Na meti smo specijalnog rata

BEOGRAD - Zbog još jedne lažne dojave o bombi, juče je evakuisana zgrada beogradske Palate pravde. Ovo je četvrti put za poslednje dve nedelje da je zgrada Palate pravde evakuisana zbog dojava o podmetnutoj bombi, za koje se ispostavljalo da su bile lažne. Zgrada Palate pravde ima sedam spratova, a u njoj se nalaze Prvi i Drugi opštinski sud, Okružni sud, kao i nadležna tužilaštva. Prema podacima policije, na području Beograda za nepuna dva meseca registrovano je 117 lažnih dojava o postavljanju bombi u raznim objektima. Najviše dojava je za period od 17. januara do 7. marta, a odnosi se na srednje i osnovne škole - 85.

Dojave su bile i za eksplozivne naprave navodno postavljene u restoranima „Mekdonalds“ i u prostorije TV B92. Pojedinačne lažne dojave odnose se na „Merkur“, „Metro“, nemačko predstavništvo „Hanse“, Ambasadu Nemačke i pumpu OMV.

U statistici MUP-a do 7. marta registrovana je jedna lažna dojava za bombu u „Merkatoru“, a druga dojava bila je 8. marta. Pre nekoliko dana, lažne dojave o bombama bile su u Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, kao i u sudovima u Zrenjaninu, Nišu i Kragujevcu. Lažne dojave registrovane su prekjuče u Trećem i Petom opštinskom sudu u Beogradu.

ZATVOR DO JEDNE GODINE

Portparol Četvrtog opštinskog suda sudija Zoran Tejić izjavio je da je lažna dojava krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, a zaprećena je novčana kazna ili zatvor do jedne godine. On je objasnio da se lažna dojava može podvesti pod član 334 Krivičnog zakonika. „Ko sam sebe prijavi da je učinio krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, iako zna da ga nije učinio, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine“, predviđeno je Zakonikom. Ista kazna predviđa se i za onog „ko prijavi da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, iako zna da to delo nije učinjeno“. „Za krivično gonjenje je važno znati identitet počinioca“, kazao je Tejić i dodao da je u ovakvim slučajevima vrlo teško ustanoviti čija je dojava.

- Postoji više uzroka koji bi za posledicu mogli imati ovaj vid pritisaka. Sa jedne strane, ciljana oblast mogla bi biti ekonomija Srbije u smislu da na ovaj način neko pokušava da odbije strane investitore koji bi, inače, bili zainteresovani da ulažu u našu privredu. U ovoj oblasti bi mogao da se ispolji uticaj spoljnih faktora. Drugi razlog bi mogao biti stvaranje negativnog naboja orijentisanog na saradnju sa Slovencima, u slučaju „Merkatora“, ili Austrijom kada se radi o OMV-u. U trećem slučaju sve bi moglo biti povezano sa nesavesnim dojavama osnovaca ili srednjoškolaca željnih pažnje, ali sve je trenutno na nivou pretpostavki i analiza s obzirom na to da se počinioci još uvek ne znaju - objašnjava Dragan Telesković, vlasnik agencije za bezbednosni konsalting i inženjering „ZIPA“. On je još dodao da bi u slučaju terorističkih napada Šiptara, Al kaide ili bilo koje druge organizacije veći efekat zastrašivanja postigli izvođenjem, a zatim preuzimanjem odgovornosti za napad, nego njegovim najavama.

- Ovo bi mogla biti samo predfaza takvim dejstvima, ali i izvor zabave neodgovornih sugrađana - pojasnio je Telesković.

Sličnog je mišljenja i Darko Trifunović, zamenik direktora Centra za obezbeđenje i borbu protiv terorizma.

- Povećan broj dojava svakako da ima veze sa političkom situacijom u zemlji. Povećana tenzija rezultat je velikog nezadovoljstva naroda političkim liderima koji se igraju vlasti. Meta smo dejstava specijalnog rata snaga, i spolja, ali češće iznutra, koje za cilj imaju da unište kulturu, istoriju i razbiju kolektivnu svest jednog naroda. Policija bi ovaj problem morala da shvata mnogo ozbiljnije, ali je činjenica da veliki broj poziva nije obrađen kako treba. Nisam njihov advokat, ali mi je jasno zašto je tako. Imaju mnogo obaveza na obezbeđenju stranih državljana, granice i protesta i mitinga koji se svakodnevno organizuju, a njihov položaj su obesmislili po pitanju plata i stambenog pitanja u odnosu na rizik koji preuzimaju. Izražena je i intenzivna podrivačka delatnost takozvanih nezavisnih nevladinih organizacija koje znamo za koga rade, ali i pajaca - raznih ministara i bezbednjaka koji planski urušavaju vojno-političku sposobnost samoodbrane. Pa kada vam neko obeća da nijedan vojnik neće preći administrativnu granicu Kosova, šta može da se očekuje. Sledeći je na redu Sandžak, a onda Vojvodina i ko zna šta će da ostane - kaže Trifunović.

Autor:

B. Subotić