres optužio je Teheran da se naftnim bogatstvom koristi u geopolitičke svrhe i da želi da zavlada Sirijom i Bliskim istokom. „Iran to čini preko pokreta Hezbolah i Hamas, a susedne arapske zemlje danas strahuju od Irana i Hamasa više nego Izrael“, rekao je Peres.

Po poznatim zalihama nafte u svetu, Iran sa 11,5 odsto zauzima drugo mesto, iza Saudijske Arabije, a četvrta je izvoznica nafte sa proizvodnjom od oko četiri miliona barela dnevno.

Autor:

Ekipa Glasa javnosti